Sve miriše na korupciju

,

Šef Koordinacionog tela Zoran Stanković kaže da je vranjski Zdravstveni centrar glavni generator problema, dok javnost smatra da se mnogima u ovoj ustanovi ne bi dopalo kada bi ostali bez svojih najdražih pacijenata – Albanaca

Izjava Zorana Stankovića, šefa Koordinacionog tela za jug Srbije, da porodilište u Preševu ne može da radi zbog toga što lekari iz Vranja ne žele da rade u toj ustanovi, dobrano je ustalasala ovdašnje javno mnjenje.

– Problem su kadrovi. Ranija ministarka zdravlja Slavica Djukić Dejanović obećala je početak rada za mart. Problem je opstrukcija od strane, recimo, ljudi iz Vranja, iz Zdravstvenog centra, koji se ne slažu da radi porodilište u Preševu. To ćemo da rešimo na adekvatan način, što je predočeno i novom ministru. Tačno je da paralelno nisu obezbeđivani kadrovi, ali ne bih ulazio u to zašto je tako – kazao je Stanković.

STRUČNI RAZLOZI

Šta je sad – zar se Albanke ne porađaju u Vranju samo zato da bi njihova deca imala Vranje kao mesto rođenja, a sve u cilju stvaranja neke Velike Albanije? Zar ovdašnji nacionalni korpus za to ne optužuje Albance već dugo, dugo vremena? Vidi vraga, ovde su po sredi neke sasvim druge igrarije, jer nacionalna, ili bolje rečeno nacionallistička retorika, koja tako dobro prolazi kod širokih narodnih masa, u praksi nema nikakvu prođu. Pa, stvarno, zašto se Albanke iz Preševa porađaju u Vranju, pri svog porodilišta? Za neverovati, ali u ovom gradu postoji novosagrađeno i kompletno opremljeno porodilište, samo što u njemu nema ko da radi. Vranjski lekari, prvi pravi stručnjaci od Preševa naovamo, odbijaju da tamo delaju, pravdajući to isključivo stručnim razlozima. No, kada za njihovo ponašanje čuje običan narod, sve mu odmah miriše na korupciju. Pa, gde je istina u ovoj mutnoj priči, kojoj se za sada kraj i ne nazire?

MAJKL DEVENPORT
DOBAR PRIMER
Krajem januara ove godine šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport predao je opremu za vanbolničko porodilište u Preševu, koja je nabavljena sredstvima Evropske unije i Vlade Švajcarske. Donirani su inkubator, ultrazvučni aparat, sterilizator, defibrilatori i druga oprema vredna 255.000 evra.
– Ovo je i dobar primer kako zajedničke vizije Ministarstava, Koordinacionog tela, lokalne samouprave i stranih donatora mogu da se realizuju. A samo sa dobrom zdravstvenom zaštitom i kvalitetnim uslovima za brigu o trudnicama i porodiljama možemo da se nadamo zdravom potomstvu –  rekao je tada Devenport.

Preševsko porodilište jekonačno završeno još u januaru 2014. godine. Tada je završena i sama zgrada porodilišta, ali nabavljena i oprema, neki kažu savremenija od one koju ima Odeljenje ginekologije u Vranju. Na prizemlju zgrade preševskog Doma zdravlja smešteno je Odeljenje ginekologije, a na spratu dve sale za porođaje uz pripadajuće bolesničke sobe. Sve u svemu, milion i po evra sada zvrji prazno, jer nema stručnjaka koji bi tamo radili.

Stanković nije želeo da dublje analizira problem, ali je naglasio da država ima rešenje koje je primenjeno prilikom otvaranja subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, pošto u Nišu nije postojalo interesovanje za saradnju.  Tako će, nagoveštava Stanković, biti rešen i problem sa Porodilištem.

– Ako neće ovi iz Vranja, ima u Srbiji valjda stručnjaka koji ovde žele da rade. Platićemo i dovesti lekare iz Subotice, Zaječara, bilo odakle ljude koji hoće da rade – kaže Stanković.

Ovde treba napomenuti da zakonske smetnje za dodatni rad ne postoje jer lekari imaju pravo na dopunski rad od 30 posto radnog vremena.

Ma šta Vranjanci o tome mislili, za Albance iz Preševa, a slobodno se može reći i sa juga Srbije, nepostojanje porodilišta predstavlja godinama jedan od najvećih problema, jer su žene otuda zbog porođaja morale da putuju do Vranja, Skoplja, Gnjilana, Prištine ili Kumanova.

E sad, treba u to uveriti i prosečnog Vranjanca, koji u svemu, a naročito u činjenici da se većina južnosrpskih Albanki porađa u Vranju, vide ne samo politiku, nego dugoročni nacionalni plan ove manjinske zajednice. No, praksa kaže da je Preševo imalo svoje porodilište sve do osamdesetih godina prošlog veka, ali da je ono administrativnim merama Beograda ukinuto. I već tridesetak godina traje borba da se ono ponovo vrati u Preševo. Do tada, pravac Vranje. Međunarodni donatori, vlada i lokalna samouprava na kraju su našli pare da opreme porodilište, ali, za sada, to se pokazallo kao nedovoljno.

