Radna knjižica kao ikona

, , , ,

Mišljenja poslodavaca, sindikata i radnika su, podrazumevajuće, podeljena. Međutim, dok ovi prvi strahuju od njegove primene, dodajući ipak da veruju u promenu poslovne klime, radnička klasa smatra da zakon legalizuje šikaniranje i otpuštanje. Međutim, ima i suprotnih mišljenja

U Srbiji je po hitnom postupku usvojen izmenjeni Zakon o radu i penzijsko-invalidskom osiguranju. On je 19. jula, uz sva opiranja i protivurečnosti, počeo da se primenjuje sa ciljem da se poveća zaposlenost i privuku investitori.

Predstoji ono najteže – njegova primena, u situaciji kada je u Srbiji „sve pošlo naopačke“. Utoliko je zanimljivo čuti neke aktere kojih se Zakon o radu najviše tiče.

VELIKA ZABLUDA

Mira Dimitrijević, predsednica Veća samostalnih sindikata (VSS) Pčinjskog okruga je na čelu najbrojnijeg, pa zato i najmoćnijeg sindikata kod nas na jugu. Ona tvrdi da je zakonodavac sve nas ovim Zakonom doveo u zabludu, jer će se njime samo povećati broj nezaposlenih, zato što će poslodavac moći da otpusti radnika kada mu padne na pamet.

– Velika je zabluda da će ovaj Zakon, kako tvrde predstavnici vlade, dovesti do većeg broja zaposlenih radnika. To je nešto što nije u skladu sa zdravim razumom.  Zbog toga smo se mi silno borili da se ovaj zakon ne usvoji, jer je svakom poslodavcu stvoren prostor da se igra radnicima – tvrdi gospođa Dimitrijević.

Ona podseća da će iz javnog sektora, kako je najavljeno, biti otpušteno 160.000 radnika, pa se pita gde će oni? Šta sutra s njima? Tržište rada će se tako napuniti jeftinom radnom snagom. Podseća takođe da je taj sindikat bio protiv ovakvog odnosa prema ženama radnicama i to ilustruje interesantnim primerom.

-Kada sam se ja zaposlila 1981. godine, žene su odlazile u starosnu penziju sa 53 godine života. A sada ta granica u narednih nekoliko godina, treba da se poveća na 65. O čemu mi onda pričamo?

Njen kolega Novica Mitić, predsednik Ujedinjenih sindikata Pčinjskog okruga na početku kaže da radnicima, posle usvajanja ovog zakona, samo još Bog može da pomogne. Kaže takođe da je ovim zakonom aktuelna vlast krivicu za ekonomsko beznađe Srbije prebacila na leđa radnika.

– Ovaj Zakon je odličan način da poslodavci, kada god im padne na pamet, šikaniraju ljude, da se iživljavaju nad radnicima, a posebno nad sindikalnim aktivistima koji su im trn u oku –konstatuje Mitić.

On dodaje da su bukvalno sve novine koje su ugrađene u Zakon, uperene protiv radnika, protiv njegove zarade, zdravlja i egzistencije. To je jednostavno atak na onu kategoriju građana, kaže on, koja ovu zemlju treba da izvede iz krize.

– U javnosti stvorena lažna slika kako je u našoj ekonomiji sve uredu, a stranim investitorima, od kojih zavisimo u velikoj meri, samo je još nedostajao ovaj zakon, pa će ovde poteći med i mleko, što je to čista demagogija.

Međutim, poslodavci sa kojima smo razgovarali, razmišljaju na drugi način. Tako Predragu Stanojkoviću, vlasniku preduzeća „Pegazus“ najpre smeta što je Zakon iskorišćen kao nekakva dimna zavesa da se njime prikriju neki drugi problemi u zemlji. Stvorena je klima, kako on kaže, da nam je ovde sve uredu, ali nam je samo još ovaj Zakon nedostajao. Smeta mu takođe što je u pripremi Zakona drvlje i kamenje sasuto na poslodavce.

-Hajde da razgovaramo iskreno i argumentovano i da vas pitam, koji to poslodavac koji želi da se odrekne dobrog i savesnog radnika? Nema ga, to je moralo da se kaže. Pa svakom poslodavcu je cilj da ima što više dobrih radnika. Umesto toga, u raspravi je akcenat stavljen na neradnike, na one koji bi i dalje da rade što manje, a da budu nagrađeni što bolje.

