, 
Od momenta kada vas privatni izvršitelj prvi put kontaktira, imate otprilike mesec dana da platite vaše dugovanje za struju, komunalije, telefon ili bilo kakav drugi dug po. Ukoliko ne izmirite dugovanje, sledi zaplena imovine kao krajnja mera
Pojava ili telefonski poziv privatnih izvršitelja od prvog dana ove sedmice izaziva paničan strah kod građana koji su u dugovima, posebno kod onih koji ne plaćaju struju. Ukoliko dužnici ne plate dug za utrošene kilovate u roku, izvršitelji će ih najpre udariti po džepu, a ako ni to nije dovoljno i po imovini.
Prema podacima Elektrodistribucije (ED) Vranje, na području Pčinjskog okruga, za poslednjih desetak godina, do momenta formiranja preduzeća EPS Snabdevanje, bilo je oko 30.000 predloga za izvršenje, a ostalo je nerealizovanih oko 15.000. Dok se čeka rasplet sa starim dugovanjima, direktor ED Vranje Zoran Knežević kaže za „Vranjske“ da od 100.000 dužnika na području Srbije (reč je samo o onima koji duguju od 1. jula 2013. godine kada je formirano preduzeće EPS Snabdevanje) 2.338 je sa konzumnog područja koje pokriva vranjska ED (ceo Pčinjski okrug, bez Surdulice i Bosilegrada). Knežević precizira da se radi o ukupnom dugu od 47 miliona dinara.
RAK-RANA LOKALNOG PRAVOSUDjA
Uznemiravajuće zvuči podatak da je na kraju prvog polugodišta 2014. godine u lokalnom pravosuđu ostalo nerešeno preko 34.000 predmeta u izvršnoj materiji. Od toga su 1.300 tzv. „stari predmet“ po kojima se postupak vodi duže od deset godina. Predsednik Osnovnog suda u Vranju Stojadin Stanković napominje da je u 2014. godini bio znatno manji priliv novih izvršnih predmeta zbog toga što po njima postupaju i privatni izvršitelji.
– Najveći problem imamo u izvršnoj materiji i tu postupci idu najsporije. Imamo samo dvoje izvršnih sudija, pa smo izvršno odeljenje pojačali sa dva sudijska pomoćnika. Za sudske, pak, izvršitelje određena je minimalna mesečna norma koju su dužni da ostvare. Oni sada moraju redovno da informišu izvršne sudije o sprovedenim izvršenjima, da vode dnevnu evidenciju i da meni kao predsedniku suda dostavljaju mesečni izveštaj o svom radu. Očekujemo da to znatno poveća efikasnost – kaže Stanković.
– Dobili smo, takođe, nalog da sve one koji su sklopili reprograme, a nisu ispoštovali ugovorenu dinamiku, utužimo. Prva grupa od njih 360 je već tužena, sledi ovih dana još oko 300 tužbi, a ukupno će ih biti oko 1.400. Za one koji nisu potpisali reprogram, oni su na stend-baju, još uvek čekamo kako će rešavanje tih dugovanja diktirati EPS – kaže Knežević.
Ukoliko niste plaćali račune za struju, ali i za vodu, grejanje, iznošenje smeća, fiksni i mobilni telefon, a izgubili ste sudski proces po tužbi nekog od javnih preduzeća i postali tzv. izvršni dužnik, privatni izvršitelji mogu vam oduzeti automobil, televizor i drugu tehniku, umetnička dela, nakit, zlato, stilski nameštaj. Povrh toga, po rečima zamenice predsednika i portparolke Komore izvršitelja Srbije Svetlane Manić, izvršitelji mogu radi naplate duga poverioca i da skidaju od plate, penzije, štednje na dinarskom ili deviznom računu.
– Mogu se zapleniti i hartije od vrednosti, akcije ili obveznice, čamac, motor, druge pokretne stvari koje poseduje dužnik i na kraju nepokretna imovina – potencira Manićka.
– Ima slučajeva da izvršni dužnik ostane bez kuće – nadovezuje se Žikica Trajković, jedan od dva izvršitelja koje je država sredinom 2012. godine licencirala u Vranju nakon što je po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju prinudna naplata javnih preduzeća prešla iz nadležnosti sudova isključivo u ruke privatnih izvršitelja.
FOBIJA OD IZVRŠITELjA
– Procedura je takva – predočava Manićeva – da izvršitelji najpre donose tzv. zaključak o izvršenju. Ukoliko ne uspeju da ga uruče dužniku iz prvog pokušaja, potrude se da to isto urade i nakon petnaest dana. Ako ni tada ne uspeju, onda zaključak istaknu na oglasnoj tabli suda i time se dostava smatra urednom. Ako dužnik u ostavljenom roku od osam dana ne plati dug, kamatu i troškove postupka, počinje postupak prinudnog izvršenja.
To konkretno znači da izvršitelj, nakon pribavljanja svih potrebih podataka o izvršnom dužniku, određuje najpovoljnije sredstvo i predmet izvršenja.
– Mnogo je prikladnije – naglašava Manićka – da se dug naplati preko plate ili penzije. Ili preko imovine koja je u srazmeri sa dugovanjem. U svakoj fazi tog postupka dužnik se može javiti izvršitelju i predložiti da plaćanjem na rate izmiri dugovanje. Izvršitelj će to prihvatiti i dužnik će izmiriti svoj dug neposrednim uplatama izvršnom poveriocu. U suprotnom, zna se šta zakon predviđa – plendibu imovine.
