Palma za vranjsko more

Eko Taxi Vranje

Marković ima izuzetnu saradnju sa privrednicima

Jagodinu vode odgovorni ljudi, pravi domaćini i zato je toliko napredovala, na najviše zahvaljujući Draganu Markoviću. Vranje sada ima odgovorne ljude i domaćine, ali fali nam politička volja  ako želimo napred



 

Marković ima izuzetnu saradnju sa privrednicimaJedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme poslednjih godina uživa ogromnu popularnost u Srbiji, ponajviše zahvaljujući svom lideru kome se pripisuju najveće zasluge za razvoj Jagodine koja važi za grad u koji rado dolaze strani investitori. Na talas te popularnosti pokušavaju da se ukrcaju i šefovi Palmine stranke u drugim gradovima. Dejan Manić, jedan od njih, u razgovoru za naše novine kaže kako ima recept da Vranje krene stopama Palmine prestonice, koji se zasniva na domaćinskom vođenju grada i svojevrsnoj poteri za investitorima širom Evrope. Vranje, sva je prilika, neće izađi na more kako nas je do pre neki dan uveravao jedan bivši naprednjački ministar, ali mu, ako parafraziramo našeg sagovornika i poslužimo se metaforom, neće na odmet biti da dobije Palmu, doduše ako ne originalnog a ono makar vernu repliku.  Iako Manić, od kako je 2012. JS ušla u vlast, deluje nekako iz pozadine, čini se da su apetiti direktora Javnog preduzeća „Skijališta Besna kobila“ porasli.

–  Ja ću biti zadovoljan svojim radom kada Jedinstvena Srbija bude imala apsolutnu većinu u Vranju i kada sprovedemo isti socijalni program kao u Jagodini, čije iskustvo govori da je apsolutna vlast najbolja osnova za razvoj – ne krije Manić svoje ambicije.

PROFIL
Dejan Manić rođen je 1973, u Vranju je završio osnovnu školu i Gimnaziju, ekonomiju na Univerzitetu u Prištini a master studija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U karijeri je radio u beogradskom predstavništvu kiparske marketing agencije MERMB, zatim od 2003. do 2008. u Delti, kada postaje po pri put direktor JP „Skijališta Besna kobila“. Ostavku je dao 2010, a na čelo firme, u kojoj radi duže od šest godina, posnovo dolazi 2012. G 17 plus i Jedinstvena Srbija jedine su mu političke partije. Oženjen, otac devojčice.

ZLOBNICI SU LjUBOMORNI

VRANjSKE: Vaša stranka je prošle nedelje u Vranju proslavila mali jubilej. Kako biste ocenili trenutnu političku situaciju u gradu, ali i vaš rad od osnivanja odbora do danas?

MANIĆ: Jedinstvena Srbija je postala sastavni deo političke karte grada Vranja pre četiri godine fomiravši svoj gradski odbor. Posle dve godine postojanja odbora, stranka je na izborima 2012, u koaliciji sa SPS-om, PUPS-om i SDPS-om osvojila četiri odbornička mandata i od tada participira u vlasti. Za dve godine, koliko smo u vlasti, promenilo se dosta toga na političkom nebu našeg grada. Stabilnu koliciju, koja je napravljena u početku, počele su da remete turbulencije i nesuglasice između socijalista i naprednjaka. Rezultat te političke ujdurme  bioje  izlazak naprednjaka iz lokalne vlasti. Posle raspada odborničke grupe SNS, naša koalicija ima potrebnu većinu za upravljanje gradom a ulaskom DS gradska vlast je stabilizovana. Bilo je pokušaja opstrukcije održavanja sednica gradske skupštine, ali bezuspešnih.U politici treba težiti ka tome da se osvoji vlast, ali za to se ide na izbore. Posle izbora treba izdržati i kad si u opoziciji, biti konstruktivan a ne na nelegalne i prljave načine pokušavati doći do vlasti.

Sada ste na vlasti sa socijalistima. Da li biste, posle narednih izbora, zavisno od rezultata, ušli u koaliciju i sa SNS?

– Da, zašto da ne. Imamo odličnu saradnju i sa bivšim i sa sadašnjim rukovodstvom naprednjaka.

