Privreda talac politike

, , , ,

Promet juga Srbije s Kosovom spao je na skromnih 12 miliona dolara godišnje, što je krajnje nedovoljno. Inače, sami smo krivi što su tamo naše mesto zauzele ekonomije zemalja u okruženju: Bugarske, Albanije, Grčke, Crne Gore, Hrvatske Turske – po sistemu spojenih sudova: jedna ekonomija odlazi, druga dolaze

Vlasnicima malih i srednjih preduzeća iz Bujanovca i Preševa, posebno najbolje tržište godinama je bilo Kosovo. Do pre dve-tri godine, prema podacima Razvojne agencije za Bujanovac i Preševo, tamo je godišnje išlo i do 90 odsto njihove ukupne proizvodnje. „Fluidi, „Doda“, „Fontana“, „Tobler skele“ , „Zeniti“„Arta“, „Vijator“, „Lirija“, „Mimoza“ , „Saba belča“ i „Čeliku“ iz Preševa, te „Alba“, „Abikom“, „Agro adrija“, „Cosja kompani“ , „Bici komerc“, “Razvitak” „Elhan komerc“  i druge firme iz Bujanovca, svoje najbolje kupce imali su na Kosovu.

NIKAD TEŽE

Bujar Mustafa, menadžer fabrike bezalkoholnih „Fluidi“ iz Preševa, koja je rekorder po izvozu na Kosovo rekao je da je do skora na Kosovo i preko Kosova za Evropu,  prosečno svakog meseca, iz Preševa je išlo 90 šlepera raznih bezalkoholnih pića, čija je prosečna vrednost oko 400.000 evra. Sada je zbog krize u zemlji i regionu, plasman prepolovljen.

Prema rečima Dželala Hasanija, direktora Razvojne agencije za Bujanovac i Preševo, izvozna aktivnost se u ovim opštinama dve do tri godine unazad drastično smanjila. Da nesreća bude veća, taj proces i dalje traje. Jedan broj firmi, koje nisu mogle da izdrže sve izazove i poremećaje na tržištu, prestale su da postoje, a veliki broj radnika je ostao bez posla.

– Nikada nismo imali težu situaciju. Iz Bujanovca i Preševa na kosovsko tržište danas izvozi vrlo mali broj preduzeća. U takvoj situiaciji jedan broj njih je našao svoje partnere u centralnoh Srbiji ili Makedoniji, a drugi kod naših radnika ili preduzetnika u zemljama Zapadne Evrope – kaže Hasani.

Nedžat Behljulji, biznismen iz Bujanovca, koji uvek važi za dobro informisanog preduzetnika, kaže da ima dosta firmi na jugu Srbije od Niša do Preševa, koje poslednjih godina celu svoju proizvodnju zasnivaju na potrebama kosovskog trzista. On upozorava da su te firme sada dovedene na rub propasti.

– Zbog problema, te firme danas gube bitku za kosovsko trziste. Kompanije iz zemalja u okruženju izvršile su tamo pravu invaziju. Posebno je opasno što su te firme tamo stigle zahvaljujući nižim cenama i boljem kvalitetu – upozorava Beljulji.

Ipak, Albanci s kojima smo razgovarali kažu da kriza ne može trajati u nedogled, jer ekonomija neće jošdugo biti sluškinja političkih lidera iz Beograda i Prištine.

– Ja očekujem da će se uskoro situacija bitno promenuiti. Sve što i jedni i drugi budemo bliži Briselu, utoliko se, pred zakonima tržišta, Priština i Beograd neće ništa pitati. To u je obostranom interesu. Do tada, na žalost, moraćemo da trpimo  torturu dveju administracija koja je pogubna za građane – kaže Rami Zuljfiju, privrednik iz Preševa, vlasnik preduzeća “Zeniti”.

