Fabrika magle

Eko Taxi Vranje

,

Grad je pristao da dve milijarde dinara, koliko potražuje od Simpa na ime neplaćenog poreza na zarade, zameni za akcijski kapital u kompaniji. Međutim, ako Rusi, kao što se priča, kupe Simpo za 20 miliona evra, a grad dobije i 10 odsto akcija, onda će mu od prodaje Simpa pripasti dva miliona evra ili 240 miliona dinara, skoro deset puta manje od konvertovane vrednosti duga



 

Grad Vranje je u velikom problemu zato što su odbornici lokalnog parlamenta prihvatili prošle nedelje, očigledno pod pritiskom Vlade Srbije, da se veći deo potraživanja lokalne samouprave prema Simpu AD konvertuje u tzv. trajni ulog Grada u toj kompaniji. U prevodu, lokalna samouprava više ne računa na dve milijarde dinara duga Simpa od tzv. ustupljenih prihoda (prihodi koje naplaćuje republika na ime poreza na plate, pa 80 odsto transferiše nazad opštinama i gradovima), već za tu sumu dobija akcijski kapital u ovoj kompaniji. Te akcije Grad će naplatiti samo ako se i kada se Simpo proda. A kada i koliko će Grad dobiti, to niko ne zna jer je prodaja kompanije neizvesna. O prodajnoj ceni da i ne govorimo.

USTUPLjENI I IZVORNI PRIHODI

Pošto je to tako, gradski oci bili su donekle oprezni, pa je parlament glasao samo za konvertovanje para koje su trebale da nam pripadnu po osnovu već pomenutih „ustupljenih prihoda“, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade koji ide lokalnoj samoupravi, a koji je dospeo za naplatu 30. juna ove godine (tačan iznos je 2,03 milijarde dinara). Ostatak od oko 300-400 miliona dinara su dugovanja Simpa i povezanih firmi po osnovu tzv. „izvornih prihoda“ grada. Vranje nije pristalo na konvertovanje tih potraživanja, iako je vlada i to tražila. Reč je o dugovanjima Simpa prema lokalnim javnim preduzećima, a potom i za neplaćene naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, lokalne komunalne takse, naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine gde su mogući reprogrami i plaćanje na rate do 1. januara 2016. godine.

BORISLAV MILAČIĆ
NASTIĆ PRETI
Predsednik Nadzornog odbora Simpa Borislav Milačić kaže da je finansijski direktor Dragoslav Nastić, koji je javno ustao protiv vrha kompanije, prema najavama smenjen na sednici tog tela prošle sedmice.
– Vi ste tekst sa obrazloženjem koje sam ja pisao objavili prošle nedelje kao „poslednju vest“ u vašem listu. Mene je kao čoveka pogodilo Nastićevo obrazloženje za nedolazak na tu sednicu NO. Poslao je pismo u kome najpre piše: „Na bolovanju sam, bolestan sam“. Zatim je još napisao: „Imam još nekim stvarima da vam pretim, imam ja još“. A treće: „Ne mogu da dođem, ne zato što sam bolestan, već zato što se ne osećam bezbedno“. Kao da smo mi neko kriminalno udruženje koje je spremilo zasedu za njega. Mislim da je to krajnje ružno. Ako se odlučio na takav čin, a u timu je rukovodilaca, trebao je da da ostavku, a ne da ide na bolovanje, jer nije bolestan.

Najveći problem je u tome što Grad Vranje sada za one dve milijarde koje su konvertovane faktički ima mačku u džaku. Možda će od prodaje Simpa naplatiti te pare, možda će naplatiti veći deo, a možda će i vrlo malo. Ili ništa. Sasvim je sigurno da će to biti mnogo manje od dve milijarde dinara jer je Simpo bankrotirana firma. Država ima male šanse da neko od strateških partnera uzme njen paket u Simpu (koji je sada oko 80 odsto), jer ta kompanija zapravo gotovo da nema kapitala. Ako ga i ima, on je blizak nuli, da ne kažemo – minus. Gubici kompanije rastu galopirajućim tempom, samo je prošle godine izgubljeno 4,6 milijarde dinara što je šest puta više nego 2012. godine.

