SLUČAJ SUDIJE MILICE M.

Dr Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih dela, boraveći onomad u Vranju, lokalnoj policiji dao je rok od nekoliko meseci da se ozbiljnije uhvati u koštac sa korupcijom i kriminalom. Želja Vranjskih je da, u duhu svoje tradiciji, doprinesu ovoj borbi, pa možda nas neko i posluša. Naši čitaoci su, naime, svedoci da su na mnoge teme o kojima smo pisali tzv nadležni organi ostajali nemi, a tu ne mislimo samo na policiju, već i na pravosuđe koje je, po prirodi posla, saradnik policije. A, eto, i u pravosuđu se dešavaju, ‘ajde da kažemo, čudne pojave? Bar nam tako javljaju čitaoci! Sve sumnjivo ko penal na ivici šesnaesterca. Priča našeg čitaoca koja sledi paradigmatična je, a ono kroz šta je prošao neodoljivo podeća na kafkijanski proces. Elem, pre desetak godina ovaj čovek odlučio je da renovira porodičnu kuću, pa je angažovao preduzimača iz Leskovca po sistemu „ključ u ruke“ po ceni od 200 evra po kvadratnom metru. Računica prosta: kuća površine 170 kvadrata – 34.000 evra. Ko ne zna, „ključ u ruke“ znači da je izvođač dužan da kupcu preda gotovu kuću, spremnu za stanovanje. Poslodavac je imao i neke dodatne zahteve, tako da je izvođaču ukupno isplatio oko 45.000 evra, ali tu ništa nije sporno. Međutim, po završenom poslu, pošto se uselio u kuću posle pola godine, dobio je poziv iz suda – preduzimač ga je tužio zbog navodnog duga od 10.000 evra (broj predmeta poznat redakciji). Tužitelj, između ostalog, traži da mu se naknadno plate uvođenje kanalizacije i vodovoda, zatim fasaderski i molerajski radovi, kao i još neki detalji. Ovde dolazimo na temu. Predmet stiže kod sudije Milice Mihajlović u Osnovni sud u Bujanovcu, koja i dalje tamo radi na istom mestu. Uzalud su se tuženi i njegov advokat upinjali da sudinici objasne kako „ključ u ruke“ podrazumeva i one poslove za koje tužitelj naknadno traži pare. Da u „ključ u ruke“ idu i voda, i kanalizacija, i fasada, i moleraj i da, naprosto, nema ni mesta tužbi. Ali, ne, ona ne samo što nije odbacila tužbu, nego je presudila u korist preduzimača. Posle niza pravnih zavrzlama, tuženi je, pod pretnjom zaplene kuće, za presudu i razne troškove, tačnije za nešto što je već platio, doplatio još 17.000 evra! Za vodovod, kanalizaciju, fasadu i moleraj koje je već platio po sistemu „ključ u ruke“. Naš čitalac, naravno, neće da tvrdi jer za to nema neposredne dokaze već samo usmena priznanja nekih ljudi umešanih u slučaj, a to nećemo učiniti ni mi koji samo prenosimo njegovu ispovest, da je dotična sudinica počinila delo protiv koje se ova vlada žestoko bori, ali joj ipak postavlja neka pitanja: Šta je ovu gospođu pred penzijom nateralo da donese presudu protivno svim dokazima i logici? Da li je, možda, primila nekakav poklon od tužitelja, leskovačkog preduzimača R.S. (ime i adresa poznati redakciji), za koga se govorka kako voli da poslove u životu završava, što se kaže, „ruka ruci“? Da li ju je ovaj nečim ucenio? Nešto joj obećao? Bilo šta, jer prosto je nemoguće da jedan sudija donese ovako skarednu odluku? I, na kraju, da li ju je sramota? I da li se plaši? Ili, jednostavno, žena ne zna da radi svoj posao, što je na neki način još opasnije. Evo, dakle, prilike da „nadležni organi“ počnu sa postupanjem po ministarskoj preporuci. Ko zna, možda nešto i iskopaju, a redakcija im, ako je potrebna neka pomoć, stoji na raspolaganju.