Otvorena Pandorina kutija

, ,

Postavljajući niz pitanja „onome čija je odgovornost u Simpu najveća“, direktor finansija je poslao jasnu poruku vrhu kompanije da je spreman da odgovore kaže tamo gde treba. On, istina, nije otkrio toplu vodu, kao što se nije prvi put suprotstavio Draganu Tomiću, ali je fakat da je prvi put izneo prvljav veš van kuće. Zbog toga se u Simpu upalio alarm i Nastić će najverovatnije biti smenjen ovog petka

U Srbiji je danas sasvim normalno, čak i legitimno, da kada se saopštavaju nekakve važne informacije nije bitno ko govori, već šta govori. Tako je i Dragoslav Nastić, izvršni direktor Kompanije Simpo za oblast finansija, oko čijeg imena su se proteklih godina uvijale razne kontraverze, policijske i krivične prijave i istrage, postavljajući dvadesetak u najmanju ruku neugodnih pitanja „onome čija je odgovrnost u Simpu najveća“ (valjda je mislio na Dragomira Dragana Tomića), već podosta toga rekao. Da parafraziramo jednog uglednog socijalistu, koji je u jednom neformalnom razgovoru prokomentarisao kako je „Nastić otvorio Pandorinu kutiju“, i pored brojnih ubeđivanja sa raznih strana da to ne čini. No, Nastić nije hteo da ćuti već je zauzeo takav stav da su njegova pitanja gotovo retorička, barem što se njega tiče, a načinom na koji pita jasno stavlja do znanja da zna čak i više od onog što nagoveštava i da je spreman da to što zna kaže tamo gde treba. I verovatno ima svoj backup, nekakvu fioku u koju je sabio hrpu taktičko-odbrambene dokumentacije. Za ne daj bože. Koliko je tačno to što on ima i zna, time će se baviti nadležni organi, kad dođe vreme.

RETORIČKA PITANjA

No, izgleda da neki procenjuju da to vreme nije daleko i zauzimaju pozicije u startnom bloku uoči prelaska kompanije u većinsko državno vlasništvo na osnovu poreskih dugova, kada je očekuju tektonske promene u Simpu. Dragoslav Nastić je potpuno nenadano udario u glavu, na predsednika kompanije Dragana Tomića lično. Na to se niko nikada nije u toj kompaniji nije odvažio, što nagoveštava da je situacija više nego ozbiljna. U Simpu je ovih dana kao u košnici. Vrh kompanije je šokiran. Iz kabineta Dragana Tomića i generalnog direktora Slađana Disića do zaključenja ovog broja našeg lista (sreda popodne) nisu stigli odgovori na pitanja redakcije uredno poslata elektronskom poštom prošlog petka, uglavnom ista ona koja je i Nastić postavio. Ostao je nem i direktor Poslovnog centra Simpa u Beogradu Srba Manasijević, navodno zatečen svime jer je na godišnjem odmoru, iako je obećao da će nam dati odgovore čim se upozna sa sadržinom Nastićevog pisma. Policija je takođe odlučila da se ne oglašava ovog puta po pitanjima koje su poslale „Vranjske“, iako redakcija nezvanično saznaje da se vode nekakve istrage o poslovanju „Simpa“, pa i o stvarima koje Nastić pominje.

Za razgovor je u ovom momentu otvoren jedino Borislav Milačić, predsednik Nadzornog odbora (NO) kompanije i čovek od najvećeg poverenja Dragana Tomića. On se bez okolišanja obrušio na Nastićev istup u javnosti.

– Potpuno je neprimeren način na koji je Nastić nastupio u javnosti, čak i da su sva njegova pitanja na mestu. Međutim, ta pitanja i sve njegove insinuacije potpuno su neutemeljene. Njegova lična povređenost nekim stvarima nije razlog da napravi toliku štetu kompaniji – kaže Milačić.

Predsednik NO Simpa dodaje da je Nastić, „da ima minimum morala“, pre postavljanja svih ovih pitanja u javnosti, trebalo da podnese neopozivu ostavku.

–  Pošto on to što se zove moral nema, sam je sebe smenio – ogorčeno će Milačić koji uz podosta detalja govori o Nastićevim navodima u intervjuu u okviru ovog teksta.

