Nikoga nećemo da nosimo na duši

,

Ginekolozi  jasno iznose svoje primedbe. Radi se o profesionalno spornom poslu, bez transfuzije, operacione sale, bez službe anestezije… Praktično, porodilište je pravljeno za idealne porođaje, a ako nešto zaškripi, doći će u Vranje, pa će opet ginekollogija ovde da bude pod nepotrebnim pritiskom, a pacijentkinje izložene dodatnom a nepotrebnom  riziku

Otvaranje porodilišta u Preševu diglo je velike tenzije u regionu, a čini se i šire. Posle pisanja „Vranjskih“ na ovu temu prethodne nedelje, otvorene su dve vrste rasprave. Sa jedne strane, ustalasala se, inače direktno prozvana, stručna javnost, dok se sa druge priča prenosi  i na politički teren. I zaista, oko otvaranja porodilišta mnogo je nesporazuma, počev od činjenice da je ono posle ulaganja 1,5 miliona evra zvanično otvoreno u februaru, a do danas nije počelo sa radom, pa do činjenice da se još uvek ne zna ko bi mogao tamo da radi. Preševo kadrova nema, a ostali, kažu političari, ne žele da rade u Preševu. „Ostali“, poglavito Vranjanci, kažu da takve tvrdnje nisu tačne, da bi stručnjaci radili bilo gde za pristojnu platu, pa je neophodno razgrnuti mnogo prašine da bi se do prave istine došlo. Koliko se moglo razumeti, politika je ponovo prevladala zdrav razum, struka je gurnuta u stranu, pa će, radilo rečeno porodilište ili ne, životi mnogih ljudi, ovih sada, a naročito onih koji dolaze, direktno biti dovođeni u opasnost.

KADROVI SU KADROVI

– Imamo objekt, opremili smo ga, neke nedostatke smo otklonili i sada čekamo. Poslali smo zahtev Ministarstvu, čekamo dogovor, i nadam se da će sve biti u redu – kaže Bujar Zuljfiu, doktor opšte medicine, direktor Doma zdravlja u Preševu, pod čijom ingerencijom je i porodilište.

KORUPCIJA
Mnogi su vranjske ginekologe optužili za korupciju, naročito kada su u pitanju Albanke. Predsednik Preševa Ragmi Mustafa ocenio je da Vranjanci neće da rade u Preševu jer bi im to ustanovu u Vranju dovelo do zatvaranja, zbog nedostatka posla, budući da 30 odsto svih porođaja otpada na stanovnice Preševa i Bujanovca. Sa svoje strane, načelnik Ginekologije Goran Radojičić kaže da o takvim pričama ne vredi trošiti reči.
– Da je reč o korupciiji, onda bi se svi tukli da idu tamo da rade, na sam izvor. Ali, to su priče za malu decu – kaže Radojičić.

On tvrdi da lično nije razgovarao ni sa kim u vranjskoj Bolnici o mogućim kadrovima, ali kaže da bi do razgovora uskoro moglo da dođe.

 – I to što su išli u Vranje na obuku, ja ne bih išao. Ginekolog akušer je ginekolog akušer, mi imamo taj profil, oni moraju da znaju posao za koji su završili škole. Ipak, razgovaraćemo, kadrovi nam privremeno trebaju, do dolaska ljudi sa specijalizacije – kaže Zuljfiu.

Priča o izgradnji porodilišta u Preševu  traje još od 2010. godine. Ovaj grad je porodilište imao do 1988. godine, kada je ono ukinuto, kažu, iz medicinskih razloga. Nova garnitura političara među Albancima kao glavne probleme u odnosima  sa državom navode bezbednost, studiranje, udžbenike, zapošljavanje u državnim službama i baš porodilište. Mnogo se od tada učinilo na rešavanju problema, ali se sa porodilištem do skora nije maklo sa mrtve tačke. Onda se uključila i međunarodna zajednica, donatori, država, svi su sakupili pare i napravili idealan prostor za porođaje vredan 1,5 miliona evra. Savremena oprema najnovije generacije, sređen prostor, sve cakum pakum, i sve lepo, osim što ono i dalje ne radi. A ne radi jer nema ko da radi unutra, nema kadrova. Kako sad? Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela je u prošlom broju ovih novina optužio vranjske ginekologe za opstrukciju, rekavši da će država, ako onio neće, svakako naći lekare voljne da rade u Preševu.

Vranjanci, najčešće prozivani u ovoj priči za nesaradnju, pa možda i korupciju, imaju ponešto drugačije viđenje stvari. Od vranjske Bolnice i lekara, znači ovdašnjih ginekologa, niko zvanično nije tražio da radi u preševskom Porodilištu, tvrdi načelnik vranjske Ginekologije Goran Radojčić. On otkriva da je priča oko formiranja Porodilišta u najjužnijem srpskom gradu  podugačka, a da se od strane države u nju ovde povremeno uključuje samo lokalna zdravstvena inspektorka. Sve u svemu, Radojčić tvrdi da je u razgovorima sa direktorom Doma zdravlja u Preševu od njega traženo da nađe tri ginekologa sprema da tamo rade, što je on i učinio.

