Psst, mama i tata uče!

, , , , ,

Ako je Zoran Velinović prva asocijacija na FABUS, onda je FABUS prva asocijacija na fakultet za odabrane. Iako u Vranju postoji još nekoliko sličnih škola i odeljenja, ovaj je sinonim za ležerno sticanje akademskog zvanja, prečicu za napredovanje u hijerarhiji vlasti, veću platu i bolji posao („fabusi, mabusi, labusi“ – podrugljivi su Vranjanci). Čak i bez Nataše Bekvalac i Ekstra Nene

Zamislite da vam predavanje o, recimo, menadžmentu drži Nataša Bekvalac a o bankarstvu Snežana Berić, u civilstvu poznatija kao Ekstra Nena. Dobro, radi se o Megatrendu, fensi koledžu na glasu ovih dana, i izvesno je da eksperti takvog kalibra koji tamo predaju nikada neće doći u Vranje da reknu koju naučnu mudrost na nekoj od visokošloskih ustanova koje rade u našem gradu. Ali, i mi FABUS za trku imamo. Od kada je 2003. ovde otvoreno, Odeljenje Fakulteta za uslužni biznis (deo EDUCONS Univerziteta iz Sremske Kamenice) ne prestaje za zanima javnost, posebno zbog činjenice što je na njemu akademsko zvanje stekao mnogi lokalni političar, direktor i uopšte javna i poznata ličnost. „Vranjske“, naravno, nemaju te reference da sude i presuđuju o kvalitetu, verodostojnosti i kakvoći FABUS-ovih diploma, posebno ne o stručnim dometima i osposobljenosti njihovih imaoca, ali u svetlu aktuelnih dešavanja oko Megatrenda i Miće Jovanovića, njegovog vlasnika, smatramo da nije zgoreg podsetiti čitaoce na tradiciju guljenja skamija koju ovaj „faks“ u Vranju neguje 11 godina.

STROGI KRITERIJUMI

Dragan Janjić, funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije (URS), bivši direktor Skijališta i pomoćnik gradonačelnika, danas zaposlen u JP Industrijska zona, Perica Janković iz DS, gradski većnik za privredu, Nela Cvetković, nekadašnja većnica URS zaposlena u Komradu, Aleksandar Trajković iz DS, zamenik direktora Direkcije, Suzana Popović Irić, takođe URS-ovka, direktorka Biblioteke, Goran Petrović (URS, DS, SNS), raniji direktor Novog doma, samo su neke od ličnosti sa diplomom ovog renomiranog fakulteta. Ovde treba dodati i izvestan broj rođaka i najbližih srodnika lokalnih funkcionera, pripadnike policije, službenika javnih preduzeća i ustanova, čitavu, zapravo, jednu galeriju menadžera, bankarskih stručnjaka i berzanskih mešetara, zanimanja tako primamljivog u Srbiji.

Prva asocijacija na FABUS u Vranju je Zoran Velinović, šef odeljenja od osnivanja pa do 2011, kada je prešao u Bujanovac gde vodi Odeljenje subotičkog Ekonomskog fakulteta.  Velinović je danas član Srpske napredne stranke, što uopšte nije nevažan podatak. Negovi partijski drugovi sa kojima smo razgovarali kažu da ga u stranci već titulišu kao vranjskog Miću Jovanovića, a FABUS kao naš Megatrend. Velinović u razgovoru za naše novine objašnjava da već tri godine nema veze sa FABUS-om, koji sada vodi njegova rođaka (?!) i dodaje da je za osam godina, koliko je vodio Odeljenje, na njemu diplomiralo 212 studenata što je, prema njegovim rečima, jedan od dokaza strogih kriterijuma koji su vladali pod njegovim šefovanjem. Danas odeljenje koje je nekada fakulteta ne postoji u izvornom obliku, ne upisuje brucoše a polaznicima je jedino omogućeno takozvano studiranje na daljinu.