POSLEDNjA VEST: SVILEN GAJTAN ZA NASTIĆA
NEKA EDIT PROČITA PREDSEDNIKU
Na mejl redakcije „Vranjskih“, neposredno uoči odlaska ovog broja u štampu, stigala je elktronska pošta sa nepoznate adrese koja u stvari predstavlja internu prepisku rukovoidlaca Simpa pred sednicu Nadzornog odbora na kojoj će glavna tema biti Nastić. Pismo predstavlja koncept pripreme za sednicu tog tela koji je član NO Slobodan Stojanović prosledio vrhu kompanije, Draganau i Editi Tomić, Bori Milačiću, Draganu Adžiću, pravnoj službi itd. uz napomenu „pročitajte i ako odgovara prosledite gospođi Tomić da pročita predsedniku kao predlog izlaganja na nadzornom odboru“. U tekstu dalje piše:
„Nadzorni odbor je konstatovao da je u dužem vremenskom periodu prisutan trend rasta aktivnosti koje imaju za cilj rušenje ugleda Simpa i njegovog rukovodstva, putem iznošenja dokumenata i plasiranjem zlonamernih izjava u javnosti.  Konstatovano je i da se izvršni direktor Dragoslav Nastić obratio javnosti u tom kontekstu putem ličnog reagovanja u nedeljniku „Vranjske“ od 04.09.2014. godine, postavljajući pitanja na koja je po svojoj službenoj dužnosti morao da da odgovore, kao i da spreči uočene eventualne nepravilnosti koje su u domenu njegove nadležnosti.  Nadzorni odbor ocenjuje da je ovakvo javno nastupanje izvršnog direktora neprimereno i štetno, sa isključivim ciljem da se tako uključi u „borbu“ da se rušenjem ugleda Simpa i najvišeg rukovodstva izazove pad vrednosti kompanije i nad njom sprovede prinudna uprava. Nadzorni odbor smatra da bi moralno bilo da je izvršni direktor Dragoslav Nastić, sa takvim javno iznetim saznanjima i nečinjenjem povodom istih, podneo ostavku. S obzirom da on to nije uradio, Nadzorni odbor je ocenio da se ovakvim svojim delovanjem on radno dezavuisao što u okviru navedenih okolnosti znači potpuni gubitak poverenja. Takođe, ovakva vrsta javnog nastupa predstavlja težu povredu radne dužnosti i poslovne etike, pa Nadzorni obro zbog svega navedenog donosi odluku da se Dragoslav Nastić razreši sa pozicije izvršnog direktora“.

Pokušaja, da tako kažemo, nastićevske nediscipline u Simpu bilo je i ranije među ljudima u najužem rukovodstvu gde svako nekog za nešto ima. Nastiću lično, kažu dobro obavešteni izvori iz kompanije, nije prvi put da iskazuje nezadovoljstvo i da preti prekidom zaveta ćutanja koji je kao nepisano pravilo do juče važio među nekoliko pari očiju u Simpu. Šta je to ovoga puta toliko strašno kad ni 2001, pa ni 2011. kada je bio pod istragama policije i poreske policije, Nastić nije preverio? I kad je sprečen da priča o onome o čemu danas govori.

Priča se da je kucnuo čas za velike promene i da struja koja se ne slaže sa Tomićevim načinom vođenja kompanije želi novi ambijent za opstanak Simpa, odnosno spasavanje onog što se spasiti može. U toj zavereničkoj ekipi je navodno i Nastić. Ili su možda svi oni tu iz nekog drugog razloga? Nastić očito trenutno smatra da je dovoljno rekao. Valjda čekajući reakciju Simpove vrhuške, mudro ćuti. Ovih dana ne odgovara na pozive i mejlove iz redakcije „Vranjskih“ koja je imala nameru da mu da prostora da svoje navode iz onog pisma dodatno pojasni.

U Simpu po vertikali takođe muk. Svi s kojima se Nastić zamerio kroz internu prepisku objavljenu u pretprošlom broju „Vranjskih“ nisu raspoloženi za razgovor. Ako se Nastić odvažio da javno prozove do juče nedodirljivog Dragana Tomića, to može da znači da raspolaže hrpom dokumentacije koja je potencijalno kompromitujuća za Simpovu oligarhiju i sada svi čekaju da otvori karte do kraja.

