Kraj uranilovke

, , , , , , , ,

Najveće plate u Vranju primaju zaposleni u pravosuđu, Gradskoj upravi i nekim javnim preduzećima, a tako će ostati i posle najavljenog ukidanja solidarnog poreza i jedinstvenog smanjenja zarada

Prema najavama iz vlade, umesto solidarnog poreza uvedenog 1.januara, od 1. Jula primenjivaće se poseban porez na plate, a od septembra bi trebalo da budu uvedeni platni razredi. Priča se da će taj poseban porez važiti za sve plate osim za minimalce, a trebalo bi da iznosi deset odsto. Iz ovoga je jasno da će njime najviše biti pogođeni oni koji i sada najmanje zarađuju. Pa, kako to izgleda u Vranju?

NAJPLAĆENIJI

Ako je verovati podacima koje su „Vranjskim“ dostavljeni iz javnog sektora, najveću zaradu u Vranju, 126.996 dinara, ima Dragan Stefanović, vršilac funkcije predsednika Višeg suda. Na drugom mestu, sa 125.455 dinara je gradonačelnik Vranja Zoran Antić (vidi tabele). Prvi prima 1.094, a drugi 1.081evra. Njima dvojici bi mogao da konkuriše jedino viši javni tućilac Zorin Zogović, o čijoj zaradi podatke nismo dobili.

Uz njih dvojicu, preko 100.000 dinara u Vranju prima još osam zaposlenih u javnom sektoru. To su, prema podacima iz Gradske uprave i preduzeća i ustanova: Dragoljub Stevanović, zamenik gradonačelnika (121.451 dinar), Slobodan Stamenković, predsednik Skupštine grada (121.451), načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović (120.000), Srboljub Milosavljević, v.f. predsednika Osnovnog suda (119.244), Siniša Mitić, zamenik predsednika Skupštine grada (117.447) i direktor Direkcije za izgradnju Dragan Stojković (101.243). Na ovoj, nazovimo je “listi top 11” su bez sumnje brigadni general Zoran Lubura, komandant Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije i osnovni javni tužilac, o čijim zaradama takođe nemamo podatke.

Šta je još zanimljivo u ovim tabelama? Vidljive su velike razlike u primanjima čelnih ljudi koji vode institucije javnog sektora, kao i razlike u zaradama unutar iste školske spreme. Tako, najmanja direktorska plata je u Narodnom muzeju  (59.992), a najveća u Višem sudu (126.996 dinara). Sa diplomom fakulteta najmanje su plaćeni zaposleni u Narodnom muzeju (46.996), a najbolje opet u Višem sudu (115.451dinara), dok sa diplomom srednje škole najmanje primaju u Skijalištu “Besna kobila” (24.000), a najviše u Pozorištu “Bora Stanković” (63.253 dinara).

Sve u svemu, javni sektor u Vranju je kao i u Srbiji – velika i nepregledna šuma u kojoj se svako ponaša najblaže rečeno kako hoće. Oni koji su u državnoj hijerarhiji bliži vlasti, koji su se dokopali finansijskih fondova, oni se u toj šumi bolje snalaze.

Tom haosu i neredu, država je od 1. januara ove godine priskočila Zakonom o umanjenju neto prihoda zaposlenih u javnoim sektoru – takozvanim „solidarnim porezom“. Njime su zarade u javnom sektoru veće od 60.000 dinara „kresane“ za 20, a one preko 100.000dinara, čak 25 odsto (oporezuje se samo razlika od navedene cifre do iznosa plate). I pre nego je donet ovaj zakon, u zemlji koja je u finansijskom kolapsu, znalo se da je on privremenog karaktera, a vlast je građane „umirila“ najavom da će se on primenjivati do 1. jula ove godine. Sa primenom tog zakona u Vranju nije bilo i za sada nema problema, ali su na svim nivoima prisutna gunđanja onih koji su njime pogođeni.