A mogli biste ponovo i sa socijalistima?

– Normalno. Možemo da sarađujemo sa svima, ni prema kome ne gajimo predrasude. Možemo i sa URS, iako više ne postoji. Politikom se bavim profesionalno i sve ono što sam uradio za svoju stranku, za članove, za naš grad, ocenjuju moji pretpostavljeni u Jagodini. Od osnivanja vodim odbor i dosad čelni ljudi stranke nisu imali zamerke na moj rad, centrala hvali naš rad u celom okrugu.Za svoj rad odgovaram predsedniku stranke Draganu Markoviću i dok on smatra da dobro radim svoj posao ja ću voditi odbor.Sama činjenica da je stranka postala deo vlasti puno govori o mom političkom radu. Ponosan sam što je naš socijalni program implementiran u budžet grada, pa đaci prvaci dobijaju po 5.000 dinara, novorođene bebe po 12.000, porodilje, trudnice i penzioneri besplatan prevoz, srednjoškolci karte po ceni umanjenjenoj za 40 procenata.

– Koje su to konkretne akcije koje je JS imala u Vranju?

– Jedinstvena Srbija je u proteklom periodu imala sijaset akcija koje su organizovane od strane omladinske mreže i aktiva žena.Najbolja omladina u gradu je uspešno odradila veći broj tematskih akcija, Aktiv žena je prikupljao pomoć za porodice koje žive na ivici egzistencije, svake godine za Uskrs i Božić daruju poklonima decu u  prihvatilištu.  U više navrata smo omladinu i penzionere  iz Vranja vodili u posetu Jagodini na jednodnevne i višednevne ekskurzije. Slali smo privrednike i poljoprivrednike u Nemačku, Francusku  i Rusiju sa delegacijama koje je vodio predsednik stranke Dragan Marković Palma.  Gradski odbor je meštanima više sela izašao u susret oko uređenja putne infraskture i sportskih terena.

JUMKO I SIMPO
– Kritikujete stanje u Jumku, Simpu i drugim posustalim firmama. Ko je odgovoran za takvo stanje?
– Odgovorna je vlada koja je naprečac uradila privatizaciju bez jasne nacionalne strategije. Privatizovane su firme koje su državi donosile ogroman profit. Pošto sam bio Jumkov stipendista, ja ću Vam ispričati kako sam ja doživljavao svoj put u Jumku, a to govori zašto je Jumko sad tu gde jeste. Po završetku fakulteta logično je da budete referent, pa da  dokazivanjem i radom vremenom avanzujete. Moje razmišljanje je bilo da bi negde pred penziju mogao da budem generalni direktor u Jumku. Međutim, tadašnji menadžment je 2000. smenjen bez jasnih ciljeva, već samo da se smeni. Novi nije bio u tom poslovnom svetu i naišao je na prepreke koje nisu mogli da reše. I to proizvodnje i ugovorenih poslova što je imalo upropastili su. Jumko više nikada neće biti veliki kao nekada, Ne može se od preduzeća praviti feudi,mora se sarađivati sa loklnom samoupravom.O Jumku i Simpu vredi pisati doktorsku disertaciju na temu kako uništiti kompaniju od desetak hiljada zaposlenih.
– Kako biste vi rešili probleme u tim firmama?
– Jumko i Simpo, po meni,  treba da ostanu u državnom vlasništvu iz više razloga, ali pošto mi nemamo nacionalnu strategiju i to će se prodati budzašto jer je obezvređeno. Jumko je u boljem položaju od Simpa što se tiče zaduženosti i lakše bi mogao da izađe iz krize. Nedopustivo je da na jednog radnika imate tri šefa. Režiju svesti na minimum i ponuditi tim ljudima da pređu u proizvodnju, raspon plata ne može biti veći od odnosa jedan prema pet ili šest. Pomoć države oko obezbeđivanja posla je neophodna da se pokrene zamajac, a onda umešnost i znanje menadžmenta dolazi do izražaja. Nedopustivo je da cena koštanja proizvoda bude veća od prodajne cene. Nažalost, država će  prodati Jumko i Simpo, a dalji scenario poznat je, kao i u ostalim privatizovanim preduzećima.

