Prodaja, stečaj ili likvidacija

“Simpo“, „Jumko“ i „Zavarivač“, koji skupa zapošljavaju preko skoro 7.000 radnika, su rak rana i Vranja i juga Srbije. Njihova uspešna privatizacija je za nas pitanje svih pitanja

Agencija za privatizaciju prošlog petka je javnosti predočila spisak od 502 preduzeća koja moraju biti privatizovana do kraja 2015. godine. Sa juga Srbije na tom spisku je 18 pravno aktivnih firmi: šest iz Vranja, sedam iz Bujanovca, tri iz Surdulice i dve iz Preševa (vidi okvir). Tih 18 firmi, čiji su titulari bila država ili društvo, zapošljavaju 6.794 radnika, poseduju movinu vrednu 32,6 milijardi dinara, ali i gubitak od oko 2,5 milijardi dinara (20 miliona evra). Tako Pčinjski okrug ovom spisku (502 firme) učestvuje sa 3,6 odsto, brojem zaposlenih (90.000 ukupno) sa 7,5, a ukupnim gubicima (ukupno 500 miliona evra) sa četiri odsto, uz napomenu da na spisku nema firmi u stečaju ili su u postupku likvidacije (PZP, Novogradnja, Poljoprodukt…). Predmet ovog spiska su samo firme u fazi restruktuiranja, za koje više u budžetu nema para, jer novi zakon ne poznaje taj pojam. U ovoj sumornoj priči još jedno podsećanje: krajem 80-ih, kada je počeo jugoslovenski brodolom, sedam opština juga Srbije imalo je preko 60.000 zaposlenih. Danas ih je 35.490.

NEIZLEČIVA BOLEST

Marijana Radovanović, direktorka Agencije za privatizaciju kazala je novinarima da će biti i previše dobro ako uspemo da prodamo makar polovinu preduzeća. Radnici tih firmi imaju priliku da se narednih mesec dana mole bogu da se neki ozbiljan kupac „zaljubi“ u njih. Ako se to ne dogodi, svi koji do isteka zakonskog roka (31. decembar 2015.) ne pronađu drugog titulara, sigurno idu u likvidaciju.

Budimir Mihajlović, načelnik Pčinjskog upravnog okruga, jedan je od retkih privrednih analitičara koji je više puta pred novinarima istupao sa podacima privrednih kretanja u regionu.

– Na žalost, ovaj spisak je sumorna slika naše privredne i ekonomske stvarnosti.

Spisak nije nov, jer mi to sve vrlo dobro znamo, ali se ponašamo kao bolesnik koji ne želi da sazna da boluje od neizlečive bolesti – kaže Mihajlović.

On je praktičnim pitanjima i privrednom rentgen metodologijom ovladao u „Simpu“, gde je više od 20 godina bio generalni direktor, šef i direktor plana i analize. On kaže da danas u opštinama juga Srbije nemamo ekonomske i privredne analitičare – profesionalce, koji bi umeli i hteli da vuku neke, ovom trenutku, iole racionalne i razumne poteze. Priznaje da te poslove olako i površno obavljaju partijski ljudi koji nisu kadri da odgovore izazovima vremena.

RTV VRANjE NA PRODAJU
Svi mediji u Srbiji, a među njima i RTV Vranje, sa statusom lokalnih ili regionalnih servisa, imaju rok do 15. jula 2015. da se privatizuju.
Ovo, ali i sva druga preduzeća sa spiska od 502 firme, koja u zakonskom roku ne budu privatizovana, ići će u stečaj ili likvidaciju.
Agencija za privatizaciju je saopštila da RTV Vranje, najveće regionalna informativno preduzeće sa 54 zaposlena, čiji je sada vlasnik lokalna samouprava, vredi14, 27 miliona dinara, a da je vrednost njegove imovine 7, 49 miliona dinara. Novi kupac će ovom cenom platiti studijsku i emisionu opremu, vozni park i ime, s obzirom da RTV Vranje ne raspolaže sopstvenim poslovnim prostorom. Poređenja radi recimo da je cena Radio Leskovca 17, TV Smederevo 16,9, RTV Inđije 16, TV Pirot 15, Radio Subotice 8 i Radio Valjeva 3,4 miliona dinara.
                       (OK Radio)

– “Simpo“, „Jumko“ i „Zavarivač“, koji zapošljavaju preko 6.000 radnika, su rak rana i Vranja i juga Srbije. Njihova uspešna privatizacija je za nas pitanje svih pitanja – upozorava Mihajlović.