No, svrha i cilj ove priče je šta odgovorni u vranjkom javnom sektoru očekuju i kako će se poneti prema najavama iz Vlade Srbije o novom načinu oporezivanju zarada zaposlenih.

-Poznato nam je da je “solidarni porez” privremenog karaktera i da se pripremaju nova zakonska rešenja, ali još nemamo nikakve pouzdaane informacije ili instrukcije o umanjenu zarada. Mi očekujemo da će zarade za sve zaposlene biti umanjene za oko 10 odsto – ovako su glasili odgovori iz Direkcije za izgradnju, Komrada, Uprave Banje, Predškolske ustanove, Radničkog univerziteta…

Niko od sagovornika, direktora preduzeća i gradskih funkcionera, ne kritikuje najavu smanjenja plata:

– Svi treba da podelimo teret krize – složni su u izjavama za naše novine.

Bilo je i onih koji su čuli da vlada priprema zakon o platnim razredima, ali zbog površnih informacija nisu bili spremni da ga komentarišu. Ipak, za “Vranjske” je najbolje tumačenje ovog problema dao Dragan Spirić, gradski većmik zadužen za finansije.

– Nemam informacije kojim putem će ići i na kojim osnovama će Vlada sačiniti zakonski okvir novih primanja u javnom sektoru. Što se tiče mog ličnog stava, mislim da će osnovno polazište zakona biti da se izbegne uravnilovka, tako da se akcenat da znanju i struci. Takođe mislim da ne sme da bude razlike u zaradama  vozača, čistačica, radnika obezbeđenja i svih drugih profila, gde god radili, kao što je sada slučaj – kaže Spirić.

VRANjANCI K’O ŠVAJCARCI
Koliko je apsurdna ona krilatica koju je predsednik kompanije „Simpo“ Dragan Tomić lansirao sredinom osamdesetih, najbolje se vidi na sledećem primeru.
Švajcarci se u nedelju 18. maja referendumom izjašnjavaju o najnižoj nadnici – onome što mi zovemo minimalac. Tamošnji sindikati predlažu, a nacija treba da se izjasni o predlogu da najniža zarada bude 4.000 franaka. Ako referendum prođe, u Švajcarskoj će najmanja cena rada za jedan sat biti bruto 22 evra.
Podsetimo da predsednik Višeg suda, najplaćeniji čovek u javnom sektoru u Vranju ima neto zaradu od samo 6, a gradonačelnik Vranja 5,9 evra na sat.

ŠUMA NAKNADA

Podsetimo, najavljeno je da će u javnoj upravi od jeseni biti uvedeni platni razredi kako bi svi koji rade na istom poslu, s istim kavalifikacijama, zarađivali isto. Uvođenje platnih razreda je dobra mera koja bi uz pravičniju podelu para morala da donese i ušede u državnoj kasi, kažu u Vladi.

-Javni sektor je nepregledna šuma različitih naknada. Mi smo preuzeli sistem iz vremena samoupravljanja koji je služio jednoj ideologiji. Sada se već 20 godina sa njim igramo da bi sakrili ko koliko zarađuje – izjavila je Kori Udovički, potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave, koja će tu šumu morati da raskrči da bi se videlo ko, gde i koliko zarađuje. Ona je takođe dodala da će se o svim platama odlučivati na jednom mestu – u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

-Ja se radujem tom vremenu. Ono je davno trebalo da nastupi. U ovom momentu ljudi koji rade u različitim agencijama, javnim preduzećima, ministarstvima, službama, kao da rade za različite države – kaže Zaštitnik građana Saša Janković i podseća da je on pre gotovo pet godina tražio da se u zemlji uvedu platni razredi.

Jedno ipak ostaje sigurno: ni direktori, ni činovnici, reciomo nekih vladinih institucija, agencija posebno, verovatno već od jeseni, neće imati plate koje primaju sada.