KO PRVI OTVARA KARTE

Biljana Djorić, direktorka izvoza u Simpu, koju je Nastić isprozivao za pad izvoza u tzv. „kikiriku prepisci“ Simpovih rukovodilaca (Vranjske br.912.) kaže da zna za Nastićevo pismo našem listu, ali da „nije vaspitana da odgovara na vokabular te vrste“.

– Što se tiče izvoza robe u Italiju i Francusku koji Nastić pominje, postoje ugovori i svi kupci su pokriveni ugovorima. Verujte da ja ne znam ko su sve kumovi predsednika kompanije. Znam za firmu Prajm sofa, ne znam ko je njen titular, pominjao se u ugovorima neki Klaudio, ako se dobro sećam. Nigde se nije provlačilo ime bilo kog našeg čoveka, posebno ne onog za koga bih znala da je kum gospodina Tomića – kaže Djorićka. 

Vojislav Babić, direktor Simpena u Bujanovcu, nije imao poseban komentar na Nastićeve navode o strukturi vlasništva u ovoj fabrici i navodni sukob interesa u kome sa kao predsednik NO Simpa i savetnik stranog investitora  i većinskog vlasnika Simpena našao Borislav Milačić (Milačićevo objašnjenje vidi u intervjuu).

– Na sajtu Agencije za privredne registre transparentno stoji ko je vlasnik Simpena (Techno Finance AG, Švajcarska, 67 odsto – Simpo 33, p.a). Što se tiče cena sunđera, jasno su definisane ugovorima. To što Nastić kaže da su određivane isključivo u kabinetu predsednika kompanije, to su njegove proizvoljnosti koje ne mogu da komentarišem – bio je kratak Babić.

Nenad Baletić, direktor unutrašnje trgovine u Simpu kaže da mu nisu poznati detalji Nastićevih optužbi.

– Zovite Nastića, on verovatno zna šta radi i šta je pisao, pa neka vam sam objasni. Nisam imao priliku da pročitam, ali ovo je slobodna zemlja, ima pravo čovek da proziva koga hoće – kaže Baletić, demantujući da je sa Nastićem imao bilo kakve poslovne nesporazume.

Dok u Simpu pokušavaju da spreče haos, ovih dana najavljuje se navodni nastavak proizvodnje i raspreda o novim potencijalnim strateškim partnerima. Pošto se ne stvara nova vrednost, jer mašine stoje, prodaju se lokali širom EX-YU da bi se zaposlenima isplatile kakve-takve plate.

Pošto brod tone, do juče pouzdani Tomićevi saradnici počinju da skaču u vodu pokušavajući da spasu živu glavu. Nije ni čudo. Nema više poslova, a ni para. A kad nema živih para, oligarsi nemaju više čime da se tale i gde da se ugrade, pa troše esenciju koju su čuvali za penziju i potomstvo. Postaju nervozni i nezadovoljni. Neki i mnogo nervozni, pa krenu da pričaju svašta, i gde treba i gde ne treba.

Što se Nastićevog nastupa tiče, priča se da ga ne osuđuju svi u Simpu. Ima onih koji su ga potapšali po ramenu i rekli mu da to gura do kraja. Ima i onih koji tvrde da je sve što pominje istina i onih kojima odgovara da raspiruju politička previranja u Simpu. Sve u svemu, bliži se konačan obračun i samo je pitanje dana kada će Nastić ili neko drugi da „potegne“ dokumentaciju.

