Deo moje duše

,

Vozač iz Preševa poklonio savremena invalidska kolica vranjskom Udruženju paraplegičara

Srđan Trajković (1971), predsednik Udruženja paraplegičara u Vranju nije ni slutio da će  mu se pomoć koju je pružio Bujaru Nedžipiju iz Preševa, vratiti mnogo većim dobrom.

-Na svom radnom mestu u Uslužnom centru Gradske uprave, u jednom trenutku spazio sam čoveka kome je potrebna pomoć. Snebivao se, gledao uokolo. „Prijatelju, treba da izvadim uverenje o državljanstvu. Albanac sam, ne snalazim se ovde sa jezikom, papirima“, rekao je nepoznati čovek. Naravno, odmah sam mu pomogao- priča Srđan.

Trajković je u kolicime, od šaltera do šaltera, pokupio potrebne obrasce, popunio ih, isfotokopirao, predao i posle petnaestak minuta Nedžipi je imao u rukama svoje uverenje o državljanstvu. Dok ga je držao u rukama, zagledao je s nevericom čas u papir, čas u čoveka u kolicima, ne verujući da je posao tako brzo završio.

-Prijatelju, od mog hvala vi nemate ništa, Hoćete li mi dati vaš broj telefona – pitao je Nedžipi.

-Sve je u redu, prijatelju moj. Bog je gore, on sve vidi. On nas je sastavio, on će ovo da reši – odgovorio je Trajković.

Onda su se pozdravili i razišli. Desilo se to pre otprilike mesec dana.

Bujar Nedžipi (1966) je vozač privatnog preduzeća „Mimoza“ iz Preševa na međunarodnim linijama za Ber, Štutgart i Brisel.

Pre deset dana Trajkoviću je zazvonio telefon.

-Prijatelju, vraćam se iz Švajcarske. Sada sam kod Kruševca. Hoću da se vidimo u Vranju, dole kod Motela za tri sata, da ti dam jedan mali poklon – rekao je Bujar i prekinuo vezu.

Trajković je, na ugovorenom mestu, imao šta da vidi – Nedžipi je kupio i autobusom doterao nova, upakovana električna kolica za prevoz hendikepiranih osoba.

– Poklanjajući ta kolica, ja sam učinio najmanje što sam u tom trenutku mogao da učinim. Taj moj gest je samo odgovor na krajnje ljudski postupak mog nepoznatog prijatelja koji je u kolicima. Drugo, u tom poklonu, u tom gestu je deo mene, deo moje duše, deo mog srca, mog vaspitanja koje nosim iz porodice – kaže Nedžipi za „Vranjske“.

A kolica su otišla na adresu Milke Asenove iz Bosilegrada. Ona je jedan od 80 članova Udruženja paraplegičara iz Vranja, koje okuplja Srbe, Albance, Bugare, Makedonce, Rome.