Ako naiđe, ni ronioci ne pomažu

,

Za razliku od izlivanja ravničarskih reka, kao u slučaju Obrenovca i drugih gradova, Vranju i okolini opasnost može da zapreti od bujičnih poplava. U tom slučaju, ne pomaže ništa drugo osim evakuacije stanovništva. Za tu operaciju Gradski štab za vanredne situacije ima detaljan plan, ali sredinom maja za tim nije bilo potrebe

Količina padavina od 60 litara po kvadratnom metru u toku 24 časa, koliko je u nekoliko majskih dana palo pre poplava u zapadnoj Srbiji, ne može da izazove katastrofu u Vranju. Tolika količina kiše pala je i ovde, ali osim izlivanja atmosferske kanalizacije u pojedinim delovima grada, voda nije napravila veće probleme. U gradskom Štabu za vanredne situacije za Vranjske kažu da do opasnosti može da dođe u slučaju da se u nekoliko dana na grad i okolinu sruči preko 80 litara kiše po kvadratnom metru, ali ni tada gradsko jezgro ne bi bilo ugroženo.

– Bila bi ugrožena okolina Vranja, tačnije teritorije oko pritoka Južne Morave. Za ovaj kraj karakteristične su bujične poplave koje nose sve pred sobom, i tu ne pomažu ni vreće s peskom ni ronioci. Jedina odbrana od njih je pravovremena evakuacija stanovništva, operacija za koju postoji detaljan plan. Najbolji primer je Trgovište, kada je Pčinja za samo nekoliko minuta napravila haos. Sada, kada je poplavala napravila haos u nekim delovima zemlje, ovde nije bilo potrebe za evakuacijom – kažu u Štabu.

 Međutim, i tokom padavina kada se veliki deo zapadne Srbije našao pod vodom, Gradski štab preduzeo se sve zakonske mere za sprečavanje obrenovačkog scenarija. Kako to izgleda?

POMOĆ
Drakče Stanojković, načelnik Štaba za vanredne situacije objašnjava da su posle ovih polvava preduzete sve zakonske mere, među kojima je i ona o koordinisanju aktivnosti sa ugroženim gradovima i opštinama za pružanje pomoći. Konačni podaci o prikupljenoj pomoći nisu sistematizovani, ali su Vranjanci pružiuli značajan doprinos ugroženim regionima:
– Najpre u Obrenovac, a kasnije u Šabac i Šid uputili smo jedan specijalistički tim za spašavanje na vodi. U Jagodinu i Svilajnac poslali smo pet pumpi za vodu, po jednu cisternu za pijaću vodu u svaki od ovih gradova i, po nalogu Ministarstva zdravlja, jednog sanitarnog inspektora. Ja sam predvodio i grupu od 42 dobrovoljca za pomoć Kraljevu, a grupa policajaca je, po naređenju Direkcije policije, upućena u Šabac kao ispomoć u održavanju javnog reda i mira – kaže Stanojković.
Iz Vranja je u poplavljena područja upućeno preko 120.000 litara flaširane vode, a pružena je i pomoć u lekovima, konzerviranoj i hrani za bebe, uniformama, HTZ opremi, odeći i obući, kao i novčana pomoć.
Preduzeća čiji je Grad osnivač izdvojili su jednodnevnu zaradu, a novčanu pomoć su pružile i kompanije poput Alfa-plama, BAT, Učiteljski fakultet…

PREPORUKA GRADONAČELNIKU

Prema rečima naših sagovornika iz Štaba, na osnovu Zakona o vanrednim situacijama, ta institucija organizuje zaštitu i spašavanje od elementarnih nepogoda i većih nesreća, a delovanje u ovakvim okolnostima regulisano je Odlukom Skupštine grada o organizovanju i funkcionisanju civilne zaštite.

– Ovom Odlukom definisani su zadaci Štaba, državnih organa i preduzeća ospososobljenih za borbu sa nepogodom, kao što su komunalna preduzeća, Crveni krst, EPS, Pošta, poverenik Civilne zaštite, Jedinica opšte namene i građani.

Gradski štab ima 26 članova, predsedava mu gradonačelnik a čine ga direktori javnih preduzeća, šefovi stručnih i državnih službi i stručna lica iz Sektroa za vanredne situacije. Jedinica opšte namene sastavljena je od građana, formira se po mesnim zajednicama u kojima postoji opasnost od poplava ili požara, a to su kod nas, na primer, Rataje, Vranjska Banja kao i delovi grada prema Moravi.

– U situaciji kao što je ova koja je pogodila jedan deo zemlje, Štab preduzima mere na osnovu nalaza stručnjaka. Naše procene bazirane su na praćenju hidro-meteorološke situacije, na osnovu kojih Štab daje preporuku gradonačelniku za uvođenje vanredne situacije u pojedinim delovima grada ili na celoj njegovoj teritoriji. Sada nije bilo potrebe za tim jer je vanredna situacija proglašenja u celoj zemlji.

