Vučić nam ništa nije obećao

Ako država ne može da reši naš problem, onda neka nam daju socijalni program. Međutim, mnogo očekujemo od Vučića, od ne trpi bezobraznike i neradnike

Snežana Veličković, radnica „Jumka“, već devet godina trn je u oku svojim poslodavcima. Ima taman toliko vremena od kada je postala šefica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) u „Jumku“, i kako se svim sredstvima bori za prava radnika. Kao i obično, Snežana za  medije govori bez dlake na jeziku, ni po babi ni po stričevima.

VRANjSKE: Zbog čega štrajkujete tako dugo, od 13. januara?

VELIČKOVIĆ: Pre svega to je egzinstencija, a to je plata. Radnici nemaju redovne plate u „Jumku“, ispod svakog su minimuma i ne mogu da prežive. Hoćemo da fabrika ostane, da radimo i dostojanstveno živimo od svog rada. Želimo da se pod hitno preispita sve, jer nisu radnici krivi za ovakvo stanje u „Jumku“. Za stanje je odgovorno rukovodstvo, kriva je i država. Zašto nisu kontrolisali jedni druge?

PROFIL
Snežana Veličković rođena je na Dan Vranja, 31. januara 1965. godine. Udata, majka troje dece. U „Jumku“ je od 1985. godine i to je jedina firma u kojoj je radila. U ASNS-u je od 2004. godine i nikada, kaže, nije bila ni u jednom drugom sindikatu.

Novi direktor Goran Djorđević je javno rekao da je „Jumko“ doborostojeće preduzeće, da nema dugove a ima ugovorene poslove. Pa, ima li „Jumko“ šansu?

– I mi bismo to voleli, ali to nije tačno. Imali smo veliki kapital ovde, koji je rukovodstvo otuđilo. Ostalo je naše potraživanje za plate, 17 rata! Radnici su tužili „Jumko“, njih 3.700, nijedna tužba nije mala. Ne ulaže se u fabriku koja prokišnjava i ima staru tehnologiju, koja 50 godina nije menjana. Imamo i velika dugovanja za komunalije i dobavljačima. Treba da se ozbiljno sedne za sto i da se kaže istina, da bi se pronašla strategija izlaska. Ne trebaju nam politički lideri kojima smetaju Snežana, sindikati i radnici.

Da li ste razgovarali Djorđevićem?

– Ne, on je samo rekao da moramo da radimo, i da ćemo mi biti krivi ako firma propadne. Odgovorno tvrdim da gospodin Djorđević ne može da pokrene „Jumko“. Žele samo da nas uguše.

Kakva korist od toga?

– Zato što su menadžeri mnogo plaćeni, ma koliko da je ovde teško stanje. A radnik nema ni garantovani minimalac. Ovde kao da se crpe zlato, a samo radnici propadaju. Zato nam je takav finansijski izveštaj, sa velikim gubitkom. Inspekcije su bile i za sve okrivile radnike. Umesto da vide kako to poslovodstvo sme da nas plaća ispod zakonskog minimuma, oni protiv nas podnose prijave. To nema nigde, da inspekcije štite poslodavca, a ne radnike.

Šta menadment traži od vas?

– Traži da radimo, a ne žele da nam isplate plate. Da zaboravimo dugovanja prema nama, nego da džabe radimo dok on ne naplati dugovanja. Pa onda da nam napravi nova dugovanja. Pa, mi ne možemo samo za režiju da zaradimo. Ovde se samo nerad plaća.

Kako dalje u takvoj situaciji?

– Svima smo rekli, i ovima i onima od ranije, iste zahteve imamo, i bez toga nema posla. A on će nama – idite za mašine i radite. Izvini gospodine, dok ne nađemo kompromis, nastavljamo štrajk. Djorđević je video da smo mi ozbiljni i da nećemo izneveriti radnike, pa je počeo diskriminaciju, mobing i slično. Ali, uspeli smo oko „Zambera“, uspećemo i sada.

Šta je na to rekao novi direktor?

