Daleka pravda

Eko Taxi Vranje

Ne opravdavam ni reakcije Albanaca: Zoran Stanković, Pregovori ništa nisu doneli: Ragmi Mustafa, Kad postoji sudska jedinica, građanin ne mora odlaziti u sud: Dragan Stojanov

Reformom pravosuđa iz 2010. godine u opštinama krajnjeg juga Srbije u kojima većinu ili dobar deo stanovništva čine Albanci ukinuti su svi sudovi. Prema novoj sudskoj mreži koja važi od 1. januara ove godine, stvari su delimično ispravljene. Bujanovcu je vraćen osnovni sud, dok Preševo od organa sudske vlasti trenutno ima samo prekršajni sud



 

Ne opravdavam ni reakcije Albanaca: Zoran StankovićPrema reformi pravosuđa koja je stupila na snagu 1. januara 2010. godine Osnovni sud u Vranju bio je jedini nadležan, kako za suđenja, tako i za razne administrativne potrebe koje građani opština Pčinjskog okruga imaju pred sudom. Bez osnovnih sudova i tužilaštava ostale su sve ostale opštine osim Vranja. Među njima Preševo i Bujanovac, sredine u kojima pretežan ili znatan deo stanovništva čine Albanci. To je bilo skopčano sa popriličnim troškovima, dangubom i gubljenjem živaca za i najmanji posao pred sudom, poput recimo overe ugovora, predaje podnesaka i slično. Albanci su govorili da su time diskriminisani kao manjina.

PREŠEVO BEZ SUDA

Predsednik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafa kaže da su u prethodne četiri godine stranke iz Preševa, u zavisnosti od toga u kom delu opštine žive, morale da prelaze pedeset do sedamdeset kilometara do Vranja.

– Čak i za najmanje sitnice – kaže Mustafa – poput overe ugovora i slično, nekad gubeći i po dva dana jer jednog dana predaju, a sledećeg podižu dokumentaciju. To je znatno komplikovalo njihov pristup sudu – ukazuje Mustafa.

Pregovori ništa nisu doneli: Ragmi MustafaStvari se po tom pitanju nisu promenile sve do 1. januara ove godine. Bujanovcu je tog dana, prema novoj, decentralizovanoj mreži sudova vraćen Osnovni sud. Preševljani su i dalje bez suda, pa i sudske jedinice, ali im je put do pravde nešto skraćen jer im je Bujanovac dvadesetak kilometra bliži od Vranja. Međutim, nova reforma nije mnogo oraspoložila pripadnike albanske nacionalne zajednice.

– Mi smo – nastavlja Mustafa – kao lokalna samouprava još prilikom centralizacije sudske vlasti ka Vranju tražili od države da zadržimo poluge sudske vlasti i da država i tim potezom pokaže da je za našu integraciju u državne institucije. Nisu nam izašli u susret, pa smo osim suda ostali i bez tužilaštva. Mi smo pogranična opština i ti organi su nam neophodni. Sud za prekršaje nije dovoljan.

Mustafa dodaje da su Albanci sa predstavnicima države Srbije imali četiri, pet sastanaka pre usvajanja novog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kojim je broj osnovnih sudova u Srbiji povećan sa 34 na 66.

– Ti pregovori nisu ništa doneli. Državni sekretar u Ministarstvu pravde Neđo Jovanović igrao je igru sa nama. Te može osnovni sud, te ne može. Na kraju nije ništa ispalo od toga – navodi Mustafa.

Kad postoji sudska jedinica, građanin ne mora odlaziti u sud: Dragan StojanovŠef Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković podseća da je ovo telo dalo podršku ideji da Preševo ima osnovni sud i tužilaštvo. Ipak, država je odlučila drugačije.

– I dan-danas smatramo da je naš stav ispravan, pre svega iz političkih razloga i zbog smirivanja tenzija na ovom prostoru. Obavili smo više zajedničkih razgovora sa državnim sekretarom Ministarstva pravde Neđom Jovanovićem, sugerišući kakve su potrebe u ovim opštinama. Međutim, ne opravdavam ni reakcije Albanaca. Ako zakon nije odmah doneo rešenje koje bi njih zadovoljilo, to ne znači da treba prekinuti dijalog. I onako je iz Ministarstva pravde rečeno da će se godinu dana pratiti i skenirati stanje i da će se u skladu sa tim doneti nova zakonska rešenja tamo gde ima potrebe za osnivanjem sudova, sudskih jedinica i tužilaštava – kaže Stanković.