– Prijavili su se ljudi spremni da tamo rade po ugovoru o delu, ali na tome se stalo. Rekli su da će zvati, ali se do danas nisu javili. Mi smo i dalje spremni da radimo, i tako pokazujemo da nam nekakve opstrukcije rada porodilišta u Preševu ne padaju ni na kraj pameti – kaže Radojičić.

RUKA U VATRI

E sad, sa ovog praktično političkog on priču prevodi na jedan sigurniji teren, teren struke i profesije. Po njemu, vanbolnička porodilišta, kakvo je preševsko, ne postoje više nigde u Evropi, a ukidaju se i po Srbiji. O tome je i ovde pre nekoliko godina pravljen elaborat (vidi okvir) koji je pokazao da porodilište tipa preševskog ne bi moglo samostalno da opstane, i to iz više razloga.

On kaže da se ovde 30 odsto porođaja radi carskim rezom, koji bi, iz navedenih razloga, bilo nemoguće raditi u vanbolničkom preševskom porodilištu. Njegov stručni stav je da je bolje da pacijentkinje odmah dođu u bolnicu, nego pred sam porođaj.

ELABORAT
Još 29. marta 2010. godine doktor Jovica Stojanović iz Zavoda za javno zdravlje uradio je elaborat za potrebe Doma zdravlja Preševo u kome iznosi stručno mišljenje povodom namere otvaranja te ustanove.
On opominje Preševljane da odobrenje za vanbolničko porodilište može dati samo Ministarstvo, uz prethodno urađen elaborat o stručnoj i ekonomskoj opravdanosti.
– Konstatujemo da pacijentkinje iz Preševa bez ograničenja mogu da koriste postojeći fond postelja vranjske Ginekologije, koja ima 110 mesta, i koja je godišnje zauzeta oko 50 odsto, što je niska iskorišćenost. Vranje je više nego dovoljno da zadovolji sve potrebe pacijenata iz okruga. Vanbolnička porodilišta nisu evropski standard u akušerstvu – samo su neki od navoda doktora Stojanovića  koji su ozbiljno morali da zabrinu sve one koje su odlučivali da otvore preševsko porodilište. Ali, politika je, čini se, i tada bila jača.

– Ovako, neko od nas nepotrebno treba da stavlja ruku u vatru, a zna da to peče. Zašto bi mi to radili? – pita se Radojičić.

Konsultacije su sa vranjskim ginekolozima, dodaje on, završene još pre izgradnje porodilišta.

– Svima sa kojima smo razgovarali jasno smo rekli da to nije po evropskim standardima, ali smo dobili odgovor da je tako odlučeno, da je stvar rešena i da se o tome više ne razgovara. Nastavili smo da pomažemo, ja sam bio tamo, pomogao oko instaliranja opreme, oko postavljanja stvari na pravo mesto, oko svega oko čega sam mogao – objašnjava Radojičić.

I sad, kada je u to porodilište stucano 1,5 miliona evra, kada ima najsavremeniju opremu koju Vranje, kažu, neće videti za narednih sto godina, sad pa tamo nema ko da radi!

– Mi nemamo obavezu da tamo radimo, to je naša dobra voja. Pitali smo  sa kim se potpisuju ugovori o radu, za koje pare, kad treba da se radi, ali nismo dobili odgovor. Prijavljeni ginekolozi čekaju, i mi ovde pričamo isključivo o medicinskkim stvarima, i politika nas se ne tiče – kaže Radojičić.

Ginekolozi  jasno iznose svoje primedbe. Radi se o profesionalno spornom poslu, bez transfuzije, operacione sale, bez službe anestezije… Praktično, porodilište je pravljeno za idealne porođaje, a ako šta iole zaškripi, doći će u Vranje, pa će opet ginekollogija ovde da bude pod nepotrebnim pritiskom, a pacijentkinje izložene dodatnom a nepotrebnom  riziku.

Jasno se vidi, iz ove priče, da razloga da se porodilište otvori ima mnogo, ali i da razlozi za njegovo neotvaranje nisu mali. Neko je presekao i doneo odluku – počinjemo. Treba sačekati i videti prve rezultate, ali, za sada, vidi se da neko nije dobro promislio kada je rešio da uloži onolike pare u ovaj posao. Iako se radi o Albancima, priča je tako srpska – sve na juriš i napred, pa ćemo da vidimo.  I ajde, da se vidi. Ko ne sluša razum, trpeće posledice, to je evidentno. A ovde malo ko koga uopšte sluša, pa se ne treba čuditi svemu što će doći, čim posao krene. A on, samo što nije. Tolike već godine.