– Rekao je da neće da priča sa sindikatima, nego sa radnicima. Kada su radnici tražili da im se obrati, on je rekao da radnicima nema šta da kaže, nego da će razgovarati samo sa sindikalnim predstavnicima. Odakle njemu pravo da odbija saradnju? Mi smo peti mesec u štrajku, i sramota je da od 23 zahteva ni jedan nije rešen. Pa taj Djorđević će da ima 100.000 dinara platu! Oni sebe zaštite političkom podrškom. Ali, ovo je gladan narod, koji ne može da trpi više ovu tortutu.

ANTIĆ NAM POMAŽE
– On nama ništa nije obećao. Ovde je problem što su poslodavci politički zaštićeni, protiv radnika i protiv istine. Kad se sazna istina, mi ispadamo krivi. Mi smo od Antića tražili da se reše naši zahtevi. Da ugovori sastanak sa vladom i premijerom, i on je u tome i uspeo. Ali, on nije generalni direktor „Jumka“. To je posao direktora, da razgovara sa gradonačelnikom. I meni se možda on ne sviđa kao gradonačelnik, ali mi tražimo od njega, on je gradonačelnik i za radnike. Ali ne može opština da nam štampa pare. I on je rekao, neka država nađe strateškog partnera.  Pa taj Antić je meni slao najviše uvreda kad je bio „Zamber“, ali ja mu to ne zameram. Ovde se više vodi politička, umesto ekonomske priče.

Kolike su vaše plate?

– Sedam ili osam hiljada, što je sramno. A u istoj formi, ako je neko politički podoban, prima i deset i više puta veće plate. Stavljaju bodove kako im se prohte, pa jedan radnik za isti posao prima dinar, a drugi deset dinara. Ovde je velika korupcija  i to se više neće trpeti.

Sve u svemu, vi želite ili redovne plate ili isplatu socijalnog programa?

– Tako je. I želimo da privredni kriminal ispita poslovanje firme. Ako nema razumevanje za nas, da dostojanstveno živimo, nemamo šta da se dogovaramo – socijalni program i kud koji. Narod je glasao za Vučića, a protiv kriminala. Hteli su ljudi da sve malo živne, da neko zadovolji njihovu muku, da se uhvate oni koji su krali i pljačkali.

Šta na to kaže novi direktor Djorđević?

– Kaže, onako gromkim glasom – „mene je ovde postavila država“. To je govorio i onaj pre njega (Zoran Stošić; p.a.). Pa, dokle će više da država postavlja političare da vode „Jumko“? Neka se raspiše konkurs, neka dođe sposoban direktor. Odakle bilo kome pravo da ovde dovodi bivše direktore drugih firmi, koji zatvaraju svoje privatne firme i dolaze u Jumko? Samo žele da mi ćutimo, da radimo za 10.000 dinara, da nam prete otkazima, to oni hoće. A toga nema nigde na svetu.

Pretili su vam?

– Meni su rekli da će da me zgaze! Pa evo, neka me zgaze. Ali oni na taj način ne potcenjuju mene, nego sve ove radnike koji su u štrajku.

Koji su vaši razlozi za marš do lokalne samouprave?

– Uspeli smo tada da dobijemo dve plate, i overene su nam knjižice. Mi želimo kompromis, svima šaljemo dopise, a niko nas ne vidi, ne postojimo za nikoga. Zato idemo na autoput.  Bilo je obećanja da će se rešiti nešto. Kad je bio Vučić, njega su slagali da su smenili Nadzorni odbor. To nije tačno, promenjen je samo prvi čovek odbora. Tražili smo odgovornost, tražili smo privredni kriminal, ali ništa od toga.

Kakav je odnos policija imala prema vama?

– Policija radi svoj posao, ali mi smo spremni na sve. Policija je upotrebljavala silu, ne da nas tuče, ali jači kordoni su nas gurali, ali gurali smo i mi. Išli smo preko šiblja i livada, padali smo, ali smo zaobišli kordone i uspeli. Koliko su oni gurali, mi smo stajali i rekli policiji – uzmite pištolje i pobijte nas, mi ne idemo odavde.

Bili ste i kod tadašnjeg premijera Ivice Dačića. Šta vam je on obećao?

