Usud, koji daje i uzima

,

Beka Mitić-Ristić: DODIR LjIBAVI, roman; izdavač: West-East, Beograd

Postoji li „žensko pismo“, ili je to samo mantra u okviru savremene  književne kritike, kojom se na perfidan način prati moda rodne ravnopravnosti, i autorke dobrih knjiga svodi na pol? To nekako obrnuto podseća na 19. vek i konzervativnu Englesku, u kojoj nadarena spisateljica Meri En Evans mora da se prekrsti u muško ime, Džordž Eliot, e da bi objavila epohalni roman „Vodenica na Flosi“.

Beka Mitić-Ristić svojim prvencem, romanom DODIR LjUBAVI, probija te polne granice, jer talenat je talenat, i tu nema muško-žensko; to može u ljubavnoj postelji, ali u književnosti vladaju neka druga, davno uspostavljena pravila – obnovite Sapfo.

Sa time se slaže i autor predgovora, književnik Milan Vidojević.

PROFIL
Beka Mitić Ristić rođena je 1969. godine u Vranju. Diplomirala je ekonomiju. Novinarsko iskustvo sticala je na radiju i televiziji. Živi i radi u Nišu.

– Ne postoji „ženski roman“, postoji samo posebna vrsta emocije žena pisaca. Postoji neki prepoznatljivi ženski fluid koji lebdi između redova, ali kad pokušate da ga izdvojite on se raspline, kao kad lepa žena prođe pored vas i ostetite njen parfem u nozdrvama, što uvek traje samo delić stvarnosti.

– Znajući da ga gubi, Katerini sebe odjednom više nije doživljavala onakvom kakva je bila. Smernom i stidljivom. Zapretena želja u njoj se probudila iznenada, i ona ju je pustila iz sebe. Suze su ustuknule pred potrebom da oseti njegovu kožu pod prstima, da se upije u njega i da mu se preda. Da postane žena u njegovim rukama. Otvorila je oči i pogledala ga. Kao kroz izmaglicu ugledala je samo dve, od strasti upaljene buktinje. Iz njih je vrištalo isto što i iz njenih. ŽELjA. Da se predaju jedno drugome do kraja.

Dobri pisci – nastavlja Vidojević – se ne plaše da koračaju ivicom provalije. Tom ivicom mora da vas vodi upravo intuicija, a ne „gledanje pred noge“. Onaj koji gleda gde će da stane će se na tom putu okliznuti. Onaj koji gleda ispred sebe, a ne u stazu ispod svojih stopala će je proći lakše. Tako i Beka Mitić-Ristić hrabro gleda napred i priča svoju priču ne plašeći se njene kompleksnosti. Nije ovo obična ljubavna priča, sa „pucanjem i pevanjem“, kao što bi moglo da se pomisli na osnovu naznake „ženski roman“ i „ljubavni roman“.

– Niko u porodici Antonijević ne zna kada se taj beleg u vidu neobičnog mladeža prvi put pojavio. Ni zbog čega. Pitali su se da li je krasio lice čukunbabe u koju se Turčin zagledao. Koju je oteo. I za koju porodica više nije čula. Razmišljali su da li ga je imao pradeda koji je, posle smrti voljene žene, podigao ruku na sebe. Ili ona baba-tetka koja je večno ostala da čeka povratak svog voljenog iz pečalbe. Nagađali da li je znak Božje promisli. Loše volje suđaja? Želeli da preokrenu njegovo značenje. Da donese blagostanje i ispunjenje. I dali mu ime: dodir ljubavi.

Ovo je ozbiljna porodična saga i daleko više od ljubavnog romana, iako je fatum nesrećne ljubavi njen lajtmotiv. Prateći živote aktera, iz Srbije i Grčke, u Prvom i Drugom svetskom ratu, uranjamo ne samo u sudbine nesrećnih ljubavnika već i u njihovo okruženje, potresne događaje u teškim vremenima, način života, običaje i životne preokupacije običnih ljudi.

Roman „Dodir ljubavi“ je dirljiva i uzbudljiva priča o istoriji jedne porodice; o nemogućoj, a neodoljivoj ljubavi obojenoj strašću, poverenjem, patnjom i žrtvovanjem. Priča o usudu koji daje i uzima. I znamenu koji, kroz rat i mir, povezuje generacije.

– Niko nije uočio pravilnost u njegovom ponavljanju. Pojavljivao se bez ikakvog reda, preskačući generacije. Da pomuti radost. Unese stroepnju. Neprizvan. Predznak nečeg zlokobnog. Oni koji su ga nosili, na različite načine, osetili su njegovu težinu. I neizbežnu tugu.

Poseban kvalitet ovog dela je jezik južne Srbije; autorka romana dobro pznaje ne samo dijalet vranjanskog kraja, što daje posebnu lepotu romanu, već kao da crpe iz ovog kraja i svu tragiku nesrećne ljubavi, obrađivane maestralno u delima velikog srpskog pisca Bore Stankovića.

Ovo je odličan roman, zreo, promišljen i emotivan u isto vreme.

I nije ljubavni roman – ovo je roman o ljubavi.