Ter(n)a magica

, , ,

Naprednjaci bliski poverenicima neke gradske čelnike optužuju da imaju svoje mašine na trasi autoputa, što ovi oštro demantuju, pozivajući nadležne da provere ovakve navode

Pojedinci iz vranjske vlasti imaju mašine koje za njih zarađuju na Koridoru 10, bila je izjava iz Povereništva SNS-a Vranje koja je prošle nedelje dobrano uzburkala gradsku javnost. I zaista, da se otvoreno optužuju vlasti da tajno imaju udela u nekim firmama koje se ovde bave građevinskim poslovima zaista nije uobičajeno, ni bezopasno, ni politički ni na bilo koji drugi način. Ovakve izjave u ozbiljnim državama upalile bi sve crvene lampice sistema, ali ovde to nije slučaj, pa su mediji jedino mesto koje se još bavi sivim ili čak crnim oblicima ovdašnje stvarnosti. A da ima šta da se istražuje, ima, i da treba istraživati, treba. Makar i minimalno grebanje po površini ovdašnjih najunosnijih poslova otvara vrata pakla, u sistemu u kome se ne zna ni šta se ni zašto se to radi, a kamoli koliiko neki posao košta i kojim se putevima plaća. Milioni koji su ovde u igri izazivaju vrtoglavicu, baš kao i načini pomoću kojih se do njih dolazi. No, svojevrsna zavera ćutanja obavija čitavu ovu oblast, i praktično niko osim socijalista, inače najnapadanijih oko čitave teme, ne želi da o svemu otvoreno govori. Zato ostaje da svako za sebe donese zaključak šta je ovde istina a šta fikcija, mada se konture priče vide jasno, čak i iz daljine.

SAVET ZA KORUPCIJU

Posle svega, u SNS ne žele dalje mnogo da elaboriraju temu koju su sami otvorili.

– Povereništvo ima Savet za borbu protiv korupcije, koji trenutno radi na prikupljanju građe na tu temu. Imamo određena saznanja, da pojedini lokalni funkcioneri imaju svoje mašine na Koridoru 10. Ispitujemo dalje tu situaciju, pa ćemo videti – kaže jedan od poverenika SNS-a Slaviša Bulatović.

On nije želeo da govori o konkretnim imenima, naglasivši da to nije njegov posao, niti posao partije koju predstavlja. Ali, ako neće SNS, ima ko hoće. Taj ko hoće da govori radi to samo anonimno, što je u ovakvoj bezbednosnoj situaciji u Vranju na kraju i pametno. Izvor „Vranjskih“ blizak SNS pojašnjava stav, pa kaže da su ljudi koji imaju ekonomski interes u ovdašnjim građevinskim poslovima, gradonačelnik Zoran Antić, što je nekako i formacijski razumljivo, pa većnici Nebojša Stojanović i Branimir Stojančić, ali sasvim neočekivano i direktor „Komrada“ Dejan Ilić.

Da bi se ipak nekako ušlo u materiju mora se znati faktičko stanje na terenu. U Vranju i okolini trenutno se rade dva ogromna posla. Prvi je Koridor 10, koji kod Vranja gradi grčka firma „Terna“, sa nepoznatim brojem lokalnih podizvođača radova. Nema tu spora, posao je ogroman, po nekim procenama vredan čak 100 do 150 miliona mesečno, za podizvođače, što je kraljevska gozba za svakog ko se iole bavi ovim poslom. Logično je da bi njihov partner pre svih moralo biti ovdašnje Preduzeće za puteve, (PZP), ali je ova putarska firma u stečaju, ne ugovara nove poslove, pa je Koridor  sada raj za veće i manje privatnike, koji nisu propustili priliku sa skinu kajmak.

Tako gledano, drugi veliki lokalni posao, ravnjanje Bunuševca i pripireme za početak gradnje „Geoksa“  minoran je posao, vredan sto miliona dinara. Opet, to je pa najveći lokalni posao, oko koga je bilo mnogo zainteresovanih. Traku za prolazak najboljeg kroz cilj presekla je, na javnim nabavkama,  beogradska firma „Milenijum tim“, koja važi za blisku socijalistima, ali samo zato što se tako priča po gradu, jer drugih, opipljivijih dokaza za ovakvu tvrdnju nema. Neki pak izvori tvrde da je ta firma „ekstremno bliska“ SNS-u! Bilo kako bilo, priča se da su posao podizvođača radova na Bunuševcu od „Milenijuma“ dobile dve vranjske firme, „Džipko“ i „Zoki putevi“.

BRANIMIR STOJANČIĆ, SPS
PRIVATNA STVAR
Tako Branimir Stojančić, gradski većnik i gensek SPS-a kaže da priča nije nova, ali da je isto tako netačna kakva je bila i na početku.
– „Zoki putevi“ prvo je bio vezivan za Miroljuba Stojčića, bivšeg gradonačelnika, pa za Antića, pa za Žikicu Antanasijevića i sada konačno za mene. I to sve na onom sajtu „Vranje grad lopova“, pa možete misliti. Ali, mi sa tim, niko od nas, nemamo ama baš nikakve veze. Ne krijem da sam od vlasnika te firme lično pozajmio 2.000 evra kad sam otvarao sopstvenu firmu „Sirijus“, ali to je moja privatna stvar. Uostalom, sve što sam rekao neka nadležni ispitaju i procesuiraju, pa ćemo videti – kaže Stojančić.

