Nastić je sam sebe smenio

Optužbe dolaze na račun predsednika kompanije u momentu kada niko od potencijalnih partnera ne želi uopšte da pregovara o kupovini Simpa ukoliko sa druge strane pregovaračkog stola nije Dragan Tomić

Vranjske: Gospodine Milačiću, kako ste doživeli navode iz pisma koje je Dragoslav Nastić objavio u prošlom broju „Vranjskih“?

Milačić: Primio sam ih sa velikim iznenađenjem i ogorčenjem. Zakazao sam odmah sednicu NO za ponedeljak, ali ona nije održana zbog zauzetosti i unapred zakazanih sastanaka generalnog direktora Slađana Disića. Biće održana krajem nedelje.

Da li ste na tu sednicu pozvali i Dragoslava Nastića?  

– Da. Smatram da on kao izvršni direktor treba da odgovori na neka pitanja. Ako ima nekakvu dokumentaciju  i argumentaciju da je iznese, da ne bude da sprovodimo nekakvu odmazdu povodom onoga što se pojavilo u javnosti, a čime je napravljena šteta kompaniji.

Kakve su razmere te štete?

– Velike. Ne zato što su postavljena nekakva pitanja i što ona sadrže neosnovane optužbe, već što su svesno proizvela politiku rušenja rukovodstva kompanije koje u ovom trenutku ima dva ključna, životna zadatka za kolektiv – da pokrene proizvodnju i pronađe strateškog partnera.

Da li slučajno optužbe idu na račun Tomića?

– Optužbe dolaze na račun predsednika kompanije u momentu kada niko od potencijalnih partnera ne želi uopšte da pregovara o kupovini Simpa ukoliko sa druge strane pregovaračkog stola nije Dragan Tomić.

Kakve će posledice biti po Nastića na toj sednici NO?

– Ako se već sam nije odrekao funkcije koju je očigledno neprofesionalno i nedostojno obavljao, lično očekujem i zalagaću se da bude smenjen. Ne iz revanšizma i zato što je imao nekakvu „hrabrost“ da to uradi, već zato što je štetočina, čovek loših namera i što se ovime javno deklarisao kao neko ko nije sposoban da radi svoj posao.

A šta je po vašem mišljenju trebao da uradi?

– Kad bi sve to što tvrdi bila istina, on je to bio dužan da spreči i onemogući, jer su mu dostupna sva dokumenta. I da uz pomoć nadležnih organa, ako ne može sam, zaustavi takve stvari jer bi u suprotnom učinio veliki radni prekršaj.

Nastić vas lično pominje u svom pismu u smislu da ste, navodno, u klasičnom sukobu interesa. Jer, navodno, kao predsednik NO Simpa zastupate interese neimenovanog Libanca, vlasnika Fabrike sunđera Simpen u Bujanovcu?

– U to vreme, kada se gospodin Tomić uveliko zalagao da se nađe kredit ili ino-partner uz pomoć koga bi izgradili novu fabriku sunđera u Bujanovcu, jer je u staroj znatno opao kvalitet proizvoda i nije mogla da tehnološki proizvede nove vrste sunđera za nameštaj, bio sam Tomićev savetnik. Na kraju, došlo se do investitora koji živi u Parizu, do Dijaba Vajdija i njegove firme ABOOTS WOOD HOLDING iz Libana. On je za razliku od nas tada imao novac za to ulaganje.

O kakvom se ulaganju konkretno radilo?

– Imali smo vrlo teške pregovore i ubedili ga da investira u izgradnju nove fabrike sunđera, uz odgovarajuće međusobne obaveze. U sklopu zajedničkog ulaganja investirao je četiri miliona evra, a Simpo je uložio staru fabriku koja je procenjena na 1,5 milion evra. Uložio je jedan deo u opremu, a drugi u obrtna sredstva da bi fabrika mogla da posluje.

Koja je bila obaveza Simpa?

– Simpo je preuzeo obavezu i garantovao proizvodnju 4.000 tona sunđera, od čega bi za svoje potrebe kupovao 2.000 tona.

Da li su obaveze koje su preuzele dve strane ispunjene?

– Investitor je u celini izvršio svoju obavezu, ali nažalost ne i Simpo. Ovo je, pretpostavljam, uticalo da investitor proda svoj udeo poslovnom prijatelju Dejvidu Rizbiju koji ima firmu u Švajcarskoj. 