– Rekao je da ima posao za vojsku, da se promeni menadžment, i da se isplate te dve plate. I one su isplaćene. Dačić je obećao da ćemo dobiti posao da radimo nove uniforme za čitavu policiju, a to bi bio posao. Rekli smo – radnici će se obradovati tolikom poslu. Ali, nama treba sigurnost da su svi ozbiljni u tome. Kad uzmemo avans, da nas ne prevare i ponovo nas nateraju da radimo džabe. A režija da prima punu platu. Odluke su čekale novu vladu, svi su se sa svime složili, ali se stvari ne  menjaju.

Imate li namere da ponovo blokirate put?

– Nismo ni znali za ovu katastrofu koja je zadesila Srbiju. Ali, nastavljamo, jer mi nismo vandali i neradnici, želimo razgovore sa premijerom i ministrom, da im kažemo istinu. Da znaju da hoćemo da radimo. Nismo tražili ni 50 ni 40 hiljada platu, ljudi bi plakali kad bi dobili minimalac od 21.000 dinara. Ne bi verovali da imaju toliki novac u rukama.

Ali, Vučić je bio ovde, i vi ste razgovarali sa njim. Da li je nešto tom prilikom obećao?

– Ne mogu da kažem da je nešto  obećavao. Rekao je – ako hoćete da radite, radite, ako ne, socijalni pogram. Oni su ga lagali, a on je rekao da će stvari biti rešene do marta. Ali, nisu rešene. Sada želimo da ga obavestimo o svemu. Niko ne zna šta se dešava ovde u Jumku“. Svi žele da se uguše radnička klasa, svi misle samo na sebe, a ne za fabriku i grad. Blokadom smo hteli da podsetimo premijera da postojimo.

Šta očekujete od Vučića, kada jednom dođe?

– Mnogo. On će sigurno nešto da preduzme tu gde nas boli. Ovo što rade Djorđević i Popović (predsednik Nadzornog odbora;p.a.) on neće dozvoliti. Kritikovaće i nas zbog blokade, ali će njih da smeni. Koliko znamo, on ima karakter i jeste za disciplinu i nije za pokvarenost. Očekujemo državne poslove na tenderu, jer smo jedinstveni po proizvodnom procesu. Očekujemo redovnu platu, da se isplate dugovi, i da se poštuje zakon o radu. Očekujemo da postavi efikasno rukovodstvo i da uđe privredni kriminal, da bude kažnjen svako ko je ovde nešto loše uradio.

Šta će biti ako Vučić ne dođe?

– Poslednja solucija za ove radnike u štrajku je ili da rade, ili socijalni program. Ako nema rešenja za nas, neka nam daju socijalni program. Posle je njihov problem šta će da rade.

Očekujete i strateškog partnera?

– Da, ali nikome ne može da se veruje sto odsto. Nadamo se da Vučić i tu pomogne, ali da se poštuje zakon. Našli su i „Zamber“, ali ja u to ne verujem. Partneri su neki dobri Nemci, da nas poštuju kao svoje. Svi koji ovde dolaze- dolaze zbog jeftine radne snage i interesuje ih samo biznis. Niko ne dolazi zato što nas voli, nego zbog obučene i jeftine radne snage. A ni od jednog političara nisam čula da je rekao: da, možeš da dođeš, ali moj radnik ne sme da trpi, nego mora da ima potrošaku korpu. Uvek čujemo 200-250 evra. Pa gde to ima? Svi državnici nas ovde potcenjuju.

Šta očekujete narednih dana? Dokle ovako?

– Mi jesmo iscrpljeni. Obavestili smo ASNS da želimo hitan sastanak sa Vučićem, da vidimo kako dalje. Ako ne dođe do toga najkasnije sledeće nedelje, mi smo spremni na sve, ali o tome ćemo tada govoriti. Mi želimo ispunjenje naših zahteva, ali ako nema razumevanja za nas, nema šta da se mučimo, dajte socijalni program i kraj. Ovako, da smo načisto – mi za 10.000 nećemo raditi, i gotovo.

Plašite li se za sebe?

– Ne, ali se plašim za svoju porodicu. Poručujem – ako treba da me ubiju, neka me ubiju. Snežana nikada neće izdati radnike. Ako Vučić hoće da mu ubijaju sindikalce, u redu. Ali, niko ne može ni da me kupi, ni da me proda, ni da me ucenjuje. Ako će mrtva Snežana da pomogne oporavak „Jumka“, onda u redu.