Prvonek se seli u Beograd

Eko Taxi Vranje

Kome je sada do veselja: otvaranje akumulacije, Nema zakonskog osnova da nam neko uzme branu: Krsta Janjić

Rešenje Ministarstva o prelasku čitave akumulacije u vlasništvo državne firme „Srbijavode“, bilo je svojevrsni poziv na uzbunu jer nadležni u Vranju smatraju da ova građevina pripada gradu. Najpre je „Vodovod“, sadašnji nominalni vlasnik „Prvoneka“, podneo žalbu na to rešenje, pa je zatim to učinio i gradski javni pravobranilac, raspravljalo je o tome i Gradsko veće, ali stvari se ne pomeraju sa mrtve tačke



 

Kome je sada do veselja: otvaranje akumulacijeKada je vodoprivredni inspektor iz Leskovca, po nalogu  Ministarstva poljopriivrede i vodoprivrede čiji je nameštenik, doneo rešenje da Akumulacija „Prvonek“ (dakle brana, jezero i pripadajući objekti) mora bti preneta u vlasništvo državnog JP „Srbijavode“, niko nije ni sutio kolika će se pre svega politička prašina dići oko ovog pitanja. Tako, iz čista mira, da neko gradu oduzme imovinu vrednu stotinak miliona evra, to još nije zabeleženo čak ni u  srpskim fantazmagoričnim dešavanjima. Naravno, najpre je „Vodovod“, sadašnji nominalni vlasnik „Prvoneka“, podneo žalbu na to rešenje, pa je zatim to učinio i gradski javni pravobranilac, raspravljalo je o tome i Gradsko veće, ali stvari se ne pomeraju sa mrtve tačke – brana, izgleda, mora da dobije novog vlasnika pa to ti je. Rok za prenos vlasništva je šest meseci od dana punovažnosti rešenja. Ova faraonska građevna započeta je još 1992. godine i otprilike završena 2006., u vreme kada je vlada Vojislava Koštunice u te svrhe izdvojila čak oko 500 miliona dinara. Ipak, „Prvonek“ se još uvek gradi;  prema rečima Krste Janjića, direktora „Vodovoda“, desetak ljudi radi na njenom održavanju. „Srbijavode“ su još 2006. goodine pokušale da preuzmu branu, to im tada nije uspelo, pa je ostalo da ponovo pokušaju da sada obave taj posao.

SAO PRVONEK

Direktor vranjskog „Vodovoda“ Krsta Janjić kaže da u priči ništa ne bi moralo da bude sporno, jer je „“Vodovod“ dobio dozvolu za gradnju i on je vlasnik u svakom smislu“. Ali…

– Dobićemo nov Zakon o vodama, a sada su ovakva pitanja neregulisana. Direktor „Srbijavoda“ rekao je da se čeka novi zakon, mi smo se žalili pa ćemo videti. Grad je fiinansirao izgradnju „Prvoneka“, i još finansira, jer se od svakog kubika izdvaja po pet investicionih dinara – kaže Janjić.

Nema zakonskog osnova da nam neko uzme branu: Krsta JanjićOn je krenuo i u „diplomatsku“ ofanzivu, pa je tako razgovarao i sa ministarkom poljoprivrede u Beogradu, od koje je dobio obećanje da će u oktobru zajedno obići branu i doneti najbolje rešenje.

– Nema zakonskog osnova da nam neko uzme branu. Mi je održavamo, ni od koga za to ne dobijamo nikakav novac i zato smo mi najbolje rešenje. Hoćemo da održavamo branu jer nam treba zdrava voda, ne dozvoljavamo javašluk, i to je naše jer je Vranje odvajalo od usta da to dobije – kaže Janjić.

Direktor „Vodovoda“ u vreme svečanog puštanja akumulacije u rad bio je Božidar Djorđević, koji se seća pokušaja iz vremena svog mandata da se Vranju oduzme „Prvonek“.

– Za Vranje je dobro da upravlja „Prvonekom“. Svi ugovori, dozvole, ulaganja, sve to glasi na „Vodovod“, i to je naše. Uostalom, „Srbijavode“ dužne su po zakonu da se staraju o svim vodama, vodotokovima, bujicama… bez obzira kome to pripada u vlasničkoj strukturi – kaže Djorđević.

E sad, u vreme prvog pokušaja otimanja brane direktor  „Srbijavoda“ bio je Veljko Dimitrijević, koji je danas tehnički direktor te firme, i najupućeniji u problem. On kaže da se ovde radi o zakonu, i da branu sada samo treba uknjižiti na onog vlasnika koga je odredio zakon.

– Po zakonu, član 23, branama i drugim kapitalnim vodoprivrednim objektima treba da upravlja „Srbijavode“. Nesporno je da će korisnik biti vranjski „Vodovod“, a potpuno je svejedno ko će time da upravlja. Ne znam da li se u Vranju uopšte i bune protiv toga. Zašto bi? – pita se Dimitrijević, opominjući da je „Prvonek“ finansiran delom iz republičke, a delom iz lokalne kase.

– Da, ali zakon ima i član 81, koji jasno kaže da onaj koji gradi za svoje potrebe taj  je i vlasnik. A nama je trebala voda – jasno odgovara direktor Janjić.