Međutim, naši sagovornici kažu da u Vranju nije bilo potrebe za uvođenjem vanredne situacije.

– Pa, 25.maja je za samo jedan sat palo 32 litara kiše po kvadratnom metru, i nije bilo problema – objašnjavaju naši sagovornici.

I u ovom slučaju, Štab se oslonio na procenu Republičkog hidro-meteorološkog zavoda, koji je upozorio na mogućnost poplava. Ovo upozorenje shvaćeno je ozbiljno, pre svega zbog obilnih kiša tokom aprila.

– Zemlja je sita i ne može da primi veliku količinu vode, što je jedan od preduslova za poplave. Zato smo, posle uskršnjih padavina, organizovali čišćenje kanala i nanosa u rečnim tokovima jer je suština osloboditi korita za nesmetano oticanje vode. Međutim, i pored toga, bili smo u pripravnosti iako smo znali da Vranju ne preti opasnost od poplava. Usled velikih padavina, mogu da se izliju i Vranjska i Sobinska reka, i to zbog toga što su im korita prepuna otpada, pa po naređenju Štaba prošlog meseca počelo njihovo čišćenje.

PRVONEK
U prostorijama Sektora za vanredne situacije stoji ogromna mapa na kojoj je detaljno, na osnovu stručnih procena, dat scenario u slučaju havarije na brani Prvonek. Sama brana visoka je 87,5 metara, duga 250 a akumulacija iznosi 22 miliona kubnih metara vode.
Kada bi brana nekim slučajem pukla, neposredno ispod nje poplavni talas bio bi širok do 500 a dubok 50 metara. Kod Stacionara u Vranjskoj Banji, udaljenom 7,5 kilometara, voda bi stigla za 10,8 minuta, bila bi duboka 11 a široka 95 metara. Na ušću Banjštice u Južnu Moravu, udaljenom 12,2 kilometara od brane, talas bi bio dubok 6 metara a širok šesto, i do ovog mesta stigao bi za 47 minuta. U tom slučaju, najugroženiji bi bio deo kod Priboja Vranjskog, gde bi talas bio širok kilometar a dubok do četiri metra.
Vranje, prema ovoj mapi, ne bi bilo ugroženo jer bi povratni talas najdalje mogao da stigne do Suvog Dola, gde bi bio širok 750 metara i dubok do pet. Međutim, voda bi protutnjala kroz Vladičin Han i dalje Grdeličkom klisurom,  da bi se rasplinula tek u Leskovačkom polju.

Naši sagovornici kažu da Vranju i okolini najveća opasnost preti od pritoka Južne Morave. Problem, tvrde oni, mogu da naprave Otuljska reka kod Rataja, Korbevačka, Neradovačka i Pavlovačka reka i Bujkovački potok. Tokom aprila, Trstenska i Roždačka reka u regionu Vlasa urušile su deo puta u tom kraju. Što se tiče gradskog jezgra, usled ispiranja zemljišta u opasnosti kod većih padavina mogu biti okolina Raškog potoka, neke ulice prema Sobini i Duboka dolina kod „Pete škole“, ali to se sada nije desilo.

– Velike kiše u gradskom jezgru mogu napraviti problem u poprečnim, horizontalnim ulicama, kao što je Bore Stankovića, i to zbog ograničenog prihvata vode u atmosfersku kanalizaciju. Znajući za ovo, javne službe su donekle otkolonile ovaj problem.

80 LITARA KIŠE

Sa poplavama se nikad ne zna, upozoravaju naši sagovornici iz Štaba. Kao primer oni navode izlivanje Korbevačke reke 15. i 16. maja 1975.  Tada je reka odnela železnički most na koji je naleteo voz. Poginulo je 13 putnika.

– Tada je po kvadratnom metru palo 62 litara kiše za 24 sata, isto kao i maja ove godine. Korbevačka reka sada je bila mirna.

Što se čitavog juga Srbije tiče, prema proceni Okružnog sektora za vanredne situacije, u slučaju poplava na teritoriji Pčinjskog okruga može biti ugroženo 380 i 12 industrijkih stambenih objekata, 190 poljoprivrednih parcela i oko 1.500 stanovnika:

– Za evakuaciju je potrebno da dnevno padne 80 litara kiše po kvadratu. U tom slučaju može se očekivati izlivanje Južne Morave kod Ribinca i oko Železničke stanice, ali i bujučne poplave na pritokama od kojih, ponavljamo, nema odbrane osim pravovremene evakuacije. Naš Štab je u svakom momentu spreman da reaguje u ovakvim situacijama.