ŠTA JE IZUZETO OD ZAPLENE
Izvršitelji vam ne mogu zapleniti odeću, obuću i druge predmete za ličnu upotrebu kao i posuđe, deo nameštaja i bele tehnike neophodne dužniku i njegovoj porodici – krevet, šporet, frižider, peć. Kao ni ogrev i hranu potrebne dužniku i porodici za tri meseca. Nije dozvoljeno pleniti ordenje, medalje, ratne spomenice, druga priznanja i odlikovanja, lična pisma, rukopise, fotografije, invalidska pomagala i kućne ljubimce.
Od sredine 2012. godine nove predmete po dugovnjima za struju EPS ne dostavlja osnovnim sudovima u Srbiji, pa ni vranjskom, već privatnim izvršiteljima. Jedno vreme niškim, a posle osnivanja EPS Snabdevanja izvršiteljima iz prestonice. Vranjski privatni izvršitelj Trajković objašnjava zbog čega Vranjanci nemaju nadležnost da uteruju dugove za utrošenu, a neplaćenu struju.
– Mesna nadležnost u ovim situacijama određuje se prema sedištu poverioca. Onaj ko naplaćuje struju, u konkretnom slučaju preduzeće EPS Snabdevanje, ima sedište u Beogradu i zato on angažuje izvršitelje otuda. Slična je situacija sa dugovanjima za telefonske račune mobilnim i fiksnim operaterima, kao i za TV pretplatu. Najviše je dužnika u tim oblastima – naglašava Trajković.
ZAKONSKE NELOGIČNOSTI
Manićka iz Komore izvršitelja kaže, međutim, da je reč o velikom poslu koji će zahtevati i angažovanje izvršitelja iz unutrašnjosti. Trajković upozorava da bi to bilo poželjno, jer angažovanje izvršitelja prema sedištu poverioca nije efikasan sistem prinudne naplate.
– Ne može taj naš kolega iz glavnog grada da prikupi sve informacije o dužniku bolje nego mi sa ovog područja. Takva naplata ne funkcioniše dobro, to znaju i u resornom ministarstvu i već se najavljuju zakonske izmene u toj oblasti – kaže Trajković.
„SIMPO“ I „JUMKO“ NA METI OD OKTOBRA
Kako kažu u Komori izvršitelja u Beogradu aktuelna akcija izvršne naplate kod dužnika za struju odnosi se samo na kategoriju domaćinstava. Privreda je preskočena, ali se najavljuje da bi firme mogle da se nađu na meti izvršitelja od oktobra. Privreda Srbije duguje čak 17 milijardi dinara za struju, a najveći dužnici su nekadašnji državni giganti. Lokalna ED tužila je „Simpo“ zbog dugovanja od 102 miliona dinara, a „Jumko“ za 80 miliona. U međuvremenu dug „Simpa“ je narastao na oko 170 miliona, a „Jumka“ ma preko 100 miliona dinara.
Pedeset odsto potraživanja u Vranju danas otpada na tzv. „komunalna potraživanja“. Prema rečima Trajkovića, privatni izvršitelji znatno su podigli nivo naplate po izvršnim presudama na ovom području. To, međutim, ne doprinosi mnogo efikasnijem rešavanju tzv. izvršnih predmeta na ovom području jer ih on ima oko hiljadu na mesečnoom nivou, a neefikasni sudski (državni) izvršitelji dve do tri hiljade. Problem postoji zbog toga što se zadnjih deset, petnaest godina izvršenja preko suda nisu sprovodila striktno po zakonu. Izvršitelji pri sudovima bili su popustljiviji od današnjih, privatnih.
– Ta vremena su prošla – kaže Trajković – jer mi, profesionalni izvršitelji, obavljamo posao od koga živimo. Nismo na budžetu, nemamo zagarantovanu platu bez obzira na učinak, niko nas materijalno ne pokriva. Moramo sami da zaradimo, zato žurimo i jurimo da uradimo što više. Dužnici više ne mogu da prolongiraju i odlažu izvršenja.
STAGNACIJA
Prema njegovim rečima broj dužnika i izvršnih predmeta u Vranju se ne povećava, ali se i ne smanjuje. On ukazuje da je stagnacija posledica još uvek paralelnog rada na predmetima privatnih i sudskih izvršitelja koji i dalje rade taj posao pri lokalnom sudstvu.
– Naša i efikasnost sudskih izvršitelja se prilično razlikuju u našu korist. Neke predmete koji su kod suda stajali po pet, šest godina, rešili smo za dva, tri meseca. Ljudi su ostali bez imovine, a da nisu to ni sanjali, niti su mogli da veruju jer sudski izvršitelji nikada nisu primenjivali tako rigorozne zakonske mere – objašnjava Trajković.
Ako je reč o sprovođenju izvršenja na plati ili penziji, Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se ne može skinuti više od dve trećine mesečnog primanja, odnosno ne više od polovine ako se radi o minimalnoj plati ili penziji. Postupak prinudne naplate pokreće se za svaki dug veći od sto dinara.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.