NAJVEĆI IZVOZNICI
Prema rezultatima Regionalne privredne komore, najveći izvoznici iz Pčinskog i Jablaničkog  okruga su: „Simpo“ Vranje, „Diva divani“ Vranjska Banja, “Alfa plam” Vranje, „Erlad Serbia“ Vlasotince, „Noke kožar“ Vranje, „Gruner Serbia“ Vlasotince, „Falke Serbia“ Leskovac, „Zdravlje“ Leskovac, „Jugprom“ Leskovac i drugi, a najveći uvoznici: „Erlad Serbia“ Vlasotince, BAT Vranje, „Simpo“ Vranje, „Alfa plam“ Vranje, „Zdravlje“ „Vranje“, „Gruner Serbia“ Vlasotince, „Noke kožar“ Vranje, „Simpeon“ Bujanovac, „Falke Serbia“ Leskovac i „Neša komerc“ Vranje.

Područje KiM uvek je bilo prioritetno za privredu juga Srbije (Pčinjski i Jablanički okrug), kako zbog blizine i transportnih troškova, tako i zbog strukture tržišta. Jednostavno, privreda juga Srbije, posebno Bujanovca, Preševa i Vranja, upućena je na to tržište koje je potrošački raspoloženo, čija kupovna moć stanovništva nije za potcenjivanje, a posebno zbog toga što Kosovari cene srpske proizvode.

Bez obzira na tu činjenicu, niko u ovom trenutku u Pčinjskom okrugu nema iole pouzdane podatke o količinama i vrednosti robe koja predje Končulj, zvao se on kontrolno-administrativni punkt ili granica s Kosovom. Ipak, Goran Jović, predsednik Privredne komore Leskovac, ovu dilemu donekle rešava zbirnim podatkom za svih 13 opština krajnjeg juga Srbije.

– Promet juga Srbije s Kosovom bio je prošle godine skromnih 12 miliona dolara, što je krajnje nedovoljno. Mislim da smo sami krivi što su tamo naše mesto zauzele ekonomije zemalja u okruženju: Bugarske, Albanije, Grčke, Crne Gore, Hrvatske, Turske… Sve se dogodilo po sistemu spojenih sudova: jedna ekonomija odlazi, druga dolaze – kaže Jović.

– Mi smo fizički “oslonjeni” na administratiuvnu liniju i godinama prirodno upućeni na to tržište. Zato, baš mi ovde, u vremenu koje nam predstoji, moramo biti znato agresivniji u nastojanju da naši proizvodi, koji su potrebni Kosovu, imaju što manje problema na kontrolnim punktovima – kaže Jović.

REČ SE NE POŠTUJE

Firma „Nutriko“  iz Vranja sa proizvodima iz svoje Fabrike stočne hrane, godinama je prisutna na Kosovu. Međutim, došlo je do vidnog pada prometa njenih proizvoda na tom tržištu. Gde su uzroci takvog stanja?

– Pretpostavljam da je to posledica opšte krize u svetu i pada privredne aktivnosti, što je dovelo do pada proizvodnje u stočarstvu. Ako tome dodamo i finansijsku nedisciplinu, koja je posebno ovde prisutna, onda dobijamo to što imamo, izrazit pad prometa sa Kosovom – kaže Dragan Aleksić vlasnik „Nutrika“.

On podseća da je promet „Nutrika“ na Kosovu u 2008. i 2009. godini, išao i do 700.000 evra godišnje. Danas je taj iznos prepolovljen. Brine ga taj podatak bez obzira na činjenicu što i njihova konkurencija ima isti problem. Međutim, više ih brine finansijska nedisciplina u kojoj je država saučesnik.

– Na žalost, i na Kosovu, gde je data reč nekada bila svetinja, od toga više nema ništa, pa se promet odvija uz avansno plaćanje. Kako? Kupac s Kosova donese evre u kešu. Mi taj novac, kao dnevni pazar, predajemo banci, a ona nama evre zamenjuje dinarima po nekom njenom kursu, gde smo mi uvek strana kojoj se zakida. Malo je reći da je to od države nepošteno i da se tako ne stimuliše proizvodnja – ljutito objašnjava Aleksić uz napomenu izvoznici fino plaćaju foliranje Beograda za koji je Kosovo država samo kada se otuda unose devize, a u svim drugim slučajevima sastavni deo Srbije.

