„Namazani“ i drugi vukovci

Eko Taxi Vranje

Ovo priznanje donosi maksimalnih 60 poena, Broj , Sistemski lažemo sami sebe: Zdravko Veličković,

Svaki peti učenik završnog razreda osnovnih škola u Vranju ove godine nosilac je „Vukove diplome“, po čemu je naš grad daleko iznad republičkog proseka. Ovaj trend se nastavlja iz godine u godinu, uprkos izjavama nadležnih da sve petice u đačkim knjižicama često nisu realne



 

Ovo priznanje donosi maksimalnih 60 poenaPrema podacima do kojih smo došli, obzirom da osmacima nisu zaljučene sve ocene, i ove školske godine „Vukovu diplomu“ poneće oko 200 osmaka, odnosno dvadesetak posto od ukupnog broja đaka koji će od septembra krenuti u srednju školu. Iako se i profesori, i direktori i nadležni u Ministarstvu slažu se da je ova cifra preterana i da među  „petičarima“ ima mnogo i onih koji su to postali „na silu“, situacija je svake godine sve gora i gora.

NEREALNO STANjE

Prema podacima vranjskog odeljenja Ministarstva prosvete, prošle godine je od 958 maturanata iz šest vranjskih osnovnih škola, sa svim peticama tokom osmogodišnjeg obrazovanja bilo 184 učenika, odnosno 20 odsto ukupnog broja; ili svaki peti učenik. Vranje je u ovom slučaju daleko iznad republičkog proseka. Naime, prema podacima Zavoda za kontrolu kvaliteta obrazovanja, u svim osnovnim školama u Srbiji u proseku ima 14 odsto vukovaca. Ovo, naravno, ne znači da su naša deca najpametnija i najbolji đaci u Srbiji, čega su svesni svi, od đaka do profesora.

Jovica Stevanović iz odeljenja Ministarstva prosvete u Vranju kaže da Vranje nije izuzetk u Srbiji po ovom pitanju:

Broj –  Broj „vukovaca“ nikada ne odražava realno stanje, i to nije slučaj samo u Vranju već je svuda u Srbiji prisutno veštačko pravljenje vukovaca – objašnjava  Stevanović.

Niko više i ne krije da još od petog razreda roditelji i učenici vrše pritisak kako bi četvorke pretvorili u petice, “za svaki slučaj jer će dete možda da bude vukovac“. To „za svaki slučaj“ u praksi znači da vlasnik Vukove diplome na završnom ispitu za upis u srednju školu može da računa na maksimalnih 60 poena koji sleduju za uspeh. Maturanti sa kojima smo razgovarali kažu da i nastavnici često doprinose broju „vukovaca“ dajući nekim đacima veće ocene nego što zaslužuju. Psiholozi smatraju da se na taj način učenicima daje lažni osećaj vrednosti i nada da će biti uspešniji u životu, a često se ispostavi da kasnije, tokom školovanja, mnogi vukovci postanu tek prosečni učenici ili neuspešni studenti.

Svako od nadležnih u školama i Ministarstvu smatra da poklanjanje ocena da bi učenik bio vukovac šteti i učenicima i sistemu:

Prema Stevanovićevim rečima, ne može se licitirati ciframa kada je u pitanju broj učenika koji će ove godine biti nosioci Vukove diplome, ali se, posmatrajući podatke iz prethodnih godina, vidi da se ta cifra ne menja drastično, te da se može očekivati da i ove godine to bude svaki peti učenik.

ZORAN DIMIĆ, PROFESOR NIŠKOG UNIVERZITETA
STATISTIKA VAŽNIJA OD OBRAZOVANjA
Prema mišljenju Zorana Dimića, profesora filozofije, hiperprodukcija Vukovih diploma posledica je pogrešno postavljenih stvari u čitavom sistemu. Stvorena je takva atmosfera prema kojoj je ključno da li će učenik poneti Vukovu diplomu ili neće. Znanje, sposobnosti i veštine ostavljeni su po strani, a loš efekat se vidi kasnije u srednjoj školi i na fakultetu. Nametnuta je atmosfera u kojoj su bitni statistički podaci a ne obrazovanje.
– Ne mislim da bi ukidanje Vukovih diploma bilo rešenje jer bi trebalo da postoji neka institucija najboljih đaka. Kada bi ukinuli Vukove diplome, izmislili bi nešto drugo i ništa se time ne bi postiglo. Potrebne su radikalne promene čitavog sistema i načina na koji ljudi shvataju školovanje. Pogrešno određivati znanje kvantitativno, već ono treba da se meri suštinski, dakle opisno i kvalitativno – kaže Dimić.