NISU SAMO ALBANCI BEZ SUDA
Jedna od opština juga Srbije koju je reforma pravosuđa iz 2010. godine posebno pogodila je Trgovište. Dok je u Preševu „preživeo“ makar taj Prekršajni sud, u Trgovištu je ukinuto sve. Nemaju ni osnovni, ni prekršajni sud, ni tužilaštvo, ni javno pravobranilaštvo. Čak ni advokate. Odbornik u lokalnoj skupštini Darko Tomić kaže da ova činjenica izaziva veliki revolt kod građana koji do Vranja i nazad putuju preko sto kilometara.
– To im oduzme čitav dan zbog loših saobraćajnih veza i udaljenosti naše opštine od suda. Prevoz košta, a siromaštvo u Trgovištu je veliko. Da apsurd bude veći, mi nemamo nijednu advokatsku kancelariju, nemamo ni ombudsmana, tako da je ljudima jako teško da dođu i do pravnog saveta, a kamoli pravde – apostrofira Tomić.
Za razliku od Trgovišta, Bosilegradu je ostala sudska jedinica, ali nakon što su pripadnici bugarske nacionalne manjine skupljali potpise, maltene molili državu da im ne ukida i to malo sudske vlasti koju imaju, podseća predsednik opštine Vladimir Zaharijev.
– Mi, međutim, nemamo osnovni sud, ni tužilaštvo i borimo se i dalje da nam se to vrati. Malo je olakšanje što se većina sudskih potreba građana može završiti ovde u Bosilegradu, ali ipak za komplikovanije sudske stvari putuje se u Surdulicu gde je najbliži Osnovni sud – kaže Zaharijev.

Za lidera Demokratske unije Albanaca (DUA) Rahmi Zulfijua ovakvo obrazloženje nije prihvatljivo. Za Zulfijua je neshvatljivo da se u momentu kada čitav svet teži progresu pripadnici albanske nacionalne zajednice u Srbiji vraćaju u prošlost time što im se ukidaju institucije koje su imali još sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

– U Preševu već imamo zgradu koja je opremljena na vrhunskom nivou i umesto da se sud oživi, nama ukidaju organe pravosuđa. Putujemo u Bujanovac gde nema dobrih uslova za rad, nema dovoljno sudnica, kancelarijskog prostora. Pored stranaka odavde putuju i sudije koje tamo rade, prave nepotrebne troškove. Lično nisam mogao da verujem kada nam je državni sekretar Ministarstva pravde prilikom jednog razgovora rekao da nama ne pripada ni ovo što nam Srbija daje vraćanjem suda Bujanovcu. Kakav je dalji smisao pregovora – upitno će Zulfiju.

NEMA PARA ZA SUDSKE DANE

Sudske jedinice su korisne ispostave sudske vlasti u pojedinim opštinama, kad već u njima nema suda. U Pčinjskom okrugu sudska jedinica postoji, recimo, u Vladičinom Hanu, pa i u Bosilegradu, opštini gde pretežno živi bugarska nacionalna manjina. Vranjski advokat Dragan Stojanov kaže da se mnoge stvari za koje građani inače moraju da prevale kilometre i kilometre mogu završiti u sudskim jedinicama.

– Sudske jedinice služe da izdaju uverenje građaninu da nije pod istragom, u njima mogu da se overe ugovori, primaju se podnesci, vanparnične izjave. Kad postoji sudska jedinica, građanin ne mora odlaziti u sud, većinu stvari završava u sudskoj jedinici. U tom smislu je sud bliži građaninu, a na kraju krajeva sud zbog njih i postoji – naglašava Stojanov.

Radi rešavanja problema lakše dostupnosti suda Albancima iz Preševa, u bujanovačkom osnovnom sudu posle uvođenja nove mreže sudova rodila se ideja o organizovanja tzv. „sudskih dana“ za parničnu, vanparničnu i izvršnu materiju u Preševu. Sudije iz Bujanovca putovale bi određenog dana u Preševo, u sedište nekadašnjeg suda i tamo sudile, kao što su nekad sudije iz Vranja odlazile i sudile u Trgovištu gde takođe nema ni suda, ni sudske jedinice (vidi okvir). Ta ideja dosad nije ostvarena zbog hronične boljke pravosuđa – nedostatka novca da se neke dobre ideje sprovedu u delo.

NEMANjA NENADIĆ
JAVNA RASPRAVA PRE VAŽNIH ODLUKA
Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže da prilikom proteklih reformi pravosuđa stvari u sudstvu nisu postavljene prema jasnim, proverljivim, čvrstim i unapred određenim kriterijumima, već je sve bila stvar političkog dogovora koji je u određenom momentu bio potreban da se postigne parlamentarna većina.
– Nismo imali uvid javnosti, nismo čuli glas građana, ni kakve su njihove potrebe. Javne rasprave su idealna prilika, pa i na lokalnom nivou, da se čuje mišljenje ljudi koji tamo žive kada se donose važne odluke. Tako se došlo do sudske mreže 2010, tako i do ove poslednje. To nije dobar put – ukazuje Nenadić.



  • Ostavi komentar