ZORAN DIMIĆ, DOCENT NA FILOZOFSKOM FAKULTETU
VRANjE JE GRAD DESTRUKCIJE
Vranjanac Zoran Dimić sa Filozofskog fakulteta niškog Univerziteta, koji je osnovne i magistarstke studije filozofije završio na Beogradskom univerzitetu, a doktorsku titulu stekao na zagrebačkom Sveučilištu, kaže da naše obrazovanje boluje od istih bolesti kao društvo u celini:
– Živimo u doba političke, moralne i ekonomske destrukcije u kome su politička elita i njeni burazeri stvorili sistem koji služi njima a ne društvu. Tako su i osnovali fakultete kako bi dobijali diplome na način koji liči na sve samo ne na studiranje. Meni je najteže da strancima objasnim paradoks da ovde zapravo država osniva privatne fakultete. Najbolji primer za ovu tvrdnju je činjenica da Ivica Dačić dve godine kao premijer na početku škoslke godine posećuje Megatrend a ne neki državni fakultet. Ne zaboravimo da privatni fakulteti donose ogroman profit, pri čemu se stvara iluzija kod dece i roditelja da je studirati tamo nešto poželjno i da vas posle čeka siguran posao. Sve je to igra u mutnom, sa ciljem da se zaradi i da političari kojima se ne uči dođu do diploma – kaže Dimić.
Ova doktrina je, prema njegovim rečima, lako primenjiva i na lokalni nivo:
– Sve ovo važi i za Vranje i taj trend traje dvadeset godina, gde u državnim i gradskim institucijama za obrazovane nema mesta. Jer, da su ti studenti nešto korisno naučili, oni bi to primenili ovde i tako doprineli društvu što je i konačna svrha obrazovanja – unapređenje društva. Međutim, umesto toga imamo Vranje urušeno u svim aspektima. Evo kako nam izgleda grad, privreda, institucije, sve je u dubiozi.

– Studenti su dolazili na predavanja, neki redovno a neki i ne baš, i polagali ispite kao na svakom fakultetu – kaže Velinović.

Naši sagovornici iz SNS kažu da FABUS zapravo predstavljao matricu partijskog zapošljavanja u gradu, koju je svojevremno patentirao URS:

– Prvo stranački kadar dobije posao sa srednjom stručnom spremom, pa za dve, tri godine završi ovaj fakultet, posle čega sledi napredovanje u službi što automatski otvara prostor za novo radno mesto.

Ovaj izvor, inače vlasnik diplome državnog univerziteta, dodaje da je, osim Velinovića, u SNS sada još jedna osoba „obojenog pridevskog nadimka u dijalektu“, koga jednostavno zovu Profesor, tako da se očekuje pokretanje talasa edukacije i usavršavanja i u njegovoj stranci.

– Na drugoj strani imamo ljude koji po pet, šest godina „gule“ državni fakultet, pa su samim tim u podređenom položaju u odnosu na fabusovce, sa kojima su pred zakonom isti – kaže sagovornik.

Međutim, Velinović kaže da to nije baš tako:

– Po starom zakonu do 2007, studenti su posle osnovnih studija sticali zvanje diplomiranog ekonomiste. Posle toga osnovne studije garantovale su diplomu ekonomiste, a diplomiranog posle pet godina i završenih master studija. Odgovorno tvrdim da se FABUS završavao legalno – objašnjava Velinović, odbijajući svaku aluziju da je FABUS fakultet u rangu večernje škole ili narodnog univerziteta sa tečajevima, sa koga izlaze kadrovi neosposobljeni za posao i praktičan rad.

Velinović je, prema sopstvenim rečima, diplomirao na državnom Ekonomskom fakultetu i 2000. se zaposlio kao predavač u Srednjoj ekonomskoj školi, a na ideju da pokrene edukativni biznis došao je zahvaljujući upravo Megatrendu, sa čijim ga vlasnikom danas barabare njegovi naprednjaci:

– Posle studija sam devet meseci proveo na Megatrendu na stručnoj praksi, i tu mi se rodila ideja da u Vranju otvorim fakultet – seća se Velinović.

Ostalo je istorija.

Svi koji su studirali u vreme kada u Srbiji nije bilo privatnih fakulteta, sećaju se koliko je to bilo teško i naporno. Rano ustajanje, po ceo dan predavanja i vežbe, kolokvijumi, overe semestara, praksa, a pakao bi počinjao u vreme ispitnih rokova:

– Ja nisam iz kuće izlazio po mesec dana kad spremam ispit, u strahu da ne izgubim kontinuitet. Danonoćno učenje nije dozvoljavalo druge aktivnosti – priča jedan od naših sagovornika sa diplomom državnog fakulteta.

STRATEGIJSKE PROMENE

Zbog toga gotovo nestvarno deluje činjenica da su poznati vranjski fabusovci, poput nekakvih super ljudi, u godinama poznim za grejanje stolice uspevali da istovremeno idu i na posao i predavanja, bave se politikom i uopšte žive rutinskim životom, druže se sa prijateljima i istovremno ne zanemaruju porodicu.

Verovatno se, umesto uobičajenog „psst, tata/mama odmara“ po kućama čulo „psst, tata/mama uči!“

Nela Cvetković, doskorašnja gradska većnica koja je FABUS upisala 2005. a završila ga dve godine kasnije, kaže da je popodne išla na predavanja, tako da je uspevala da oposli svakodnevne ne baš male obaveze, pokazujući tako da ništa nije teško ako si željan znanja:

– Ranije sam završila VTTŠ (sada Visoka škola primenjenih strukovnih studija; p.a.)  a na FABUS-u, gde sam za prijem na treću godinu položila sedam diferencijalnih ispita, smer menadžment i finansije. Nisam lako završila, dva puta sam padala bankarstvo i nemam visok prosek – kaže Cvetkovićeva.