– Kakvi su odnosi u koaliciji? Koliko su tačne informacije da niste u idealnim odnosima sa gradonačelnikom Antićem?

– Bilo je pokušaja mešetarenja određenih ljudi, kojima smeta Zoranov i moj korektan i iskren odnos, da izazovu nekakvu turbulenciju, ali na njihovu žalost to se nije desilo. Znate onu narodnu“ u laži su kratke noge“.Koalicija SPS-PUPS-JS-SDPS od kako je formirana marta 2012, koliko znam, nije imala nikakvih problema u funkcionisanju. U politici u ovakvim koalicijama  uvek ima manje ili više zadovoljnih.Ono što je bitno za koaliciju jeste poštovanje principa, načela i dogovora koji se postignu. Mislim da se dogovori poštuju, možda ne željenom dinamikom svakog od nas, ali se ipak poštuju. Svaka članica koalicije ima svoje principe i načela i niko od partnera ne zadire u to. Sa gradonačelnikom imam izuzetne, prijateljske odnose na privatnom polju još iz školskih dana. U politici se uvažavamo i imamo sasvim korektan odnos kao predsednici dveju stranaka, a odnos između direktora javnog preduzeća i gradonačelnika je u skladu sa uvažavanjem i  privrednom politikom osnivača i poslodavca.

– Koja mesta u Gradskoj upravi, preduzećima i ustanovama zauzimaju vaši kadrovi?

– Jedinstvena Srbija je preuzela odgovornost u oblasti sporta i omladine preko gradskog većnika. Pomoćnik gradonačelnika je u početku bio zadužen za budžet i finansije, ali je novom sistematizacijom to promenjeno u privredu i razvoj preduzetništva.

Najteža odgovornost je u komunalnoj policiji gde treba održati nivo lepog i uređenog grada, a za to je ponekad potrebno kažnjavati one koji ne poštuju odluke. A kako kažnjavati ljude koji to što rade, a ovde mislim na one koji prodaju na pijaci, ne rade to da bi ostvarili ekstra profit već da bi prehranili porodicu.

Odgovornost je preuzeta i za razvoj turizma preko JP „Skijalište Besna kobila“, i u zdravstvenoj zaštiti Apoteke Vranje. U budućnosti JS bi trebalo da preuzme odgovornost i za Dom zdravlja.

– Koji su razlozi vašeg napuštanja URS?

– Posle sedam godina provedenih u G17 plus, od osnivanja do 2010, veoma teško sam doneo odluku o napuštanju stranke, ali tome su najviše kumovali moje srce koje sebe nikad nije videlo tu, i političke nameštaljke koje su dovele do moje smene sa mesta direktora „Skijališta“. Jednostavno, više sebe nisam video u G17 plus.

– Odakle vi u JS posle URS, ako se zna velika ideološka razlika izmedju te dve stranke?

– Ja nisam bio u URS već u G17plus, naglašavam to jer postoji ogromna razlika između G17plus i URS. Moje učlanjenje i samo angažovanje u G17 je splet okolnosti. Ja sam dete iz radničke porodice i nikako mi G17 nije bio u srcu, ali kao vojnik stranke, iako sam se učlanio na nagovor prijatelja, krenuo sam sa radom i čini mi se dosta postigao. Pre učlanjenja za Dinkića sam, dok je kalašnjikovima ulazio u Narodnu banku, govorio da „ko mačem seče od mača i gine“. G17 je vodio Miroljub Labus i to je tad i imalo nekakvog smisla. Posle političke nameštaljke oko moje saobraćajne nezgode, doneo sam odluku da odem jer mi srce tamo ne pripada. Jedinstvena Srbija je politička opcija koja meni u potpunosti odgovara. Moja ideološka shvatanja se poklapaju sa programom i idelogijom Jedinstvene Srbije. Dragan Markovićje lider koga narod voli jednom rečiju je narodni čovek. Svi moji prijatelji i drugari su na silu bili sa mnom u G17, a Jedinstvenu Srbiju su svi doživeli kao nešto svoje, kao mesto gde pripadaju. Odrastao sam u duhu socijalne jednakosti i borbi za dobro svih nas a sve to sam pronašao u JS. Iako nekad krenete stranputicom, nije greh ispraviti se na pravi put.