E sad, ako, recimo, neko kupi takav Simpo za 20 miliona evra (koliko se priča da navodno nudi najozbiljniji kupac iz Rusije za kompaniju očišćenu od dugova; vidi okvir), a grad, na primer, za konvertovani dug hipotetički dobije 10 odsto akcija, to znači da će Vranju pripasti svega dva miliona evra ili 240 miliona dinara, što je skoro deset puta manje od konvertovane dve milijarde. Čak i da „Simpo“ bude prodat duplo skuplje, što je na granici naučne fantastike, Vranje bi opet izgubilo oko milijardu i po dinara.

Međutim, ne zaboravimo i ovo: ako Simpo ukupno sa državom i lokalnim samoupravama konvertuje 88 milijardi dinara duga (preko 70 miliona evra), kako je to na sednici lokalnog parlamenta tvrdio generalni direktor Slađan Disić, onda dve milijarde Grada Vranje predstavlja oko 2,5 odsto od te sume. Takođe, ako 100 odsto kapitala za Ruse vredi 20 miliona evra, a država treba kroz konvertovanje da za preko 70 miliona evra dobije 80 odsto akcija, o čemu se ovde radi? Teško da iko razume ekonomsku logiku Simpovaca i svih ostalih koji u ovome učestvuju.

Ne treba smetnuti s uma da je tržišna, da ne kažemo realna vrednost „Simpa“ prema broju akcija (sada jedna akcija na berzi vredi 134 dinara, a ima ih 1.050.000) oko 1,2 miliona evra. Problem je međutim što na dijagramu Beogradske berze koji prikazuje trend prodaje akcija stoji samo ravna linija, što znači da niko ne kupuje akcije gubitaša i velikog dužnika. Tržišna kapitalizacija je prema podacima sa sajta Beogradske berze oko 142 miliona dinara ili 1,2 miliona evra. Simpovci, uprkos ovim podacima sa berze, barataju nekom njihovom cifrom od oko 1.801 dinara po akciji, do koje se došlo najverovatnije na osnovu netačnih bilansa Simpa.

KOPERFILDOVA MAGIJA

Kako su onda gradski oci dozvolili konverziju? Navodno, da bi spasili Simpove radnike. Gradonačelniku Zoranu Antiću se, po gestikulacijama i reakcijama na sednici parlamenta u nedelju, ovakav rasplet situacije nimalo ne dopada. Za njega je, međutim, sve bolje od stečaja Simpa. Ako Simpo kolabira, naplatili bi se samo krupni poverioci (pre svih poslovne banke) obezbeđeni hipotekama, dok bi grad po svemu sudeći ostao kratak za dve i po milijarde. Ovako ostaje kakva-takva nada. Antić je očito negde između nade i sumnje, pa zato nije pristao da se konvertuju još onih 300-400 miliona.

MIROSLAV PROKOPIJEVIĆ
ZAKASNELA PRODAJA „SIMPA“
Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević mišljenja je da je Kompaniju Simpo trebalo prodati mnogo ranije.
– Zašto Rusi sada nude toliko koliko nude, ne znam, morao bih zaviriti u papirologiju kompanije. Ali sa tolikim gubicima poslednjih godina moramo biti svesni da je to sasvim neka druga firma u odnosu na onaj nekadašnji Simpo. Važno pitanje je da li su u svetlu tih gubitaka dugovi veći od imovine, jer je onda firma nesolventna i mnoge su stvari onda u vezi sa njenom prodajom jasnije.
Što se tiče konverzije potraživanja Grada Vranja u akcijski kapital u toj kompaniji, Prokopijević ne odobrava takvu odluku lokalne samouprave.
– Bolje imati pet odsto udela u profitabilnoj firmi, nego i osamdeset odsto u bankrotiranoj firmi. To vlasništvo na koje je Grad Vranje prinuđen vredi jako malo. Odnosno, kad je u pitanju firma koja je de fakto bankrotirala, to ne vredi ništa. Jer, vrednost firme je očekivani profit u budućnosti, a ovde toga nemamo. Grad nikada neće izvući te pare – zaključuje Prokopijević.