Ona trenutno završava master studije na državnom Fakultetu zaštite na radu, smer zaštita životne sredine, što je oblast kojom se bavila i u Gradskom veću. Diplomski na FABUS-u nosi naslov: Modeli strategijskih i organizacionih promena.

NAJBOLjI DjACI
Sentimentalno poput razrednog starešine na godišnjici mature, Zoran Velinović seća se svojih bivših studenata među javnim ličnostima:
– Janja (Dragan Janjić) nije bio poseban student, ništa posebno. On je ranije završio Pedagošku akademiju, dve godine, pa onda FABUS. Ni Pera (Perica Janković) nije bio briljantan đak, kao ni Nela (Cvetković). Najbolji su bili Goran Petrović i Suzana Popović Irić. Goran je bio odličan student, ozbiljno je shvatio školovanje i radio vrlo profesionalno. Isto važi i za Suzanu, koja se dugo dvoumila da li da upiše fakultet, dok nije bila sigurna da se radi o ozbiljnoj školi i da su predavači renomirani profesori – svedoči Velinović.
A da li neko od njih ima master?
– Aleksandar Trajković iz Direkcije jedini od svih ima master!

Perica Janković, većnik za privredu i preduzetništvo naglašava da je FABUS upisao 2006, dve godine pre nego je kao kandidat DS ušao u vlast, a svršeni diplomac postao 2010, kao većnik u prvom mandatu:

– Na predavanja nisam išao redovno, ali sam diplomski rad branio u Sremskoj Kamenici, u sedištu fakulteta, pred komisijom. Upisao sam i master studije, ali nisam daleko odmakao. Fakultet nisam upisao zbog napredovanja u politici već zbog lične satisfakcije, od diplome nemam nikakve benefite – kaže Janković.

Iz uvida u njegov diplomski rad, videli smo da je Janković diplomirao 2010. sa temom „Menadžment u sektoru finasijskih usluga“, dok naslov rada glasi „Segmentacija finansijskih tržišta“. Mentor mu je bio Milenko Dželetović, sada jedan od ekonomskih eksperata SNS.

– Sve sam regularno položio, odbranio diplomski rad pred komisijom – kaže Janković.

PANDORINA KUTIJA

Vranjske su pokušale da razgovaraju na ovu temu sa još nekim od FABUS-ovih diplomaca, ali nismo uspeli da ih kontaktiramo. Svi oni i danas su uglavnom na javnim funkcijama, i retki su oni koji rade ono za šta su se školovali. Ako malo obratimo pažnju, niko od bivših studenata nije dobio priliku da svoje znanje pokaže u nekoj kompaniji koja se bavi nekakvim ozbiljnim poslom. Koliko je pozanto, FABUS-ovaca na rukovodećim pozicijama nema, recimo, u Alfi, BAT-u, „Nutriku“, da ne nabrajamo dalje. Njihov trenutni domet su javne i državne službe, preduzeća i ustanove. Velin Ilić, koji je 25 godina proveo na čelu Alfa-plama, jedne od najuspešmijih lokalnih kompanija, kaže da nema poverenja u znanje stečeno na kojekakvim isturenim odeljenjima privatnih fakulteta:

– Dok sam ja vodio firmu, a tako je i sada, prednost u zapošljavanju su imali svršeni studentu državnih fakulteta, mada su sada i na nekim državnim višim i viskokim školama kriterijumi opali. Lično smatram da odeljenja privatnih fakulteta služe samo onima koji mogu da plate školovanje i imaju siguran posao, a diploma im je potrebna zbog veće plate i društvenog statusa. Jednostavno, ne želim da komentarišem diplome sa tih isturenih odeljenja – kaže Ilić.

Tu smo, dakle. Srpski naučnici u Engleskoj otvorili su „Pandorinu kutiju“ prvo sa doktoratom na Megatrendu Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih dela, a zatim i sa stručnim referencama Miće Jovanovića, koji je samo paradigma stanja u našem društvu. Ako je Velinović prva asocijacija na FABUS, onda je FABUS prva asocijacija na fakultet za odabrane. Iako u Vranju postoji još nekoliko sličnih škola i odeljenja, FABUS je sinonim za lako sticanje akademskog zvanja, prečicu za napredovanje u hijerarhiji vlasti, veću platu i bolji posao („fabusi, mabusi, labusi“ – podrugljivi su Vranjanci). Čak i bez Nataše Bekvalac i Ekstra Nene.