Građani Srbije zaslužuju bolje

Neke akcije nadzora koje su moji saradnici sprovodili po mom nalogu u različitim oblastima, počev od zdravstva pa do elektronskih komunikacija, pokazale su da imamo dosta razloga za brigu

Kakva su prava građana na internetu i kakva je bezbednost ličnih podataka, razgovarali smo sa Rodoljubom Šabićem, poverenikom za informacije od javnog značaja.

Koliko su podaci o građanima u Srbiji zaista bezbedni?

– Nije nimalo lako dati pouzdan odgovor na to pitanje. Prosto, Srbija nije zemlja sa tradicijom korektnih odnosa prema privatnosti i prema pravu na zaštitu podataka o ličnosti. Ona to tek treba da postane. To, po mnogo čemu sudeći, neće ići lako. Neke akcije nadzora koje su moji saradnici sprovodili po mom nalogu u različitim oblastima, počev od zdravstva pa do elektronskih komunikacija, pokazale su da imamo dosta razloga za brigu. Dakle, najkraće rečeno, ne mislim da je nivo bezbednosti podataka o ličnosti građana Srbije onakav kakav treba da bude i kakav oni zaslužuju.

APSOLUTNA SLOBODA

Kakva su uopšte prava građana na internetu?

– Generalno doživljavam intenet kao prostor slobode. Naravno, ne apsolutne, ničim ograničene slobode, jer to nije moguće. Države se iz više razloga, koje mislim ne treba objašnjavati, neće odreći prava i mogućnosti da intervenišu i u sferi interneta. Mislim, međutim, da bi svi morali da vode računa da te intervencije svedu u najnužnije okvire, samo radi ostvarivanja zakonom zaštićenih legitimnih interesa i samo u onoj meri koja je za to neophodna.

Da li je prisluškivanje telefonskih razgovora i e-mail komunikacije u Srbiji dozvoljeno zakonom, odnosno kako je ta oblast regulisana?

– Presretanje elektronskih komunikacija u Srbiji je moguće i uređeno je sa nekoliko zakona. U svakom slučaju, u skladu sa Ustavom Srbije, ono je dopušteno samo radi vođenja krivičnog postupka i radi zaštite državne bezbednosti, a u oba slučaja isključivo na osnovu odluke suda. Imali smo problema u vezi sa pristupom tzv. zadržanim podacima, dakle podacima o tome s kim je komunicirano, odakle, koliko dugo, kojim sredstvom i sl., budući da su naše bezbednosne strukture smatrale da svim tim podacima, izuzev sadržine komunikacije, mogu pristupati bez odluke suda. Posle akcija koje smo vodili ombudsman i ja, i posle nekoliko odgovarajućih odluka Ustavnog suda, to pitanje je apsolvirano na pravi način, i za pristup tim podacima sada je neophodna odluka suda.

Šta možemo naučiti od SAD po pitanju zaštite prava građana?

– Američka istorija tesno je vezana s idejom o ljudskim pravima. U fundamentu ideje o ljudskim pravima su i ideje tvoraca američke Deklaracije o nezavisnosti. U svakoj „priči“ o ljudskim pravima nezaobilazna su imena ljudi kao što su bili Pejn, Medison, Toro, Dejvis ili Linkoln. Danas smo, međutim, svedoci niza fenomena prožetih američkim aktivnostima (SOPA, ACTA, Gvantanamo, pretenzije NSA na presretanje komunikacija i zadiranje u privatnost u globalnim razmerama) koje, kod mnogih ljudi, najblaže rečeno izazivaju dileme. Lično mislim da je u prostoru između, s jedne strane, borbe za legitimne ciljeve među kojima je posebno naglašena borba protiv međunarodnog kriminala i terorizma, i s druge strane, potrebe da se ljudska prava garantuju i ostvaruju, klatno previše nedopustivo otišlo na prvu stranu. Mislim da ga treba vratiti u ravnotežu a da je, uz ostalo, za to potreban i američki doprinos.

HRONIČNI PROBLEMI

Koliko je Vaša funkcija danas nezavisna, koliko slobode imate u radu?

– Ako je u pitanju donošenje odluka, uvek ih donosim isključivo u skladu sa svojim shvatanjem stvari i savešću. Dakle, u tom pogledu mogu da jemčim da je poverenik nezavisan. A ako je reč o resursima potrebnim za rad mojih saradnika i moj, oni umnogome zavise od volje izvršne vlasti. S tim u vezi, indikativno je da se institucija koju predstavljam već niz godina hronično suočava sa problemom odsustva logističkih pretpostavki za rad koje bi po zakonu trebalo da obezbedi izvršna vlast.