Nastiću, gde su pare

, , , ,

Nenad Baletić otvoreno pita finansijskog direktora zašto je dozvolio da, po raznim osnovama, “Simpo” ostane bez oko 1,8 miliona evra nenaplaćenih potraživanja sa Kosova, iz Albanije, Crne Gore i Makedonije

Početkom godine, Dragoslav Nastić, izvršni finansijski direktor „Simpa“, nezadovoljan tempom prodaje nameštaja, uputio je jedno prilično neuobičajeno pismo „rukovodiocima prodajne funkcije“, koje svojim sadržajem odudara od uobičajene poslovne komunikacije. On je, naime, onako, posprdnim tonom, poručio pojedincima da, ako već ne umeju da prodaju fotelje i trosede, predju na kestene i kikiriki, budući da tržište, autobusku stanicu, pored robne kuće u Beogradu, već imaju. Neki od prozvanih, medjutim, nisu baš imali razumevanja za ovaj metaforički pristup, pa su više nego u oštrom tonu odgovorili Nastiću kontrapitanjem: gde su pare od već prodatih proizvoda.

GOMILANjE DUGOVA
Direktor unutrašnje trgovine Nenad Baletić, uz opasku da bi Nastića trebalo da bude sram jer je nemo posmatrao kako se gomilaju dugovi, otvoreno pita izvršnog finansijskog direktora “Simpa”:
“Upitao bih vas šta je sa 544.356 eura nenaplaćenih a dospelih potraživanja sa Kosova na dan 15. 12. 2013, plus 137.768 od kupaca sa Kosova? Dalje vas molim da objasnite gde je 309.396 eura dospelo a nenaplaćeno iz Albanije? Šta je sa 423.074 eura iz Crne Gore? Šta je sa 351.949 eura od Simaka (Simpova firma u Makedoniji – prim. aut.), navodi u svom pismu Baletić.

Dragoslav Nastić, 31. januara ove godine, dostavio je užem poslovodstvu, Miroljubu Milenkoviću, Edit Tomić, Nenadu Baletiću, Goranu Stankoviću i Biljani Djorić, dopis naslovljen sa „KATASTROFALAN PROMET“.

„Već danima, mesecima pa i zadnjih godinu dana promet kako u veleprodaji tako i u maloprodaji je nedovoljan za redovno poslovanje preduzeća, piše Nastić napominjući da je posebno alarmantna situacija bila u januaru.

BRIGA KAO FARSA

„Kako se ne postidite pred sobom i pred radnicima ovog preduzeća da danima nema naplate iz velikoprodaje, a u maloprodaji odredjeni saloni ne ostvaruju nikakav prihod, pita izvršni finansijski direktor „Simpa“, navodeći da je u periodu od 3. januara do 29. januara 2014. naplaćeno svega 2.912.724,44 dinara.

„Ako ne znate da prodajete nameštaj ili ne želite, onda je časno i pošteno da date ostavku na svoje radno mesto. Ispred naše robne kuće u Beogradu pristiže dnevno na stotine autobusa. Organizujte prodaju pečenih kestena i kikirikija kako bi uvećali promet, sarkastično, ali i uvredljivo, savetuje Nastić rukovodioce maloprodaje, napominjući da ni u izvozu nije bolja situacija.

Najkraća u svom odgovoru bila je Edit Tomić. Ona je poručila Nastiću da joj vaspitanje ne nedozvoljava da na, “kikiriki pismo”, kako je nazvala ovaj dopis, odgovori u istom tonu.

Izvršnom direktoru Dragoslavu Nastiću
Poštovani gospodine,
Moje vaspitanje mi ne dozvoljava, da na Vaše Kikiriki pismo odgovorim u istom tonu. I, s obzirom da Vaša briga o radnicima je obična farsa, što vrlo dobro znaju upravo radnici, najbolje je, da Vam odgovorim na sastanku u ozbiljnom, poslovnom tonu, kako to priliči našoj kompaniji, koju su mukotrpno, sa verom i lojalnošču stvarali generacije zaposlenih pre nas.
                                 Edit Tomić
                                    04.02.2014

“I, s obzirom da je Vaša briga o radnicima obična farsa, što vrlo dobro znaju upravo radnici, najbolje je, da Vam odgovorim na sastanku u ozbiljnom, poslovnom tonu, kako to priliči našoj kompaniji, koju su mukotrpno, sa verom i lojalnošču stvarali generacije zaposlenih pre nas, odbrusila je Edit.

Da li je do tog sastanka došlo, nije poznato ali, ako jeste, može se samo pretpostaviti šta je Nastić mogao da čuje, naročito na temu brige o radnicima jer je očigledno da su i do Edit došle priče o tome kako jedan od čelnih ljudi Simpa više vodi računa o sopstvenom džepu nego o interesima radnika.