VOLjA I SNAGA

Stanojković dodaje da ni jedan zakon nije idealan pa da i ovaj ima svoje mane i vrline, ali da se pribojava njegove realizacije.

-Brinem i pitam da li ova vlast ima dovoljno snage, iskrene volje i pre svega znanja, da sprovede ovakav Zakon. Mislim da je trenutno veliki broj pametnih i preduzimljivih ljudi negde sa strane, da nisu uključeni u ove procese, što naravno nije dobro –zaključuje vlasnik „Pegasisa“.

Njegov kolega Zoran Stojiljković, vlasnik preduzeća „Mineks“ najpre očekuje da će Zakon napraviti jedan novi, za sve nas tako poželjan ambijent za jačanje privrede i veće zapošljavanje, ali i žali zbog nečega.

– Donošenje zakona je, po mom dubokom uverenju, dobro i značajno za ovu zemlju koja je pred ekonomskim kolapsom. Ali, mi poslodavci nismo uspeli da na adekvatan način zakonski rešimo pitanje bolovanja radnika. Mi smo u pripremi zakona tražili da bolovanje preko 30 dana ide na teret države. No, zakonodavac je bio drukčijeg stava. Znači, sada će radnik posle 30 dana, da zaključi bolovanje. Onda će raditi dan, dva, tri, pa će ponovo otići na bolovanje i tako u nedogled.

I on, kao i Stanojković, ističe da se poslodavci svakodnevno bore za dobre radnike, a nikako za politiku otpuštanja. Kaže takođe da su političke fraze kako poslodavci navodno žele da se igraju radnicima i radničkim pravima.

-Svaki poslodavac sve radi da u svojoj firmi ima dobrog, vrednog i marljivog radnika. Takvog radnika žali dobro da plati, jer je njegov odnos prema radu stimulans  za druge.

Ružica Cvetković, radnica „Jumka“ u prvi plan stavlja činjenicu koja će, kao i svi dosadašnji zakoni, radnika staviti u podređen položaj.

IZMENE ZAKONA O PIO
Od 1. januara 2015. godine, na svakih šest meseci povećava se starosna granica za odlazak žena u penziju; Do 2032. godine, biće potrebno 65 godina života i 15 godina radnog staža za odlazak u starosnu penziju; Uvodi se nova mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju. Nju mogu da koriste samo oni koji imaju bar 40 godina staža; Za svaki mesec nedostajućih godina, trajno gube iznos penzije za 0,34 odsto. Ukupno smanjenje penzije po ovom osnovu može biti 20,4 odsto; Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60, a žene sa 59,6 godina;
Žene koje su rodile jedno dete, od 2032. godine, dobijaju mogućnost obračuna još šest meseci staža. Žena koja je rodila dvoje dece, dobija po tom osnovu upisanih godinu dana staža, a za troje i više dece – dve godine. Uveden je širi raspon kazni, pa je moguća i novčana kazna od najviše 20 odsto do tri meseca, kao i suspenzija.

– Sporno je što u ovom zakonu nema naših stavova, jer su država i poslodavci, u pripremi Zakona, isključili nas radnike i tako napravili zakon po njihovoj meri. No, šta je tu je, ostaje nam da učinimo sve da se odnosi sa poslodavcem usklade. To nikada nije bilo lako pa neće ni ovoga puta – konstatuje sagovornica.

DOBAR AMBIJENT

Za kraj smo ostavili interesantno zapažanje Predraga Jankovića, radnika fabrike obuće „Sanč“. On kaže da je do sada pročitao i čuo mnogo mišljenja i stavova aktera ove priče, od onih običnih, preko poslodavaca, do teoretičara i analitičara.

– Kod  meni se prvo nameće stav da je ovaj zakon raskrstio sa ideologijom, da je pravljen da pomogne generacijama. Ja hoću zato da verujem da su u ovaj Zakon ugrađena sva pozitivna iskustva zdravih ekonomija, kao i tranziciona iskustva našeg okruženja. Na osnovu svega, kada pogledamo te ključne novine, mislim da one nisu protiv radnika koji žele da rade. Dakle, ovim Zakonom je napravljen ambijent u kome radnik može da nađe sebe. Ostaje na poslodavcu da prihvati i ceni dobrog radnika, a na državi je da između te dve strane, kada se pojave problemi od kojih se ne može pobeći, bude dobar arbitar – kaže Janković.

