U čast Jove Ristića

, ,

Sudbina je htela da se Marko Nikolić, uspešan student doktorskih studija na Fakultetu za fizičku kulturu u Nišu i Jova Ristić, proslavljeni as Fudbalskog kluba Dinamo, dugo godina druže. Nije samo komšiluk razlog što su zajedno od malena, već stanje duha kod obojice kojima je to uvek bilo u prvom planu. Marko kao odličan osnovac, srednjoškolac i kasnije student, sada na završnim godinama doktorskih studija, uvek je nalazio vremena da se druži sa proslavljenim asom Dinama. Kontakt nije prekidan ni kada je Ristić igrao za Vrbas. Trenutak koji će ih dodatno zbližiti odnosi se na januar 2009. godine, kada Ristić u Sportskoj hali doživljava tragediju nakon što mu je potporni zid u holu male dvorane pao na levu nogu, smrskao kosti, unuštio kapilare i onesposobio ga na duže vreme. Saznavši za tragediju prijatelja, odmah je pohitao na kliniku u Nišu gde je Ristiću ukazivana pomoć i lečenje. Tada je doneo odluku da učini nešto posebno za svog prijatelja. Pošto voli planinarenje, odlučio se da osvoji najviši vrh Suve planine – Trem, pređe 22 kilometra preko staza i bogaza i popne se na vrh čija nadmorska visina je 1810 metara. Za tako nešto trebala su mu četiri sata i petnaset minuta, da na cilj stigne devetnaesti među tristotine takmičara koji su učestvovali u ovom poduhvatu. Marko je to sve sam organizovao, čak je obezbedio i majice učesnicima napisavši kao moto cele ove priče  – «duhom se stiže dalje nego nogama». Ono što je interesantno, za ovaj podvig Jova Ristić je saznao istog dana kada je Marko krenuo ka Suvoj planini. I dok je Nikolić sa ostalim planinarima žurio ka cilju, asu Dinama krenule su suze:

– Nisam znao za ovo što sprema Marko. Očigledno, hteo je da me iznenadi i ja sam pomalo zatečen odkuda mu taj poriv da baš u moju čast osvoji Suvu planinu, za koju svi znamo da ju je teško osvojiti. Kad je on to sve izveo, rekao mi je «mojoj radosti nema kraja, jer sam ispunio zadatak koji sam dugo godina nosio u glavi sa idejom da je najvažnije biti i ostati čovek». Ne znam šta bih više o tome rekao, ali sad sam na mukama kako da mu se revanširam. Moraću nešto smisliti.

Marko Nikolić, sa osmehom na licu kaže:

– Sa Ristićem se znam od malena. Živeli smo jedan pored drugog. I to prijateljstvo iz detinjstva nosim i danas. Nije mi uopšte bilo teško da ceo ovaj podvig izvedem do kraja, popnem se na najviši vrh Suve planine, Jovi Ristiću u čast.

VRANjSKI DUGOPRUGAŠI NA SKOPSKOM MARATONU

Na tradicionalnom Skopskom maratonu, koji se svake godine održava 11. maja, među šest hiljada trkača iz 47 zemalja sveta našla su se i dugoprugaši iz Atletskog kluba Vranjski maratonci. Uspešno su predstavili grad odakle dolaze i istrčali i polumaraton i maraton. Vranjske perjanice u maratonu bili su Ninoslav Kostić, Goran Jović i Ivan Stanković, dok su se u polumaratonu oprobali Miloš Antić, Mile Ristić i Zoran Stojkovski. Inače, po vrlo velikoj vrućini pobednik je u muškoj konkurenciji Emanuel Saman iz Kenije, dok je u ženskoj trijumfovala njegova zemljakinja, Lusi Vanbuji Murigi.