– A šta je to što vas je najviše privuklo JS?

– Program stranke, prijatni i sasvim prirodni ljudi koji je vode. Borba za bolji život svih građana bez obzira na nacionalnu, versku, polnu i rasnu razliku.

– U kakvim ste sada odnosima sa Urošem Trajkovićem, šefom URS?

– Kao političar koji se profesionalno bavi svojim poslom ja sarađujem sa svim političkim subjektima na sasvim koretktan način. Ni sa kim se nisam u politici posvađao niti ću. Političko neslaganje za mene ne predstavlja svađu.

RASULO U SKIJALIŠTU

– Između vaša dva mandata, Skijalište su vodila dvojica direktora iz URS, Zoran Velinović i Dragan Janjić. Kakvo stanje ste u firmi nasledili sada, 2012?

– Sama činjenica da su se posle mene za nekoliko godina promenila dvojica direktora, sve govori o tome šta je moglo da se uradi. Osim kocke ispred planinarskog doma i tri reflektora za koja sam dosad isplaćao skoro milion dinara za sudske presude, jer su postavljeni na tuđoj imovini, ništa drugo nije urađeno. Razvoj skijališta, tj staza je ostao na nivou kako sam ja ostavio.Ostali su sudski predmeti za protivzakonitu kupovinu zemljišta, prepravka stubova za ski lift bez projektne dokumentacije, prodat je traktor koji je dobijen iz donatorstva… Da biste vodili skijalište potrbno je izaći iz kancelarije i službenog auta pa otići, ako ne dalje a ono na Kopaonik, pa sa ljudima koji rade tamo proći pešice sve staze, pa videti kako se gradi staza, kako se postavljaju instalacije, kako se održavaju staze.Za dve godine niko nije uradio drenažu  staze, to su bile vododerine kad sam ja došao.

– Koliko je novca iz države (preko raznih ministarstava i drugih organa) došlo u JP Skijalište od njegovog osnivanja 2008?

– Od osnivanja od države je dobijeno oko 66 miliona dinara.

– Za šta je taj novac sve upotrebljen?

– Tim parama je izgrađen prilazni put do skijališta i trafostanica  za napajanje skijališta i žičare.

– Napravite paralelu izmedju Jagodine i Vranja. Šta je to što Vranju nedostaje a Jagodina ima?

– Nekada je postojala razlika u broju stanovnika koja je bila u korist našeg grada, danas je i tu Jagodina ispred Vranja. Vranje je od jednog industrijskog grada postao grad uništenih i opljačaknih firmi. Od 2000. u gradu nije bilo nijedne investicije. Stalno imamo odliv stanovništva, kako iz seoskih sredina, tako i iz grada. Vranje ide silaznom putanjom dok Jagodina, koju je zadesila ista situacija sa zatvaranjem društvenih i državnih firmi, posle 2004. ide uzlaznom putanjom. Vranje dugi niz godina nije imalo menadžment koji bi tražio investitore, već smo čekali da nam investitori dođu. Dok smo mi čekali, Jagodina je tražila i našla investitore koji grade firme i koji će zaposliti više hiljada radnika.

– Šta u Vranju treba promeniti da bi dostiglo Jagodinu?

– U Vranju treba trenutno promeniti samo način razmišljanja političara po kome se promenom ljudi u vlasti menja i strategija razvoja grada.Treba ići zacrtanom putanjom, a ne danas praviti, na primer, šetalište kako meni odgovara a sutra kako odgovara mom nasledniku. Meni odgovara da nema objekata na šetalištu, a drugome posle mene odgovara da ima. Dok god imamo takvih situacija nema napretka, a kamo li da razmišljamo o Jagodini. Nije bitno ko je doveo investitora, bitno je da je došao. Sve ukazuje na to da je potrebna apsolutna vlast u gradu kako bi se postigao nivo Jagodine.

– Da li su, po vama, u pitanju ljudi, kadrovi, politika ili nešto drugo pa je Jagodina toliko ispred Vranja?

– Jagodina je iskoristila svoju priliku na pravi način. Jagodinu vode odgovorni ljudi, pravi domaćini i zato je toliko napredovala. Vranje sada ima odgovorne ljude i domaćine, ali fali politička volja  ako želimo napred. Vranje ima svoj balast, a to je politička sujeta, i dok se ne otarasimo tog balasta nema nama napretka. Džaba dvojica vuku napred ako ih desetorica vuku nazad.