Skender Destani, koordinator zdravstvene politike u albanskoj zajednici u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, još na otvaranju zgrade porodilišta izrazio je zadovoljstvo tokom čitave priče.

 – Dogovor o kadrovskoj politici podrazumeva da nam bolnica u Vranju ustupi svoje ginekologe, do povratka naših kadrova sa specijalizacije.

 Medicinske sestre, babice i ostalo osoblje primaćemo tokom narednih meseci – najavio  je početkom godine Destani.

Danas, više od pola godine kasnije, Vladimir Stamenković, aktuelni direktor vranjskog Zdravstvenog centra tvrdi da su očekivanja Albanaca bila nerealna, te da bi o kadrovima za porodilište u Preševu trebalo da brine Ministarstvo zdravlja.

– Bilo bi pogrešno očekivati da ginekolozi rade i u Vranju i Preševu.

Znači, potrebno je da se neke stvari pojasne, ali je to, u principu, stvar ginekologa u Preševu, odnosno da li su oni spremni da prihvate odgovornost i da li znaju da rade. Bili su ovde petnaest dana, dve grupe, ali je to bilo više fakultatitivno. Moraju da budu svesni rizika onoga što žele, da li se radi o političkoj priči ili objektivnoj stvari – objasnio je u izjavi za lokalne medije direktor Stamenković.

 Pokušaj da se o čitavoj priči više sazna u Ministarstvu zdravlja nije imao mnogo uspeha, jer otuda poručuju da će uskoro održati sastanak sa predstavnicima zainteresovanih strana i da će problem biti rešen.

Lepo, samo što se na to rešenje čeka toliko dugo da više apsolutno niko nema volje da ga čeka, osim vranjskih lekara.

ZORAN STANKOVIĆ
IMA KO HOĆE
Zoran Stanković za Vranjske kaže da je preševsko Porodilište spremno za prve pacijentkinje, ali da su problem kadrovi:
– Sa Ministarstvom zdravlja smo dogovorili da ZC Vranje preuzme nadzor. Međutim, oni ne podržavaju otvaranje Porodilišta u Preševu, a u rezloge ne želim da ulazim. Zakazali smo razgovor u Ministarstvu zdravlja kako bi rešili problem kadrova, ponovo ćemo razgovarati i sa ljudima u Vranju kojima poručujem da će biti plaćeni za rad u Preševu. Sa ranijim direktorom Urošem Trajkovićem smo razgovarali na ovu temu i on nije imao ništa protiv, ali sad imamo i novog direktora i novog ministra. Uglavnom, problem će biti rešen jer u Srbiji sigurno ima kadrova spremnih da rade – kaže Stanković.

Zbog ove činjenice mnogi sumnjaju da je u pitanju korupcija, jer javnost sumnja da za Albanke bez nekoliko stotina evra nema ulaska u salu za porođaje vranjske Bolnice, ali je ove glasine gotovo nemoguće proveriti. Svojevremeno je i policija radila nešto po tom pitanju, doduše bez naročitog uspeha. Dokaza da se Albankama ovde traže pare za stručne usluge porođaja nema, ali se opravdano sumnja da je to osnovni razlog zbog koga vranjski lekari ne žele da idu na privremeni rad u Preševo, ma kakav ekstra prihod im država nudila.  

TEHNOLOŠKI VIŠKOVI

E sad, ima tu i jedna druga priča. Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo rekao je da se Albanci sa juga Srbije sada bore da povrate ono što su nekada imali, dodajući da uzrok problema sa kašnjenjem početka rada Porodilišta zapravo leži u tome što će vranjski ginekolozi u velikoj meri ostati bez posla kada ono proradi u Preševu! Prema njegovom očekivanju, tamo bi se rađalo oko 300 beba godišnje, koje su se do sada uglavnom rađale u Vranju.

 – Nama su potrebna samo još četiri ginekologa i 12 sestara, i ne znam kako nedostatkom kaadrova može da se pravdaju jedan ministar, vlada, država. Nije problem u tome, nego je problem Vranje, Zdravstveni centar, koji je navikao da večito ima pacijente iz Preševa i Bujanovca jer preko 40 posto porođaja u Vranju čine Albanke. Ako im ukinu to, postaće tehnološki višak – smatra Mustafa.

Bilo kako bilo, vreme radi za porodilište u Preševu. Ova opština već je obezbedila jednog ginekologa, Albanca iz Nemačke, uskoro sa specijallizacije stiže još jedan stručnjak, u narednim godinama doći će još njih. Odugovlačenjem rešavanja ovog problema, država Srbija sebi čini štetu, pokazujući još jednom svoju nemuštost u radu sa manjinskim nacionalnim zajednicama. A vranjski ginekolozi? Kako sada stvari stoje, za nijh ne treba brinuti. Biće posla, sad kad nam krene bolje. Od Beograda na vodi, pa naovamo.