Na tom tragu, odgovorio je i direktor unutrašnje trgovine Nenad Baletić. On je direktno optužio Nastića, ne samo za opstrukciju u naplati, već i za nestručnost, neznanje, nedomaćinsko poslovanje, i stavio mu na dušu (ne)namernu toleranciju prema dužnicima.

Direktor unutrašnje trgovine Nenad Baletić otvara niz neprijatnih pitanja za Nastića o kojima se već duže vreme priča u “Simpu”.

Baletić otvoreno pita Nastića zašto je dozvolio da, po raznim osnovama, “Simpo” ostane bez oko 1,8 miliona evra nenaplaćenih potraživanja sa Kosova, Albanije, Crne Gore i Makedonije (vidi okvir).

I ISTRAŽNI ORGANI

Upravo ovo “po raznim osnovama” je stvar oko koje bi morali svi da se porazmisle u “Simpu”, a neki tvrde da bi tu bilo posla i za istražne organe jer je prosto nezamislivo da jedna ozbiljna firma ostane bez ogrome sume, a da niko ne odgovara.

A, ko bi to mogao da bude odgovoran, čini se, dobrim delom navodi i Baletić koji poručuje Nastiću:

“Vranje je jedna poštena sredina u kojoj se sve zna, te vas ovim putem pozivam da sednemo pred radnike, pogledamo ih u oči (ko sme) i odgovorimo na sva pitanja. Isto važi i za istražne organe, baca Baletić u lice Nastiću rukavicu i, zanimljivo, takodje konstatuje da je krajnje licemerno kada Nastić brine o radnicima.

Najemotivnije na Nastićev dopis reagovala je Biljana Djorić, direktor izvoza. Ona je, uz ponudjenu ostavku, navela niz anomalija u poslovanju Simpa, ne prihvatajući odgovornost za drastičan pad izvoza.

PRIMER IZ JAGODINE
Uz napomenu da sporna potraživanja iz ranijeg perioda iznose oko 10 miliona evra, što je direktna odgovornost finansijskog sektora, Baletić navodi primer firme “Interio” iz Jagodine.  On tvrdi da Nastić šest meseci nije dozvoljavao da se utuži ovaj dužnik a kada je to učinjeno, sa računa jagodinske firme nije mogao da se “skine” ni dinar jer je “Interio” u medjuvremenu poslovanje prebacio na drugu firmu.
“Samo u tom slučaju se radilo o 100.000 evra koje smo predlagali da naplatimo dok ste vi opstruisali, odgovara Nastiću Baletić otvarajući sumnju da je očigledno reč o nečijem interesu da se ovo potraživanje ne naplati. Čijem interesu, nije teško pogoditi.

Djorićeva ističe da razume da pismo ima za cilj da bude pokazano radnicima u svrhu predstavljanja Nastića kao osobe koja se istinski bori i  brine za dobrobit radnika, a naslovljene rukovodioce prodaje promoviše u bespogovorne krivce za situaciju u kojoj se firma našla.

“Isto tako razumem da te radnike smatrate primitivnim i nedovoljno obrazovanim ljudima koji reaguju samo na duboko patetične formulacije, pa ste i rečnik i ton pisma prilagodili takvom svom uverenju, navodi u odgovoru Biljana Djorić, očigledno aludirajući na “kikiriki ton” Nastićevog obraćanja.

Ona, međutim, kako kaže, ne želi da učestvuje u takvoj vrsti prepiske, pa je zato taksativno navela sa čim je sve morala da se suočava kao direktor izvoza, od toga da nijednom kupcu roba nije isporučena na vreme, čak i kad je avansno plaćena, činjenice da ne razume finansijsku karticu deviznih kupaca, informacioni sistem koji ne funkcioniše (nabavka se vezuje za Nastića), do, kako navodi Biljana Djorić, da inopartneri kreditiraju po kamatnoj stopi od 3% godišnje, a Simpo je (čitaj Nastić) sa bankama ispregovarao kamatne stope od 22%, pa sada placa 600.000 eura mesečne kamate.

I Djorićeva je ogorčena zbog nenaplaćenih potraživanja iz inostranstva navodeći da se radi o “prijateljima kuće”.

Iako direktno ne pominje Nastića, Biljana Djorić iznosi niz alarmantnih podataka:

“Sramota me je opreme koja je nabavljena u Radovnici i Bujanovcu. Sramota me je cene po kojoj su kupljene korpe za presvlake u Tapetariji. Posebno me je sramota cene, uslova i momenta u kome je nabavljena i instalirana oprema za nadzor tih istih radnika o kojima se sa toliko empatije izražavate, ističe Djorićeva.

Očigledno je da se u ovim aluzijama nagoveštava mnogo toga jer, sasvim sigurno, direktorka izvoza nije slučajno baš izabrala ove primere. Budući da slovi za blisku saradnicu Dragana Tomića, jasno je i na čiju adresu se upućuju zamerke. Tomićevu sigurno ne.