E sad , taj „Džipko“ ustvari je prevoznička firma Jovice Džipkovića, za koga se pak priča da je pobratim Nebojše Stojanovića Jelašnice, gradskog većnika. I ne samo to, nego se pretpostavlja da Stojanović tamo ima svoje mašine, te da ugovara i nadzire poslove. Ovo je bilo nemoguće proveriti, jer se većnik Stojanović uopšte nije javljao na telefon, ni službeni ni privatni.

On je inače poznat kao raniji šef odborničke grupe DS-a u vranjskoj skupštini, pre prelaska u NS, u čije ime je postavljen za direktora „Uprave Banje“, pre prelaska u SNS. Još dok je bio direktor, on je došao u sukob sa tadašnjim šefom SNS-a Draganom Nikolićem, čija ekipa nije propustila priliku da javno proslavi Stojanovićevu smenu. Iza toga, Stojanović se u sukobu SNS – SPS priklonio SPS-u, i tako, posle izbacivanja naprednjaka iz gradske vlasti, postao gradski većnik, još uvek kao član SNS-a, ali i deo one ekipe koju stranka ne kontroliše, i koja pomaže opstanak lokalne vlasti u sadašnjem obliku.

ZOKI I DžIPKO

Drugu firmu koja se pominje u ovom „slučaju“, „Zoki puteve“, vodi Zoran Nikolić, nadimkom Ciglja, dok je firma registrovana u Sodercu. Za ovu preduzetničku radnju sa samo jednim zaposlenim (?) prvi put se više čulo u jaku zimu na početku 2013. godine, kada je javnost saznala da je ona angažovana na čišćenju snega na teritoriji Vranja, i to za milion dinara samo po tom poslu. Za njih se otada veruje da su bliski socijalistima, i da tako dobijaju poslove.

Da li je moguće da su u SNS-u mislili na ove dve firme kada su izašli u javnost sa tajnovitim, a opet dovoljno jasnim signalima?

– Veruje se da je Stojanović grčkoj „Terni“, koja gradi Koridor 10 kod Vranja, omogućio, dok je bio direktor „Uprave Banje“, da na placu pored stadiona u Banji skladišti na milione kubiika peska. On je zato dobio i krivičnu prijavu, jer za takvu odluku nije imao ničiju saglasnost. Prijava je u obradi – objašnjava za „Vranjske“ izvor odlično upućen u čitavu priču.

Prema ovom izvoru, kao kontrauslugu od „Terne“ Stojanović je dobio posao za „Džipka“ na Koridoru 10, i uz to još i neke usluge keteringa na tom prostoru. Ima li istine u ovoj priči?

Naravno, ovo je osetljiva tema, toliko osetljiva da se gradski većnik Nebojša Stojanović ne javlja na telefon, ni službeni ni privatni. Možda je sve čisto, pa ne oseća potrebu da bilo šta dalje objašnjava?

Sa druge strane, socijalisti koji su po čaršiji u odnosu na ovaj temat  optuženi praktično za korupciju, imaju šta da kažu.

Gradonačelnik Antić, u vezi sa Bunuševcem, naglašava potrebu da se razgovara o svemu, ali samo na osnovu argumenata, a ne po principu „rekla kazala“.

– Ja od svih tih firmi poznajem samo „Milenijum“, i to Zorana Pavlova, inžinjera koji je i sada na terenu. On je Vranjanac, nekada je radio u PZP-u, a sada radi u „Milenijumu“. Sa njima sam potpisao ugovor, i ne znam koga su oni dalje angažovali, niti me se to tiče. Meni je „Milenijum“ odgovoran za sve – kaže Antić.

OZBILjAN ČOVEK

Na optužbe da je blizak baš sa „Milenijumom“ Antić odgovara da je on lično „isuviše ozbiljan čovek da bi se bavio tim temama“, te da je takva priča potpuno van njegovog interesovanja.

– Imam 50 svedoka da sam zvao sve vranjske firme da naprave konzorcijum i da uzmu posao na Bunuševcu. Nisu uspeli da se dogovore. I za to sam ja kriv? Neka se čitav slučaj ispita, nemam ništa protiv, ali, sve su to gluposti i budalaštine – jasan je Antić.

Na kraju, ostao je samo direktor „Komrada“ Dejan Ilić, koji se samo čudi na pitanja koja su mu postavljena.

– Ja po prvi put to od vas čujem. Nemam biilo kakve veze sa bilo kakvim  mašinama u ovom gradu. Odite u „Ternu“ i vidite ko je potpisivao ugovore  i ko je kome prebacivao pare. Moje ime tu nećete naći – jasan je Ilić.

Svi, dakle, imaju različite argumente u svoju odbranu, koji ne mora neminovno da budu pogrešni. Spinovanje nije nikakva novina lokalne političke stvarnosti, i neko vreme za takav rad je služio već pomenuti sajt nepoznatih vlasnika. No, gde ima dima, mora da ima i vatre, pa malo angažovanje nadležnih, pre svega policije i tužilaštva, na ovom „slučaju“ možda ne bi bilo naodmet. Pa, ako se pokaže da su svi nevini, u redu, onda ništa. Ali, šta ako se pokaže da nisu?