– Neki me prozivaju što nismo konvertovali sve što nam Simpo duguje. Sa 450 miliona manjka u budžetu po osnovu taksi za firmarine, sa manjkom od 150 miliona u budžetu u narednom periodu (izvorni prihodi od Simpa), pa sa smanjenjem poreza na zarade, da li neko misli da bi i Dejvid Koperfild mogao da vodi ovaj grad. Pokušali smo da spasimo što se spasti može. Izvorne prihode grada moramo da naplatimo, kao i komunalna potraživanja javnih preduzeća i takve smo dogovore već napravili sa menadžmentom Simpa – garantuje Antić.

Šta je sve prethodilo hitnoj sednici Skupštine grada i prihvatanju konverzije u minut do 12? Najpre su 27. avgusta 2013. godine gradonačelniku Vranja iz Ministarstva finansija poslati „protokoli“ kojima se definišu mere i aktivnosti u postupku dugovanja Simpa prema državnim poveriocima, a sve radi regulisanja dugova kompanije koju, naravno, niko ne želi da kupi prezaduženu. U tim protokolima pisalo je da su se država i Simpo saglasili da se poreski dug i ostale obaveze Simpa i povezanih privrednih društava te kompanije po osnovu javnih prihoda izmire putem emisije akcija u vrednosti usaglašenog duga, odnosno sticanjem kapitala Republike Srbije u kapitalu Simpa. Ministarstvo se tada obavezalo da se Simpu da budžetska pozajmica od 1,5 milijarde dinara. Dakle, opet pare poreskih obveznika. Simpo se obavezao da će tim parama u potpunosti izmiriti dug po osnovu doprinosa za PIO Fond koji je na dan 23.8.2014. iznosio 1,26 milijarde dinara (što znači da je Simpu od pozajmice ostalo oko 250 miliona za ko zna šta, a u protokolu je to označeno kao „finansiranje proizvodnih aktivnosti?!). Vlada se založila i da Fond za razvoj da garanciju u iznosu od 10 miliona evra za pokrivanje Simpovih obaveza u postupku obezbeđivanja kredita za trajna obrtna sredstva.

Vlada u nastavku zaključcima menja rokove iz protokola i u februaru konstatuje da je saglasna da se izmirenje obaveza po poreskim i ostalim javnim dugovima Simpa po osnovu javnih prihoda prolongiraju do 1. maja 2014. Lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji posluje Simpo preporučeno je da razmotre mogućnost konverzije obaveza u trajni ulog gradova i opština u kapitalu Simpo a.d. vranje.

NOVO KREDITNO ZADUŽENjE

Sledi prepiska između Grada i Simpa gde iz ove kompanije mole da grad prihvati konverziju i žale se što je lokalna samouprava u martu ove godine blokirala račune Simpo Dekora i Simpo cveća i naplatila preko 20 miliona dinara potraživanja. Simpo je u međuvremenu u julu ove godine uspeo da, uz pomoć Vlade Srbije, potpiše ugovor o mirovanju dugova prema poslovnim bankama koji su bili prešli 40 miliona evra. Vlada se zaključkom saglasila sa svime, pa čak i sa time da Fond za razvoj RS, kada se obavi konverzija dugova u trajni ulog države, odobri 5 miliona evra dugoročnog kredita Simpu radi obezbeđenja sredstava za pokretanje proizvodnje i održanje likvidnosti. To se najverovatnije i dogodilo, makar delimično, jer u Simpu ovih dana tvrde da ponovo rade.

U novom zaključku od 21. avgusta ove godine Vlada se saglasila da Poreska uprava prekine započete postupke prinudne naplate svih vrsta poreskog duga prema Simpu i povezanim firmama, a ukoliko se potraživanja ne izmire do 15. septembra, narednog dana bi se prinudna naplata nastavila. Zato je i bilo bitno da se sve završi do 15. septembra i zato je Skupština grada Vranja morala da se sastane u nedelju.



  • Ostavi komentar