Od svega navedenog, čini se, najbesprizorniji potez je nabavka sistema za nadzor koji je, prema nepotvrdjenim podacima, plaćen nekoliko desetina hiljada evra i to u vreme kad radnici “Simpa” nisu primali plate (vidi okvir).

I na kraju, simptomatično je da i Biljana Djorić direktno aludira na imovinske karte pojedinih direktora “Simpa”. Ona tvrdi da se njeno imovno stanje, od kada je postala direktor izvoza, nije promenilo ali traži i od ostalih da radnicima kažu šta sve poseduju.

“Moja je imovinska karta, i u kvadratima i u valutama, ostala nepromenjena, kaže u pismu Biljana Djorić očigledno smatrajući da ima nekih (sic) sa kojima i nije takav slučaj.

I, tako, od kikirikija se stiglo do kvadrata i deviza. Čini se da je Dragoslav Nastić terajući zeca, isterao mečku. A, da li će ona zaigrati i pred njegovom kućom, saznaće se ubrzo, kao i to da li će mečka, radi plesa, morati preko okeana.

VIDEO NADZOR
U želji da proverimo navode o nabavci modernog video nadzora, plaćenog, prema nekim nepotvrdjenim informacijama, nekoliko desetina hiljada evra, i to u vreme kada radnici nisu primali plate, poslali smo pitanja i predsedniku Kompanije Draganu Tomiću i generalnom direktoru Sladjanu Disiću.
Do zaključenja ovog broja nismo dogobili odgovore na sledeća pitanja:
1. Da li HK „Simpo“ poseduje video nadzor u krugu kompanije u Vranju, kada je uveden i za kakve potrebe i na čiju inicijativu je instaliran?
2. Da li su zvanični organi kompanije doneli odluku o uvođenju video nadzora i u kakvoj je formi doneta ta odluka?
3. Ukoliko posedujete video nadzor, u kakvom postupku je HK „Simpo“ pronašla dobavljača odnosno firmu koja se time bavi, da li je raspisivan tender i sl, koliko je ponuda bilo i čija je prihvaćena?
4. O kojoj je firmi reč i kakve reference poseduje za uvođenje video nadzora?
5. Koliko je video nadzor koštao HK „Simpo“, da li je plaćen u celosti ili kompanija izmiruje cenu u više rata (ukoliko nije isplaćen u celosti do kada će kompanija plaćati rate) ili je možda video nadzor uveden kroz nekakvu kompenzaciju?
6. Da li uvođenje video nadzora smatrate primerenim imajući u vidu situaciju u kojoj se „Simpo“ nalazi, da radnicima kasne plate i da kompanija ima velika dugovanja i po drugim osnovima?

Retro
SIN DIREKTORA “SIMPA” KUPIO PAPRENO SKUP LOKAL
Milan NASTIĆ, sin finansijskog direktora “Simpa” Dragoslava i načelnice Sekretarijata za privredu i finansije SO Vranje, Dragice Nastić, kupio je Jumkov lokal u zgradi “Lepa Brena” (bivši Oteks), u strogom gradskom centru, za pozamašnih 97.000 evra. Tu, verovatno, ne bi bilo ničeg čudnog da je reč o uspešnom biznismenu, čoveku koji u višegodišnjem periodu dobro zarađuje. Međutim, reč je o mladom čoveku, studentu, koji sa svojih dvadesetak godina nikako ne bi mogao biti neko ko je u životu zaradio toliko para. Kako nam je informaciju o prodaji lokala potvrdio Goran TRAJKOVIĆ, zamenik generalnog direktora “Jumka”, više nije bilo razloga da vest, koja se pre izvesnog vremena pročula gradom, ostane u domenu čaršijskih govorkanja.
– Lokal je kupio Milan Nastić za 97.000 evra – kaže Trajković. Mislim da se radi o mlađem čoveku. On je već sumu isplatio, ugovor je overen na sudu. Reč je o prostoru od oko 200 kvadrata koji smo na licitacijama pokušavali da prodamo u više navrata, ali su potencijalni kupci po pravilu odustajali nakon licitacije. Valjda je razlog bio nepovoljna lokacija, jer je lokal zaklonjen zgradom Osiguranja “Kopaonik”. Nekoliko puta stvar je propala zbog nepotpisivanja ugovora ili zbog toga što pobednik na licitaciji nije uplatio novac. Ponuđene cifre, koliko se sećam, kretale su se od 45.000 do 115.000 evra.
O Milanu Nastiću gotovo da i nismo mogli da saznamo nešto više, pa smo pokušali da sreću oprobamo kod tate Dragoslava, visokog funkcionera “Simpa”, koji više od petnaest godina obavlja jednu od najodgovornijih funkcija u toj kompaniji. Na naše pozive, kako na mobilni, tako i na fiksni telefon, nije odgovarao, tako da nismo mogli da saznamo više detalja o poreklu novca kojim je njegov sin kupio lokal, u koje svrhe, niti bilo kakve druge detalje finansijske transakcije sa “Jumkom”.
(Vranjske 526, 30. avgust 2007.)