Slatka tajna

, ,

Plate direktora državnih firmi kreću se od sto hiljada pa naviše, a nije tajna i da ostali zaposleni imaju solidna primanja – tri do četiri minimalca u Srbiji koji iznosi 21.000 dinara

Voleli bi da znamo koji je taj direktor preduzeća, posebno onog u državnom vlasništvu, koji ne zna kolika mu je plata. Taj se, kako narod kaže, nije rodio! Takođe, taj iole odgovoran predstavnik titulara, takodje mora da zna i ono osnovno: koliku u firmi kojom rukovodi imaju platu njegovi saradnici sa visokom spremom, a koliko radnici sa srednjom. Tako malo, a ipak – tako mnogo.

SLATKA TAJNA

Elem, osujećena je namera „Vranjskih“ da se i u ovom broju bavimo zanimljivom temom zarada u preduzećima i ustanovama pod kontrolom države, kao i eventualnom „kresanju“ tih zarada koje je, u ekspozeu kada je izabran, najavio premijer Aleksandar Vučić. Na adrese odgovornih u tom „nedodirljivom“ sektoru (vidi tabelu) uputili smo u ljubazno pismo da čitaocima izađu u susret tako što će nam u odgovoru poslati samo tri brojke: iznost plate direktora i plata koje u tim javnim preduzećima i ustanovama primaju zaposleni sa visokom i srednjom spremom.

Rezultat te molbe je i skroman i očekivan: od 13 subjekata odgovori su nam stigli samo od pet! Ostali su se izgovorili vanrednom situacijom. Mada se iz tabele vidi, nije višak da se imena tih firmi i u tekstu pobroje: Policijska uprava, Carina, Fond PIO, Poreska uprava, Katastar nepokreti, Sekretarijat za obrazpvanje i Telekom. Međutim, prema nezvaničnim saznanjima, plate direktora državnih firmi, kreću se od sto hiljada pa naviše, a nije tajna i da ostali zaposleni imaju solidna primanja – tri do četiri minimalca u Srbiji koji iznosi 21.000 dinara.

I, umesto da se danas i ovde bavimo temom, kao u prošlom broju kada su nam podatke o svojim zaradama uredno poslali direktori lokalnih javih preduzeća i ustanova, mi se danas bavimo drugim – razlozima zašto su neki iznosi nečijih zarade za javnost tajna.

Neumesno je nabrajati ko se iza kojih razloga skrivao ili skriva, ali ćemo ih nabrojiti jer to javnost jednostavno mora da zna. Jedni su se pozvali na pravila unutrašnje organizacije, jer oni “nisu ovlašćeni” da iznose u javnost tako zabrinjavajuće podatke.

SAD STE NAŠLI

Drugi su licemerno iskoristili postojeću situaciju pa su nas skoro oterali u materinu i proglasili drskim to što se novine “Vranjske”, dok se država bije sa poplavama, bave “tračevima” o zaradama direktora. Treći su bili manje bezobrazni, pa su nas uputili na adrese svojih sajtova u fazonu – vidite tamo ima sve, pa se snađite ako ste dokoni. A, ima i onih koji se jednostavno nisu ni javili. Zašto bi, kada je njima i onako dobro i ugodno: oni su tu da uredno primaju platu od onih koji ne smeju da znaju koliko im je država zavukla ruku u džep.

I, napokon, dodjosmo do teme – zarada u javnom sektoru. Okrnjena tabela je tu, pa su i komentari unapred osudjeni na površnost. Ipak, vredi baciti pogled na njih, uz napomenu da, poređenja radi, ponavljamo tabelu iz prošlog broja sa platama u gradskim firmama.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)