Kad kažete da fali politička volja, na šta konkretno mislite, obzirom da ste malopre rekli da koalicija funkcioniše fantastično?

– Evo vam primer „Geoksa“, koga svi svojataju, svi tu investiciju predstavljaju kao svoju ekskluzivnu zaslugu. A najmanje je važno to ko je najzaslužniji za dovođenje investitora. Onda imamo situaciju da stranke koje se predstavljaju kao najzaslužnije, bez obzira o kom investitoru je reč, tamo zapošljavaju svoje kadrove i na taj način stiču popularnost i glasače. I zbog toga nisu sve stranke jedinstvene oko investicija.

– Iz kojih izvora g. Palma organizuje ekskurzije za poljoprivrednike, djake i studente, letovanja…? Zašto toga nema u Vranju? Evo, i Vranjanci poslednjih godina preko Palme idu u posete inostranstvu.

– Palma ima izuzetnu saradnju sa privrednicima, uvek je tu kad im je potrebna pomoć, obezbeđuje im inostrano tržište gde plasiraju svoje proizvode a zauzvart oni sponzorišu ovakve ekskurzije. U Vranju još uvek nema takve saradnje sa privrednicima, ne kažem da nema volje sa naše strane, već privrednici misle kako je najbolje da se drže van politike. Saradnja lokalne samouprave sa privrednicima ne znači da je u pitanju političko angažovanje, a ima i onih koji su politički angažovani a nisu u strankama koje su na lokalu u vlasti pa bojkotuju svaki pokušaj da se bilo šta uradi, da se saradnja unapredi. Vranjanci imaju problem da razdvoje politiku i biznis. Pravo svakog od nas je da se opredelili ili ne za neku od političkih opcija, ali niko nema prava da zbog politike usporava razvoj grada.

– Šta je tajna uspeha Jagodine?

– Dragan Marković Palma, pravi srpski domaćin.Čovek koji zna kako se uspešno vodi grad. Tajna uspeha je u domaćinskom odnosu prema svom gradu kao prema svojoj porodici i kući. Da nije njega verovatno bi Svetozarevo, odnosno Jagodina, bila ispod Vranja

Vranje je do 2012. vodilo pasivnu politiku oko dovođenja investitora. Sada smo prihvatili jagodinski recept za dovođenje investitora. A recept je odlazak u njihove matične države i poseta kompanijama. Od kako Jagodina primenjuje ovaj recept, veći broj investitora je započeo izgradnju fabrika u Jagodini. Zato se danas i kaže da je Jagodina grad sa najviše investicija u Srbiji.

SVE ZA GRADjANE

– Da li možete da iskoristite lične i partijske veze da neku od tih investicija dovedete u Vranje?

– Kompanije koje su investirale u Jagodinu možemo dovesti u Vranje ako žele da otvore još koji pogon ili neku novu proizvodnju. Međutim, veća je šansa da tokom poseta inostranstvu sa Palmom obezbedimo nekog novog investitora koji bi pokrenuo proizvodnju u Vranju. Gradonačelnik je išao sa Draganom Markovićem u Rusiju, obezbedićemo još koje putovanje i sigurno pronaći neku kompaniju koja ima interse da kod nas investira. Ako ne odemo da ga nađemo sigurno nam sam neće doći.

– Da li radite na tome i da li imate podršku ostalih političkih struktura u Gradu?

– U stalnom sam kontaktu sa Jagodinom i već se uveliko radi po tom pitanju. Bez podrške gradonačelnika ne bi imalo smisla sve to. Imamo političku saglasnost za dovođenje investitora.

– Kažete da će Vranje postati grad buducnosti. Šta to konkretno znači?

– Jedinstvena Srbija vidi razvijeno Vranje u budućnosti sa najmanjom stopom nezaposlenosti, fabrike koje rade, redovne i pristojne penzije i porodice sa više dece.

Znamo da je težak put pred nama, ali Jedinstvena Srbija neće odustati od svojih građana i grada Vranja.



  • Ostavi komentar