PISMO ZDRAVSTVENOG CENTRA ZORANU STANKOVIĆU
PROBLEM SU USLOVI
Rukovodsto Zdravstenog centra u Vranju reagovalo je na pisanje „Vranjskih” u prethodnom broju o porodilištu u Preševu otvorenim pismom upućenim šefu Koordionacionog tela Zoranu Stankoviću. Podsetimo, on je optužio vranjske lekare da koče početak rada porodilišta u Preševu, odbijanjem da tamo rade. U pismu (koje prenosimo bez izmena) lekari sa sebe skidaju svu oddgovornost i za Stankovića, pre  svega kao stručnjaka, imaju niz zanimljivih pitanja. Prenosimo pismo u celini.
– Poštovani, već duže vreme stižu Vaše izjave u vezi porodilišta u Preševu, koje su, najblaže rečeno,  neodmerene, mada mogu da se upotrebe i mnogo oštrije reči. Uporno tvrdite kako rukovodstvo vranjskog Zdravstvenog centra vrši opstrukciju otvaranja porodilišta u Preševu, što nije istina, a a čega ste ste i Vi, kao iskusan lekar, uz to i sudski veštak, itekako svesni. Prvo, Zdravstveni centar u Vranju nikada nije dobio zvaničan zahtev za upućivanje svojih ginekologa u Preševo koji bi radili u tamošnjem Porodilištu. To, prosto, znači, da nismo mogli da odbijemo nešto od nas nije ni traženo.
Drugo, još važnije: za porađanje žena nije potrebno samo prisustvo ginekologa, jedne babice i stola na kome bi se žena porodila. To je mnogo složeniji proces nego što Vi, očigledno, mislite. Pored ginekologa, potrebno je da pri porađanju bude prisisutan još jedan ginekolog, zatim anesteziolog, transfuziolog, instrumentarka, neonatolog, hirurg i još najmanje dve babice. I sve to u toku dvadesetčetiri sata jer se porođaji ne naručuju u određeno vreme. To znači, da sve ove kadrove treba pomnožiti sa četiri kako bi u svakoj smeni bio adekvatan broj izvršioca. Pri svakom porođaju su moguće komlikacije, koje, ponekad, moraju da se rešavaju na licu mesta. Mišljenje da će bilo koje kompilikacije da se šalju za Vranje, ne može da se prihvati, jer one, a Vi to, nadamo se, dobro znate, moraju da se rešavaju na licu mesta i u što kraćem roku, jer bi, u suprotnom, posledice bile katastrofalne. Dakle, ako porođaj ne teče onako kako svi želimo i ako se ukaže potreba da se žena hitno operiše „carskim” rezom, kako ste zamislili da se ta operacija uradi u porodilištu koje uopšte nema operacionu salu niti ekipu koja to može da uradi? Zbog toga je i zakon predvideo da svaki porođaj rade najmanje dva ginekologa. Zbog mogućih komplikacija tu mora da bude i jedan hirurg. I njega nema u preševskom Porodilištu. Kako onda mislite da se operišu takve žene, u usanovi koja i nema operacionu salu?
Ali, neka i ne bude operacione sale. Šta ako, i pri takvom porođaju kakav ste Vi zamislili, dođe do komplikacija, pa žena izgubi veću količinu krvi? Kako mislite bez trasfuzije da nadoknadite krv i makar ženu pripremite za transport do Vranja?Ako i prihvatimo rad Porodilišta bez ovakve ekipe, i ako se porođaj obavi bez komlikacija, šta dalje sa novorođenčetom, kakav je dalji njegov tretman? Ko će u narednom preiodu da se brine o njemu? U Preševu nema ni neonatologa koji, takođe po zakonu, mora da prihvati novorođenče. Možda ste mislili da se ono, odmah nakon porođaja, uputi u Vranje. To je najbolja varijanta, ali i tada mora da ga najpre zbrine neonatolog. Medjutim, ako svaka beba, nakon porođaja, ide za Vranje, onda se postavlja pitanje kakava je svrha takvog Poroidilišta. Pa, gospodine Stankoviću, ko opstruira rad preševskog Porodilišta: Mi, koji hoćemo da radimo po zakonu, jer drugačije ne umemo niti smemo, ili Vi koji sve ovo niste uzeli u obzir? A odlično znate da bez toga nema adekvatne medicinske pomoći, pa makar ona bila potrebna u Beogradu, Vranju, Preševu ili na Babinom Kuku.
I potpuno su u pravu naši ginekolozi koji su odustali od rada u ovakvim neadekvatnim uslovima, a zašto ne reći – i od honorara koji im je ponuđen. Vaša neodmerena izjava je povukla i druge komentare povezane sa mitom i korupcijom, o čemu, zaista, ne vredi da se govori! Pozdravljamo stav Ministarstva da se izgradi porodilište u Preševu, koje, kako rekoste na otvaranju, košta oko 1,5 miliona evra, ali nam nije jasno, da nema para za završetak Hiruškog bloka u Vranju, koji već godinama propada, a koji ima veliki medicinski i strateški značaj ne samo za Vranje nego i za čitav region, pa i šire. Dovršetkom Bloka, Vranje bi dobilo najmodernije operacione sale, jedinice intenzivnih nega, adekvatno i brzo ukazivanje pomoći i lečenje obolelih, za šta imamo kadrove i priznate stručnjake, a naše tercijalne ustanove bi bile rasterećene pritiskom koji vršimo slanjem naših pacijenata.