On objašnjava da u Vranju ostaje otvoreno pitanje stečaja čak 12 nekada jakih preduzeća, koja se danas bore sa manje ili više uspeha, dodajući da se sa malo više napora mogu spasiti PZP, „Živinoprodukt“, Nemetali, Rasadnici…

No, u Vranju ima i jedna dilema: mali je broj onih koji znaju nešto više o sudbini Ugostiteljskog preduzeća „Vranje“. Bilo je nekoliko pokušaja da se ono proda, ali se sve završilo na pokušajima. U nekim krugovima se šuška da bi hotel „Vranje“ uskoro mogao da postane JP, o čijoj bi sudbini odlučivala lokalna samouprava.

Vladimir Zaharijev, prvi čovek opštine Bosilegrad, kaže da je država odavno digla ruke od privrednih problema te pogranične opštine, pa je lokalna samouprava morala da uzme stvar u svoje ruke.

– Uspeli smo u poslednjem trenutku nešto da spasemo. Sudski smo dobili u naše vlasništvo „Kobos“ i „Čaraparu“, a „Slogu“ smo „preveli“ u javno preduzeće. Takođe smo Veterinarsku stanicu formirali kao javno preduzeće – kaže Zaharijev.

Što se Bujanovca tiče, tu su sve dileme rešene. Tri od sedam preduzeća („Klokot banja“, Svetlost“ i „Proleće“) već su pred likvidacijom. Loaklnoj samoupravi ostaju zadaci da sačuva Duvansku industriju, Specijalnu bolnicu (Bujanovačka Banja), Veterinarsku stanicu i multietnički RTV Bujanovac.

Ovde je posebno zanimljiva situacija sa Veterinarskom stanicom Bujanovac. Imovina te firme, koja je u branši jedna od tri najbolje u Srbiji, procenjena je na 83,3 miliona dinara. Na ovom spisku je preko 20 Veterinarskih stanica, koje takođe čeka privatizacija, ali sve su, imamo li u vidu vrednos imovine, daleko iza bujanovačke – subotička 28, mladenovačka 26 i zemunska 24 miliona dinara.

Na ovom spisku Agencije, nema ni jedne firme iz Vladičinog Hana. To je samo još jedan, u nizu katastrofalnih podataka o stanju privrede u toj opštini. Prema našim nepotvrđenim, ali dosta pouzdanim podacima, osim „Erozije“, sve do juče uspešne firme u toj opštini, koje su skupa zapošljavale preko 7.000 radnika, danas su u stečaju (vidi okvir). Posledica toga je podatak da je krajem marta u toj opštini bilo svega 2.822 radnika – bezmalo onoliko koliko je nekada zapošljavao samo „Delišes“.

– Prema mojim informacijama, male su ili skoro nikakve šanse da se bilo koja firma iz Vladičinog Hana iščupa iz kandži stečaja. Bojim se da će u svim slučajevima stečajni poverioci i stečajni sudovi, odlučiti da te firme nemaju perspektivu – kaže Mihajlović.

Ništa manje dramatična situacija nije ni u Preševu. Prema svim pokazateljima, građevinska firma „Budućnost“, sa 56 radnika, biće privatizovana. Mnoga, nekada uspešnih preduzeća, kao „7. Juli“ i „Grafofleks“ su u stečaju, a nekih više nema ni u telefonskom imeniku.

TAJKUNSKE KANDžE

U Surdulici funkcioneri lokalne samouprave odavno po ovim pitanjima ne miruju. Tvrde da će dva preduzeća sa ovog spiska („Zastava“ i „Evropa“) biti privatizovana, a da je opština povela postupak prevođenja Veterinarske stanice u javno preduzeće, bez obzira na velika dugovanja prema državi.

– Veterinarska je neizostavno potrebna našoj sredini. Uporedo vodimo žilavu borbu da iz tajkunskih kandži spasemo „Mačkaticu“ i zadrugu „Masuricu“ – kaže Zoran Mitić, zamenik predsednika opštine.

Ova priča se završava Trgovištem. Nenad Krstić, predsednik opštine kaže da su odlaskom „Pčinje“ sa privredne karte, u toj sredini sve priče ispričane.

– Mi danas počinjemo od nule. Za početak smo obezbedili skromna sredstva za otvaranje privatnih radnji i preduzeća. Na putu smo da taj fond pojačamo, čime ćemo motivisati pojedince da smelije i odlučnije krenu u privatni biznis – kaže Krstić.

U ovoj sumornoj priči na kraju još jedno podsećanje: krajem 80-ih, kada je počeo jugoslovenski brodolom, sedam opština juga Srbije imale su preko 60.000 zaposlenih. Danas ih ima 35.490.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)