Samo ulaganje je promenilo vlasnika?

– Da. Rizbi je onda, imajući u vidu da me je prethodni investitor preporučio kao tvrdog pregovarača, odlučio da me angažuje kao njegovog zastupnika u Simpenu, imajući u vidu da sam u branši i da poznajem situaciju na terenu. Rekao sam da je to u najmanju ruku kontraproduktivno, jer sam već angažovan u Simpu. Njemu to nije smetalo.

Dakle, u sukobu ste interesa, kao što to tvrdi Nastić?

– Moram, nažalost, da priznam da sam ušao u sukob interesa između Simpa i Simpena, ali na račun Simpena. Ko je ostvario korist iz ovog sukoba interesa? Tvrdim da je to Simpo.  To potkrepljuje sledeća činjenica: polovinu proizvodnje Simpena koju je trebalo da kupuje, Simpo nikada nije kupio. Jedne godine je kupovina bila blizu 2.000 tona, na šta se Simpo obavezao međunarodnim ugovorom o zajedničkom ulaganju. Ali je uzimao sve količine koje su mu trebale i kad su mu trebale.

Kako uzimao, valjda kupovao?

– Ne, upravo uzimao, ne kupovao. To je porušilo sve poslovne rezultate Simpena.

Kako su mogli da uzimaju, a da ne plaćaju? Koja je uloga Nastića kao finansijskog direktora u svemu tome?

– Ako bih bio ličan, Nastić je, uslovno rečeno, ukrao iz Simpena pet miliona evra, uzimajući robu za Simpo i ne plaćajući istu.

Kako mislite ukrao?

– Napišite slobodno da ja kao predsednik NO Simpa sada javno kažem: svojim nečinjenjem sam oštetio ino-partnera jer sam dozvolio Nastiću da od njega ukrade pet miliona evra.

To je veliki novac…

– Koliko je to velika cifra govori podatak da Simpo svim ostalim ino-dobavljačima duguje oko 700.000 evra, a domaćim ni približno, osim za struju Elektroprivredi 1,5 miliona evra. Znači, Nastić je tri puta više opteretio jednu firmu u kojoj Simpo ima 33 odsto učešća time što je uzimao robu, a da duže od godinu dana ne plati. Upropastio je Simpenu bilanse, firmi koja je čak uzimala kredite za Simpo, ne za svoje potrebe, da bi za samo deo tih para, uzetih na ime kredita, bila plaćena za deo isporučene robe Simpu.

Kako je to tačno funkcionisalo?

– Recimo, Simpen uzme milion evra kredita, kredit se prenese na račun Simpa, a Simpo plati sto ili dvesta hiljada evra Simpenu za robu koju je uzeo pre godinu dana.

Šta na sve to kaže Dejvid Rizbi?

– On mi je najavio otkazivanje ugovora. Mislim da će to, na žalost po Simpo, otići na jedan pogrešan kolosek. A ja ću sa zadovoljstvom odgovarati za ovaj sukob interesa, ali ponavljam u korist Simpa, a ne Dejvidu Rizbija.

Mislite li da je Dragoslav Nastić sam u svim onim optužbama?

– Neko je procenio da je došlo vreme promena i da treba da se napravi neka nova podela. Ovo je „izraz hrabrosti“ i ja poštujem takvu vrstu hrabrosti ako vodi boljoj budućnosti, u šta sumnjam.

Zašto sumnjate?

– Sve snage koje računaju da će rušenjem autoriteta Dragana Tomića poboljšati situaciju, greše. Ponavljam, nijedan potencijalni partner neće da pravi dogovore, ako ih ne prave direktno sa njim.

Kakve posledice očekujete po Simpo posle Nastićevog javnog obraćanja?

– Imao je sve informacije, mogao je delovati ranije, u vreme kada se to dešavalo, ako je imao informaciju da se dešava. A imao je. Šta sada to njegovo obraćanje javnosti sa „hrabrim“ potpisom znači? Da li nekome doprinosi ili odmaže? Ostavljam sve ljude koje optužuje po strani, čak i predsednika Tomića, niko nije pod staklenim zvonom i može biti kritikovan. Ključno je da li će ovo napraviti neki korak napred za bilo koga? Naravno, neće. Ni za Simpo, ni za bilo koga. Pogotovo što je sve neistina i loša namera.