DRAGAN MIHAJLOVIĆ, GRADSKI PRAVOBRANILAC
ČEKAMO ODGOVOR
Gradski pravobranilac Dragan Mihajlović kaže da Zakon o vodama predviđa da svi vodni objekti u zemlji pređu u vlasništvo „Srbijavoda“, i da je za taj posao dat  rok od šest meseci još 2011. godine. Iz „Vodovoda“ nisu postupili po tom nalogu države jer smatraju da su izuzeti iz te priče zbog zakonske odredbe da su gradili za svoje potrebe. Prema Mihajloviću, inspektor Nikolić doneo je rešenje o prelasku „Prvoneka“ pod „Srbijavode“ još u aprilu 2014. godine, i na to rešenje se niko nije žalio. Sad je pak došlo izvršno rešenje do gradonačelnika Antića, pa je on digao uzbunu posle koje je i usledila akcija za odbranu „Prvoneka“.
– Ostali su nam vanredni pravni lekovi, pisali smo i Ministarstvu i inspekciji, i sada očekujemo odgovor. Mi smo bili investitori bez obzira ko je koliko novaca uložio u izgradnju brane – jasan je Mihajlović.

Sa svoje strane, Veljko Dimitrijević podseća da je brana objekat od javnog interesa, i kao takav vlasništvo države Srbije.

– Ne vidim šta je sporno u tome što ćemo mi da upravljamo branom. Pa niko nju neće da odnese iz Vranja. Ako se republika i grad dogovore tako, neka grad njome upravlja. Ali, smatram da to treba rešiti po zakonu, pa kome kako bude – kaže Dimitrijević.

No, pitanje održavanja pre svega je, po mnogima, pitanje novca koji država odvaja za očuvanje akumulacije na Banjštici. E, to su, kako tvrde poznavaoci,  slatke pare, pa su „Srbijavode“, misle Vranjanci, pre svega na njih bacile oko. Ima li istine u tome?

– Pa tih para godinama unazad skoro i da nema. A ako neko misli da bi mogao da dobije pare za te namene, a da ih iskoristi na drugoj strani, to je potpuna budalaština – kaže Dimitrijević.

I tako, izuzetno vredan objekat sada je na nigde, ni tamo ni ovamo, a Slavoljub Nikolić, onaj vodoprivredni inspektor iz Leskovca, mora da dobije saglasnost nadležnih da govori. Neće biti da se on tek posle osam godina setio da sa vlasništvom nad branom nije sve kako valja, pa je reagovao samo tako, iz čista mira. Ima tu nekih većih i značajnijih interesa, ali o tome, u ovoj fazi, niko ne želi da govori. Još je stvar suviše mutna. A da je i ovde po sredi politička priča, u to nema sumnje. Zato se u nju uključila i lokalna vlast, na jednoj od sednica Gradskog veća, usvajajući zaključak da se preduzmu sve mere kojima bi bilo poništeno rešenje o oduzimanju brane. Ovaj zaključak ići će pred Skupštinu na usvajanje, a sadašnja vlast je nametnula obavezu i svakoj budućoj (!) vlasti da štiti „integritet i pravni subjektivitet  brane“. Kao da je to, pribogu, SAO „Prvonek“.

Obraćajući se novinarima posle sednice Veća, većnik Branimir Stojančić rekao je da je rešenje inspektora o oduzimanju branje nezakonito  jer je doneto na osnovu „pogrešne primene materijalnog prava“, konkretno, primenom člana 219. Zakona o vodama.

– Akumulacija ,,Prvonek“,  jedini je objekat  takve vrste koji je u Srbiji izgrađen u poslednjih 25 godina. Inspektor je donelo rešenje ne uzimajući u obzir  član 13. istog zakona u kome se određuje da su vodeni objekti dobra od opšteg interesa, osim objekata, koja su pravna i fizička lica izgradila za svoje potrebe, kao ni član 23. Stav 2. kojim je predviđeno  da javno vodoprivredno preduzeće upravlja i branama sa akumulacijama, osim objekata koje su pravna lica izgradila za svoje potrebe – objašnjava Stojančić.

ZAŠTO JE TO VAŽNO

Dobro, ovde se baš ne slažu članovi sa onim gorenavedenim, ali to je možda stvar do zakona, koji će, kako se čulo, zato i biti menjan. Što može svako da ga tumači kako hoće, očigledno je to bar na ovom primeru.

Stojančić je u odbranu prava Vranja na sopstvnu branu naveo i „Samoupravni sporazum o izgradnji  Regionalnog vodovodnog sistema Vrla, podsistema Prvonek“ od 18. oktobra 1988. godine. O, ta divna komunistička vremena, kad se sve znalo! Ali, sada se malo toga zna, pa i to čija bi mogla da bude akumulacija „Prvonek“, najkrupniji objekat koji je ovde sagrađen u istoriji. A možda je i bolje da brana pređe u vlasništvo „Srbijavoda“. Možda bi tom prilikom u njihove ruke došla i dokumentacija o kreditiranju, trošenju para, pljačkama, raznošenju, zloupotrebama, o svakakvom nekom ponašanju koje je prilikom izgradnje brane promovisano. A možda to Beograđane neće ni interesovati. Da vide, pre bi se reklo, da li je nešto ostalo, i za ponekog od njih. Ono, ostaje laičko pitanje – pa zašto je toliko važno da brana ostane vranjska? Na njega niko nema jasan odgovor, jer ne postoje kontakti „Srbijavoda“ i „Vodovoda“ o budućnosti koja bii podrazumevala ne-vranjsku branu. Ali, ovde se sumnja da bi Beograđani na branu jednostavno mogli da stave vodomer i od grada naplaćuju svu vodu koja otuda dolazi, po ceni koju oni odrede, da bi vodu mogli da prodaju i drugima, ne samo Vranju i tome slično.



  • Ostavi komentar