Zakon postoji, ali se ne primenjuje

Eko Taxi Vranje

I dalje isti problemi: Bujanovac, Mi zakon poštujemo: Stefanović, Problem je praktičan: Mustafa

Albanski lideri sa juga Srbije kažu da je zbog nesprovođenja Zakona o službenoj upotrebi maternjeg jezika Albancima uskraćeno pravo na pošteno i fer suđenje na maternjem jeziku. Probleme sa upotrebom maternjeg jezika vidljiv je i u prosveti, kao i  svakodnevnim administrativnim situacijama



 

I dalje isti problemi: BujanovacŠef odbora Partije za demokratsko delovanje (PDD) u Bujanovcu Šaip Kamberi kaže da je, zbog nesprovođenja Zakona o službenoj upotrebi maternjeg jezika  i nedovoljnog broja zaposlenih Albanaca u pravosuđu, pripadnicima ove manjine uskraćeno pravo na pošteno i fer suđenje na maternjem jeziku. On ne spori da srpski ustav i zakoni propisuju savršena rešenja za manjine u ovoj oblasti, ali da se to u praksi ne sprovodi.

– Pripadnik manjine po ustavu i zakonu ima pravo da traži da se ceo postupak protiv njega vodi na jeziku koji mu je maternji. Najviše što sudovi u tim situacijama čine je da obezbede prevodioca ili sudskog tumača, što nije isto i nije u duhu zakona. Najgore je u Vranju gde se nalaze tužilaštva i drugostepeni sud za ceo Pčinjski okrug, a među 300 zaposlenih u pravosuđu samo je jedan Albanac. Kako onda da se postupak vodi na albanskom – upitno će Kamberi.

TRISTA NA JEDNOG

Mi zakon poštujemo: StefanovićPredsednik Nacionalnog saveta Albanaca Galip Bećiri kaže da je država nepravedna prema Albancima po ovom pitanju, što se vidi po velikom broju pritužbi koje ovo telo dobija zbog nepoštovanja prava na upotrebu albanskog jezika i pisma, posebno u postupcima pred sudom. Bećiri potencira da je na vlastitom primeru osetio neprimenjivanje Zakona o službenoj upotrebi jezika, ali napominje da ima manjina u Srbiji koje nemaju takve probleme.

Problem je praktičan: Mustafa– Imam informaciju da je u sudu u Dimitrovgradu pripadnicima bugarske manjine omogućeno da se postupak vodi na bugarskom jeziku. Čuo sam za dvadesetak takvih slučajeva. S druge strane, ne znam nijednog Albanca ovde koji je učestvovao u postupku na svom jeziku. Nedavno sam zbog isticanja albanske zastave i sam bio kod sudije za prekršaje u Bujanovcu. Tražio sam da dobijem spise predmeta na maternjem jeziku kao i vođenje postupka na albanskom. Situacija je bila tragikomična. Iako je sudija bio Albanac, daktilografkinja Albanka, nije bilo prevodioca, pa se postupak morao voditi na srpskom. Iako u zakonu izričito stoji da imam pravo da dam iskaz na albanskom jeziku – navodi Bećiri.

STOJANČA ARSIĆ
ALBANCI PRETERUJU
Zamenik predsednika opštine Bujanovac i predstavnik Srba Stojanča Arsić mišljenja je da Albanci sa juga Srbije ponekad preteruju u zahtevima prema državi Srbiji.
– Stvari se na terenu odvijaju u dobrom smeru i dosta toga je za Albance učinjeno u raznim oblastima, pa i na planu definisanja simbola nacionalne manjine, upotrebe jezika i pisma i obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku. Drugačije tvrdnje su za dnevno političke potrebe – tvrdi Arsić.

Ustavom se u sudskim postupcima garantuje  pravo na besplatnog prevodioca u slučaju da osoba u postupku ne razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi na sudu. Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Vranju Dragan Stefanović kaže da se Albancima, kao i svima koji ne razumeju srpski, omogućava vođenje postupka na maternjem jeziku.

– Postojala bi tzv. bitna povreda postupka ako učesniku ne obezbedite pravo da se pred sudom o svemu izjašnjava na svom maternjem jeziku. Ako se to prekrši, sudske odluke se ukidaju. Mi zakon poštujemo. Za područje našeg suda, između ostalog, imamo angažovane tumače, odnosno prevodioce za albanski, njih četvoro  – navodi Stefanović.

NEDOVOLjAN BROJ UDžBENIKA

Bećiri iz Nacionalnog saveta Albanaca navodi da je problem upotrebe službenog jezika i pisma vidljiv još i u obrazovanju gde ne postoji dovoljan broj udžbenika za albanske đake.

– Ovde, ipak, ima pomaka – navodi Bećiri – jer smo sa Koordinacionim telom obezbedili skoro sve udžbenike na albanskom za osnovnu školu. Imamo i nekih dvadesetak knjiga iz Albanije i sa Kosova koje će ući u upotrebu jer je ministar obrazovanja za njih već potpisao. Uputili smo takođe zahtev za odobravanje korišćenja 194 knjige za stručne i 62 udžbenika za ostale predmete i tu očekujemo odgovor ministarstva. Na drugoj strani, još uvek postoji problem da u ovom delu zemlje gde su većina Albanci nemamo ispisana imena gradova, sela, ni ulica na albanskom jeziku.

ROBERT SEPI
PAŽLjIVO OSLUŠKUJEMO
Robert Sepi, zamenik republičkog ombudsmana za prava nacionalnih manjina, kaže da kancelarija zaštitnika građana reaguje tek onda kada sasluša ono što građani imaju da kažu.
– Pažljivo osluškujemo kako bismo dobili informacije sa svih strana. Nedavno smo organizovali sastanak predsednika Nacionalnog saveta Albanaca Galipa Bećirija sa predstavnicima državnih organa, četiri ministarstva i jednog sekretarijata. On je ima priliku da iznese sve probleme koji postoje u vezi sa službenom upotrebom jezika i pisma. Naša funkcija je između ostalog i u tome da čujemo sve da bismo znali kako da reagujemo. Pozivam i pripadnike drugih manjina na jugu Srbije da nam se obrate ukoliko imaju slične probleme i nadam se da ćemo moći da pomognemo – kaže Sepi.

Kod dodele dečjih dodataka, žale se Albanci, dešavaju se takođe čudne situacije – Albanac podnese zahtev za dečji dodatak, rešenje donesu i potpisuju Albanci, a tekst je  na srpskom jeziku. Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa kaže da su ljudi iz stručnih službi ove opštine još pre izbora tražili od zvaničnog Beograda, konkretno od ministra Rasima Ljajića, da se administrativna rešenja za Albance pišu dvojezično. Odgovor je bio negativan, sa objašnjenjem da zakon ne propisuje takvu obavezu, objašnjava gradonačelnik Preševa.

– Problem je praktičan – dodaje Mustafa – jer se dešava da naši sugrađani, ne poznajući dobro srpski jezik, propuste neke rokove, na primer da konkurišu za dečji dodatak, pa se dešava da ljudi izgube to pravo zbog nepoznavanje jezika.



  • Ostavi komentar