ZAHTEVI PRIVREDNIKA
Privrednici s kojima smo razgovarali, istakli su probleme koje Beograd i Priština treba što hitnije da rešavaju. Svi oni kažu da bi to doprinelo otvaranju novih radnih mesta i boljem životu građana i u Srbiji, i na Kosovu. Evi njihovih primedbi, predloga, razmišljanja…
1. Integrisanim upravljanjem granično-administrativnim prelazima eliminisati sivu ekonomiju i sve oblike šverca.
2. Smanjiti nelegalnu trgovinu i šverc preko sivih drugih kanala prometa.
3. Limitirati vrste i vrednost roba koje sa Kosova ulaze u Srbiju putničkim automobilima ili autobusima.
4. Smanjiti visoke marže i pojednostaviti administrativne procedure.
5. Uravnotežiti cene usluga carisnkih terminala na Kosovu i Metohiji u odnosu na cene u zemljama u okruženju i potpisnicama CEFTA sporazuma.
6. Uspostaviti platni promet između Srbije i KIM. (Fakture za prodatu robu ispostavljaju se u evrima, a Narodna banka Srbije  isplaćuje u dinarima sa tri-četiri dana zakašnjenja, čime se proizvodi gubitak je najmanje jedan odsto na vrednost robe).
7.  Raditi na finansijskom i fiskalnom uređenju nedisciplinovanog tržišta KiM.
8. Raditi i na uspostavljanju avionskog i železničkog saobraćaja.
9. U najkraćem roku postići Sporazum između udruženja osiguravajućih društava u Beogradu i Prištini.
11. Rešiti pitanja imovine privrednih subjekata iz Srbije na KiM.
12. Nastaviti sa aktivnostima povraćaja nelegalno privatizovanih društvenih preduzeća na KiM.
13. Uskladiti propise i praksu sa CEFTA sporazumom

RAZMENA SRBIJE I KOSOVA
Prema kosovskoj statistici u 2012. godini, srpske kompanije su tamo izvezle robu vrednu 268,3 miliona, dok je otuda u Srbiju stiglo robe za svega 10 miliona. Naredne godine, prema istom izvoru, spoljnotrgovinska razmena je dostigla čak 579 miliona dolara.
Svima nam je u sećanju ostao prekid robne razmene Srbije i Kosova iz 1999. Godine, kada je pokrajina postala protektorat. Do tada je tržište bilo jedinstveno pa se nisu vodili podaci I prometu uže Srbije i Kosova. Saradnja je, krajnje skromno, sa samo 30 miliona evra uspostavljena dve godine kasnije. Do 2004. porasla je na 60 miliona, sa udelom Kosova od skromnih 10 odsto. Razmena značajnije počinje da raste tek od 2005. godine, kada je uvedena obostrana  kontrola prometa robe na granici i naredne godine primenom CEFTA trgovinskog sporazuma, tako da je 2006. godine dostigla 300 miliona evra. Međutim, novi zastoj u trgovinskoj razmeni usledio je u 2008. godini, posle proglašenja nezavisnosti Kosova (17. februar). Ipak, 2010. godine, sa četiri odsto našeg ukupnog izvoza, Kosovo je bilo na devetom mestu liste najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Ali, prema podacima iz 2012. godine, Kosovo ima izuzetno nepovoljan trgovinski bilans sa Srbijom. To potvrđuje i Nedžat Beljulji, vlasnik kompanije „Elhan komerc“ iz Bujanovca.
– Poslednjih 15-ak godina, nekoliko auto-prevoznika i sitnih trgovaca iz Bujanovca i Preševa, glavni su trgovinski posrednici izmedju Srbije i Kosova. Oni ogromne količine robe iz Srbije prevezu na Kosovo, a otuda se vraćaju prazni, jer tamo nema dovoljno robe za Srbiju.
U strukturi srpskog izvoza na prvom mestu su električna energija i nafta. Slede žitarice (pšenica), mineralni proizvodi, električne mašine, građevinski materijal, putnička vozila, prehrambeni proizvodi, šećer, medicinska i farmaceutska oprema, papir, karton. Dominantni izvozni proizvodi Kosova su struja (42 %), a potom slede obojeni metali, voće i povrće, sokovi, gvožđe i čelik.