– Ne mislim da dodela Vukovih diploma treba da se ukine, već da se podigne nivo odgovornosti. – dodaje Stevanović.

Prema rečima direktora osnovnih škola u Vranju, i ove godine će broj vukovca biti u proseku 25-30 po školi. Iz „Dositejeve“ škole kažu da taj broj nikada nije manji od 20 i da će ove godine od 110 učenika verovatno njih 26 biti sa svim peticama. Goran Bandović, direktor „Zmajeve“ škole još uvek ne zna tačan broj vukovaca, ali očekuje da će cifra biti približna prošlogodišnjoj – 27. Iz ostalih škola nismo dobili zvanične informacije s obzirom na to da sednice na kojima će se raspravljati o uspehu još uvek nisu održane.

Zdravko Veličković, direktor OŠ „Branko Radičević“, smatra da pravilnici o dodeljivanju Vukovih diploma moraju da se menjaju kako broj odlikaša ne bi bio ovoliki iz godine u godinu. Ni on ne krije činjenicu da je poklanjanje ocena postao veliki problem:

– Poklanjanjem petica radi Vukove diplome sistemski lažemo sami sebe, ali se to nažalost ne može preko noći promeniti – iskren je on.

Prema njegovom mišljenju, škole se utrkuju koristeći navodne uspehe učenika kako bi sebe promovisale, te se zbog toga dešava da pored poklanjanja petica učenici na završnim ispitima prepisuju.

– U godini kada je u našoj školi završni ispit palo 16 učenika, druga škola u Vranju je proglašena za najbolju u Srbiji, dobili su priznanje Ministarstva, a niko se nije zapitao zbog čega je to tako – otkriva Veličković, ne želeći da kaže o kojoj školi je reč.

Veličković je jedan od retkih koji javno objašnjava praksu „prepisivanja“ ocena iz maternjeg i matematike u većini osnovnih škola:

– Istina je da nastavnici i odeljenske starešine to rade – ako učenik u petom razredu ima petice iz maternjeg i matematike, te ocene će se prepisati, na primer, u rubrike za muzičko ili likovno. Protivnik sam toga i trudim se da kontrola bude rigorozna – kaže naš sagovornik.

JOŠ JEDNA PRILIKA

Gordana Ristić, nastavnica matematike i odeljenski starešina u „Zmajevoj“ školi kaže kako joj se za deset godina rada nije desilo da roditelji vrše pritisak kada je u pitanju popravljanje ocena da bi dete bilo „vukovac“.

– Ukoliko dete ima samo jednu četvorku, gledamo da to i ne dođe do nastavničkog veća, već zamolimo predmetnog nastavnika da razmotri ima li tu materijala za veću ocenu, ili da pruži učeniku još jednu priliku za odgovaranje.

Sistemski lažemo sami sebe: Zdravko VeličkovićOni koji su najviše pogođeni hiperprodukcijom Vukovih diploma su svakako učenici koji, iako još uvek ne shvataju razmere i posledice problema, ne kriju nezadovoljstvo zbog poklanjanja ocena:

– Ja sam se trudila da imam sve petice da bih mogla da se upišem u školu koju želim i kasnije imala posao kojim želim da se bavim. Mislim da nije fer da se pojedinci kojima poklanjaju ocene na kraju, izjednačavaju sa onima koji su vredno rade tokom cele školske godine. – kaže maturantkinja B.P.

Sa ovim stavom slažu se i druga deca sa kojom smo razgovarali u dvorištu jedne osnovne škole.

– Niko ne voli „namazane“ vukovce, a takvih je mnogo – otkrivaju deca kako zovu đake kojima se poklanjaju petice.

Oko ovog problema jednoglasni su i učenici, i nastavnici i zvaničnici. Međutim, iako svi znaju sve, niko ne reaguje:

– Treba menjati sistem, ne samo školski, jer ovo ništa ne valja – upućuje jedan od naših sagovornika.



  • Ostavi komentar