NASTIĆEVA PITANjA
1. Ko je zadužio firmu o ovolikom obimu? Ko je donosio poslovne odluke o proizvodnji za magacine, o asortimanu, o repromaterijalima, prodajnim cenama za najznačajnije kupce – kumove, pobratime i „prijatelje kuće“, a koje su često bile ispod cene koštanja?
2. Da li je tačno da se poslednjih petnaestak godina najveći deo repromaterijala (koža i eko koža, štofovi, sunđer, mehanizmi, okovi, lakovi i dr.) nabavljaju isključivo preko kumovskih firmi, odnosno preko Vlade Nikolića, Gocete Popovskog, Save Blagojeviča i firme sina predsednika kompanije iz Dervente u Bosni i Hercegovini. Na taj način „Simpo“ je samo u poslednjih pet godina nabavio preko 85 odsto vrednosti materijala?
3. Da li je tačno da je glavni uzrok izlaska „Ikee“ iz poslovne saradnje sa „Simpom“ ogroman broj reklamacija na mehanizmima koji su proizvedeni i nabavljeni od firme iz Dervente čiji je vlasnik sin predsednika kompanije?
4. Kako je, pod kojim uslovima i od koga nabavljana oprema za nove fabrike i za modernizaciju postojećih kapaciteta? Da li je oprema nabavljana direktno od prozvođača ili preko kumovskih firmi? Da li je tačno da su kumovske i pobratimske firme uvećavale cene nabavke dva, tri i više puta, što se i potvrdilo prilikom procene vrednosti imovine od strane ovlašćenih sudskih procenitelja, kao na primeru „Kondive“?
5. Ko je vlasnik Fabrike čokolade „Simka“ i na koji način je postao većinski vlasnik?
6. Ko je većinski vlasnik Fabrike sunđera i sinflina „Simpen“ u Bujanovcu i na koji način je to postao. Da li je tačna informacija mnogo puta plasirana u javnosti da je većinski vlasnik izvesni libanac, zašto se on nikada nije pojavio u „Simpu“ i zašto „njegove interese“ zastupa Bora Milačić, predsednik Nadzornog odbora „Simpa“? Da li je to klasičan primer sukoba interesa? Zašto se cene sunđera iz ove fabrike prema „Simpu“ utvrđuju isključivo u kabinetu predsednika kompanije?
7. Da li je tačno da je sav izvoz „Simpove“ robe u Italiju i Francusku išao preko firme „Prima sofa“ iza koje stoji kum predsednika kompanije Vlada Nikolić, preko koje se istovremeno godinama nabavljaju ključni repromaterijali?
8. Da li je tačno da je formirana nova tapetarija u Šimanovcima iza koje takođe stoji kum Vlada Nikolić, a koja je uzela najbolje modelare iz Razvojnog centra „Simpa“ i Fabrike tapetarskih proizvoda?
9. Kako je privatizovana i ko je većinski vlasnik firme „Kuća stil“. Da li je „Simpo“ otkupljivao najveći deo tiraža ovog časopisa?
10. „Simpo“ je za svoje potrebe kupio od države na Dedinju u Beogradu velelepnu vilu, pa se pitam ko je koristi, pod kojim uslovima i da li je ista otuđena i po kojoj ceni (ako je uopšte i plaćena), kao i ogromni stambeni prostora na Senjaku u Beogradu?
11. Kada će i na koji način predsednik kompanije objasniti radnicima i javnosti koliko je miliona dolara ili evra otpisanih potraživanja od „Simpo spola“ u Češkoj, „Inkanta“, „Prima sofe“ i „Džesima“ iz Italije, kao i višemilionskih potraživanja iz Rusije, Ukrajine, Francuske?
12. Koliko je „Simpo“ koštao privatizacioni savetnik, šta je on za kompaniju uradio od 2005. godine do sada i zašto do danas nije završena privatizacija „Simpa“?
13. Do kada će biti praksa da u „Simpu“ na odgovornim, rukovodećim mestima rade penzioneri, od kojih su pojedini već 20 godina u penziji ili su davno ispunili sve zakonske uslove za odlazak u penziju? Zašto su na pojedinim rukovodećim radnim mestima u trgovini postavljeni ljudi sa nižom školskom spremom od one koja je predviđena sistematizacijom radnih mesta, i to na određeno vreme od po mesec dana u dužem vremenskom periodu?
14. Ko u „Simpu“ ima privatno obezbeđenje od 2000. godine koje je plaćao i plaća „Simpo“?
15. Ko koristi deo voznog parka u Beogradu za privatne potrebe (zimovanja, letovanja, privatna putovanja u inostranstvo…)?
16. Koliko je „Simpo“ koštala kupovina političkog približavanja novoj vlasti nakon 5. oktobra 2000. godine, kao i saradnja sa ljudima iz nekog drugog miljea?
17. Koliko koštaju „Simpovi“ promašeni projekti koji nikada neće biti realizovani?
18. Sa kolikim sredstvima i na koji način je država pomogla „Simpu“ u poslednjih desetak godina (povezivanje radnog staža zaposlenih, obezbeđenje zdravstvenog osiguranja, subvencije, finansiranje socijalnog programa, otpust dugova), i kada ćemo prestati da optužujemo državu kako ne pomaže „Simpo“?
19. Šta je „Simpo“ izgubio na prostorima bivše Jugoslavije i kada ćemo prestati sa licitiranjem stvarnog iznosa te štete?