Kako smo „šerovali“

, ,

Odmah nakon proglašenja vanredne situacije 15. maja, Info centar grada Vranja redovno je ažurirao svoj fejsbuk profil i učestvovao u organizovanju odlaska dobrovoljaca sa juga Srbije u ugrožena područja, a akciji  se pridružio i nevladin sektor

Prema podacima privatnih servisa za analizu i praćenje sadržaja na internetu, tvitovi, fejsbuk statusi, pinovi i instargam profili doprineli su spašavanju više od 1.500 života tokom poplava. Vranjancima je digitalni svet pomogao da se brže nego ikada do sada organizuju i pomognu.

– Društvene mreže i deljenje informacija odigrali su možda najbitniju ulogu za vreme vanredne situacije – složili su se svi sagovornici sa kojima smo razgovarali na ovu temu.

Vranjanci u tome nisu kaskali za ostatkom Srbije. Odmah nakon proglašenja vanredne situacije 15.maja, Info centar grada Vranja redovno je ažurirao svoj fejsbuk profil i učestvovao u organizovanju odlaska dobrovoljaca sa juga Srbije u ugrožena područja, a akciji  se pridružio i nevladin sektor.

Bojana Stojković, koordinatorka Centra E8 u Vranju, čiji su volonteri udružili snage sa volonterima organizacije „Za naše Vranje“, NVO Generator, Kancelarije za mlade, Crvenog krsta,  kaže kako bi prikupljanje pomoći i pozivanje volontera bez društvenih mreža bilo moguće, ali ne tako efikasno i brzo:

– Sve ove organizacije imaju svoje zvanične profile na kojima su stalno postavljale statuse sa najnovijim obaveštenjima, instrukcijama i informacijama –  kaže Stojkovićeva i napominje da nijedan status nije postavljen bez prethodne provere.

Njen utisak je, ipak, da Vranjanci, korisnici društvenih mreža, nisu bili u potpunosti svesni situacije koja je zadesila ljude severno odavde, kao i to da su mnogi poplave videli kao atrakciju a ne kao nešto zaista opasno.

– Mi nećemo uskoro da saznamo šta se zaista desilo u Obrenovcu, a zbog specifičnosti društvenih mreža, svako može da objavljuje razne priče i teorije zavere o ljudima koji upravljaju vremenskim prilikama u našoj zemlji – zaključuje Stojkovićeva.

Milice Anđelković-Jovanović bila je aktivna na fejsbuku tokom i posle poplava, i uglavnom je promovisala akcije volontera. Ipak, jedan njen status, posebno je zanimljiv:

– Pitam se, pitam, da li se vi, koji ste se podsmevali svojoj deci, rođacima, prijateljima, đacima, što učestvuju u nekim tamo bezveznim volonterskim akcijama kancelarija za mlade i sličnih besposličara, a koje ih odvlače od škole i drugih životno važnih stvari, stidite sami sebe danas, kada vam volonteri brane zemlju – naisala je Anđelković-Jovanović.

Osim ljudi iz nevladinog sektora, svakako su najaktivniji bili novinari i pojedini političari. Jelena Stojković, dopisnica lista Večernje novosti smatra da je vanredna situacija uslovno rečeno nametnula vanredne aktivnosti korisnika društvenih mreža.

– Vrlo je važno reagovati i podeliti informacije sa prijateljima. U mom slučaju takve stvari su dale rezultate, pa je neka pomoć stigla na prave adrese.

Prema njenim rečima,  Vranjanci su generalno ovih dana Fejsbuk koristili u „pametne“ svrhe:

– Nisam primetila zloupotrebu profila na društvenim mrežama, ali humor svakako nije nedostajao što je i tipično za sve nas, i ne vidim ništa loše u tome – kaže novinarka izražavajući žaljenje što Vranjanci nisu aktivniji na Tviteru.

SVE JE DOSTUPNO

Branimir Stojančić, generalni sekretar GO SPS u Vranju i član Okružnog štaba za vanredne situacije aktivan je na Fejsbuku, a na Tviteru ima jedan autentičan i tri lažna profila za koje ne zna ko ih je napravio. Na svojim nalozima konstanto je objavljivao između ostalog i linkove sa informacijama za sve pratioce koji vole da polemišu o famoznim HAARP sistemima kao i tekstove o „istini o Obrenovcu“. Uz Igora Andonova iz NDS, Stojančić je jedini političar na fejsbuku koji se oglašavao povodom poplava. Njegovi statusi, međutim, nisu baš blagonakloni prema vlastima u vanrednim okolnostima. On kaže da ne krije svoje statuse i da svi mogu da vide šta misli i o poplavama, ali i o drugim aktuelnim dešavanjima:

– Sve što je u Srbiji dostupno ima svoje krajnosti, pa je takav slučaj i sa društvenim mrežama, ali mislim da država koja se bori protiv navodnog širenja panike na Fejsbuku ili Tviteru ne ide u dobrom pravcu. U ljudskoj je prirodi da se paniči u takvim situacijama – kaže Stojančić.

Iako za socijalno umrežavanje često kažu da je zapravo otuđivanje od realnog sveta i asocijalizacija, poslednje dve nedelje pokazale su suprotno. Mogućnost da se najnovije informacije o ugroženim ljudima kojima je potrebna hitna evakuacija, kao i o punktovima na kojima se mogu doneti stvari preko potrebne za preživljavanje tokom krizne situacije ogledala se upravo u korišćenju najpopularnijih društvenih mreža u Srbiji: Fejsbuku i Tviteru. Osim toga, građani su samoinicijativno napravili nekoliko sajtova poput www.poplave.rs i www.pomoc.rs na kojima su se informacije delile iz minuta u minut, čak i pre zvaničnih saopštenja Kriznih štabova o organizacija.