Manda protiv Manića

, ,

Od novog direktora tražio sam naknadu za neiskorišćen odmor, što mi on nije odobrio pa sam 2010. bio prinuđen da tužim firmu. Sud je rešenje u moju korist doneo još 2012, a ove sam naplatio potraživanje od 216.000 dinara

Umesto predviđenih tri miliona dinara, za izgubljene sporove, sudske i druge troškove javnih preduzeća i gradskih institucija,  iz gradskog budžeta biće isplaćeno 10,8 miliona za period od početka godine do 30. juna. Razlika između projektovanih i stvarnih troškova biće popunjena rebalansom budžeta, o čemu su prošle nedelje raspravljali odbornici uoči letnje pauze. Srbija je poznata kao zemlja čiji građani prosto obožavaju da se tuže, u kojoj su sudovi popularniji od muzeja ili biblioteka, pa sve ovo ne bi bilo toliko zanimljivo da se u skupštinskom materijalu nije našlo i ime Dejana Manića, direktora Javnog preduzeća „Skijalište Besna kobila“ i šefa vranjskog odbora Jedinstvene Srbije, stranke koja zajedno sa socijalistima i još nekim manjim partijama čini okosnicu lokalne vlasti.

O čemu se ovde radi i šta popularni Manda traži u ovoj priči?

ODMOR I BOLOVANjE

Ove je godine Manić od svog preduzeća, pored plate i inih benefita, na ime dobijenog sudskog spora „pazario“ još 216.333 dinara i 53 para pride. Da bismo bolje razumeli priču i kako je došlo do toga da Manić tuži firmu „u kojoj jeede hleb“ vratićemo se nekoliko godina unazad, u 2010. i 2011. godinu, u vreme kratke stanke između dva Manićeva direktorska mandata u „Skijalištima“. Manić je, tada kao kadar stranke G17 plus, na čelu ove firme od njenog osnivanja 2008, a dve godine kasnije razrešen je dužnosti na predlog skupštinske Mandatno-imunitetske komisije pošto je 31.januara 2010. kod Korbevca automobilom  povredio pešaka. Na njegovo mesto došao je Zoran velinović, tada koordinator Fakulteta za uslužni biznis (FABUS) u Vranju. 

– Ja 2009. nisam koristio godišnji odmor, a sledeće godine, pošto sam smenjen, otišao sam na bolovanje. Od novog direktora tražio sam naknadu za neiskorišćen odmor, što mi on nije odobrio pa sam 2010. bio prinuđen da tužim firmu. Sud je rešenje u moju korist doneo još 2012, a ove sam naplatio potraživanje – objašnjava Manić i dodaje da ništa ne radi „iza leđa“!

Manić još kaže da ne oseća nikakvu odgovornost jer je, jednostavno, bio prinuđen da tuži firmu, a to še je naplata došla u momentu kada je ponovo direktor – pripisuje slučajnosti. Prema njegovim rečima, osnovno potraživanje iznosilo je 73.000 dinara, a za to što je cifra koju je naplatio tri puta veća okrivljuje svog naslednika Velinovića:

– On kao direktor je isključivo odgovoran za sve u firmi, pa i za ovaj slučaj. Da mi je odmah uplatio potraživanje, do spora ne bi ni došlo pa sad firma mora da plati sudske i advokatske troškove – kaže Manić uz priznanje da je već uzeo svoj novac.  

Prozvani Velinović, međutim, kaže da Manić od njega nikada nije tražio da mu isplati naknadu za godišnji odmor, koja je kasnije postala predmet spora:

– Manić je sedam dana po razrešenju sa funkcije otišao na bolovanje i za godinu dana, od 10.marta te godine do  17.marta sledeće, nije uopšte dolazio na posao. On od mene nikada zvanično nije tražio naplatu naknade za godišnji odmor – tvrdi Velinović.

Inače, „Skijalite“ je za prvih šest meseci ove godine „probilo“ budžet namenjen za sudske sporove 13,5 puta jer će morati da plati 2,61 milion umesto 200.000 dinara namenjenih za te svrhe.

Manić objašnjava da su svi ti sporovi vezani za kupovinu zemljišta na Besnoj kobili oko Planinarskog doma kojim gazduju „Skijališta“:

– Neko od ranijih direktora (a osim Manića direktori su bili samo još pomenuti Velinović i Dragan Janjić iz URS) je firmu obavezao da vlasnike zemljišta obešteti u pet rata, ali to nije urađeno pa su ljudi tužili firmu i ove godine dobili sporove. Međutim, Apelacioni sud je poništio dve presude jer „Skijalište“ nije smelo da sklapa takve ugovore, već Gradska uprava kao naš osnivač, tako da ćemo pokušati da povratimo taj novac.

Osim „Skijališta“, i Direkcija za razvoj i izgradnju prilično je premašila budžet namenjen za tužbe i sporove, koji se u Izveštaju o izvršenju gradskog budžeta vode kao pod stavkom „novčane kazne i penali po rešenju sudova“. Ovo javno preduzeće je, naime, od početka godine u ove svrhe isplatilo 3,93 miliona, a na raspolaganju su imali 800.000 dinara. Dragan Stojković, direktor firme kaže da se većina izvršenja odnosi na eksproprijaciju zemljišta:

ZORAN ANTIĆ, GRADONAČELNIK
LIČNA STVAR
Zamoljen da prokomentariše činjenicu da je Manić, njegov koalicioni parner, tužio firmu koju vodi, Antić je veoma uzdržan:
– Ne bih ništa komentarisao, to je lična stvar svakog pojedinca.

– Uglavnom se radi o zemljištu za Industrijsku zonu Bunuševac. To je eksproprijisano ranije, ljudima nije plaćeno a sada je došlo na naplatu. Mi smo tu nemoćni jer za tu namenu dobijamo novac iz budžeta i plaćamo onako kako nam dolaze pare – kaže Stojković.

PENALI I TROŠKOVI

Prema rečima Dragana Spirića, člana Gradskog veća zaduženog za budžet i finansije, razlika za kazne i penale biće nadomešćena kroz rebalans budžeta:

– Korisnicima je, kad nam šalju svoje predloge budžeta, uvek teško da tačno isplaniraju ove pozicije jer sudske odluke nisu poznate unapred. Čak i kada se spor izgubi, ne zna se tačan iznos penala i troškova pa je lakše ovako, da se problem reši kroz rebalans, nego da te pare „vise“ – kaže Spirić.

Međutim, ovde se postavlja pitanje zbog čega preduzeća i Grad Vranje kao osnivač dozvoljavaju da uopšte dođe do ovakve situacije, kao da ne znaju da ko ne plati na mostu obavezno plati na ćupriji. Ili, po vranjski-skržav uvek poskupo plaća.