I, na kraju, što reče jedan od sagovornika: od sada ćemo se pred radnom knjižicom klanjati kao pred ikonom!

ŠTA JE NOVO U ZAKONU O RADU

RAD NA ODREDjENO
Rad na određeno vreme (sada je jedna godina) može trajati najviše dve godine. Ukoliko poslodavac ostavi na poslu radnika pet dana duže po isteku ugovora, smatra se da je radni odnos zaključen na neodređeno vreme;
Ugovor na određeno vreme samo u izuzetnim prilikama može trajati tri godine.

PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI
Ukinuta je starosna granica od 30 godina za sklapanje ugovora o povremenim i privremenim poslovima preko omladinskih zadruga;
Dodatno se regulišu ugovori sa nepunim radnim vremenom i rad na daljinu, kao fleksibilni oblici zapošljavanja;
Poslodavac može, bez aneksa ugovora, da prebaci zaposlenog na drugo radno mesto usled potrebe posla, do 45 dana, i uz zadržavanje iste plate.

GODIŠNjI ODMOR
Zaposleni stiče pravo na godišnji odmor posle mesec dana od zasnivanja radnog odnosa. Do sada je za odlazak na godišnji odmor trebalo šest meseci rada);
Za vreme godišnjeg odmora zaposleni dobija samo iznos osnovne plate i minulog rada. Do sada je to bio prosek svih primanja iz prethodna tri meseca;
Tokom prinudnog odmora, zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada za prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca;
Ukida se pravo na potvrdu o neiskorišćenom godišnjem odmoru;
Ukida se naknada za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. U tom slučaju zaposleni ima pravo na novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad srazmerno neiskorišćenim danima odmora) ;
Za dobrovoljne davaoce krvi zaposleni dobija dva slobodna dana.

PLAĆENO ODSUSTVO
Zaposleni ima pravo na pet, umesto dosadašnjih sedam dana plaćenog odsustva s posla u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana porodice ili njegove smrti.

DODACI NA PLATU
110 odsto, kao i do sada, plaća se za rad tokom državnog praznika; 26 odsto je naknada za noćni rad. Ukida se naknada od 26 odsto za smenski rad; 0,4 odsto je naknada za minuli rad za svaku navršenu godinu staža kod aktuelnog poslodavca. Dakle, ne kao do sada za sve godine staža; 26 odsto je naknada za prekovremeni rad.

OTKAZ SE DOBIJA
Ako zaposleni ne ostvaruje očekivane rezultate i nema znanja za posao koji mu je poveren; Ako zaposleni zloupotrebi položaj i prekorači zakonska ovlašćenja; Ako dolazi na posao pijan ili drogiran; Ako je zaposleni postao tehnološki višak; Ako odbije da potpiše aneks ugovora o radu u roku od osam dana.

OTKAZNI ROK
Otkazni rok može trajati najmanje 15, a najduže 30 dana. Kada poslodavac otpusti radnika kao tehnološki višak, na istom radnom mestu neće moći da zaposli radnika u naredna tri meseca, a ne šest, kako je do sada bilo.

AKO JE ZAPOSLENI OŠTEĆEN
Sa 90 na 60 dana skraćen je rok za pokretanje postupka  protiv rešenja kojim zaposleni smatra da je oštećen. Ukinuto je ograničenje za okončanje radnog spora na šest meseci, jer su rokovi za postupanje sudova regulisani drugim propisima. Obračunski listić o zaradi ima status izvršne isprave kojom radnik može preko suda da naplati zaradu koju mu poslodavac nije isplatio.

OTPREMNINA
Otpremnina za radnika koji je proglašen tehnološkim viškom, u visini najmanjoj do trećine zarade za svaku godinu staža, obračunavaće se samo za godine provedene kod trenutnog poslodavca, a ne za ceo radni staža kao do sada;
Otpremnina zbog odlaska u penziju iznosiće dve prosečne plate zaposlenog, a ne tri kao do sada.