Krik koji se ne čuje

Eko Taxi Vranje

Cleo Wilkinson, Slađan Frenki Stojanović

Galerija Narodnog muzeja Vranje; Cleo Wilkinson, grafika



 

Cleo WilkinsonE pa, ovo se ne viđa baš svaki dan – u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju u toku je izložba grafika referentne australijske umetnice Kleo Vilkinson (Cleo Wilkinson), o čijim kvalitetima najbolje govori sijaset međunarodnih nagrada, ali i naslovi srpskih kritičara – „Čuvar retke veštine“, „Prostori realnog i imaginarnog“, „Svetlost rembrantovske nežnosti“.

Ova australijska umetnica izlaže po prvi put u Srbiji. Tehnika – klasična grafička disciplina mecotinta.

– To je – kaže Miodrag Anđelković – poznata, ali na žalost retko primenjivana tehnika, te se s razlogom oni koji se odluče za bavljenje njome, smatraju strastvenicima, slično ornitolizima ili posvećenicima u neke retke tajne. To je ishodište od kojeg je krenula u traganje za lepotom grafike i Kleo Vilkinson. Taj žanr je njen pokušaj da uprkos svim očekivanim mogućnostima fotoaparata da učine ovu tehniku anahronom, ako ne i besmislenom, ospori i jasno ukaže da uprkos tehničkim mogućnostima fotoaparata , mecotinta i dalje superiorno obitava na onoj uzvišici iznad fotografije, koja se zove umetnost.

PROFIL
Kleo Vilkinson se školovala u umetničkoj školi pri Univerzitetu Ouklend na Novom Zelandu, te Univerzitetu Oksford (Velika Britanija) u Raskinovoj školi crtanja i lepih umetnosti, pa na Njujorškoj akademiji lepih umetnosti, prošla Njujoršku zajednicu studenata umetnosti, Veliku centralnu umetničku akademiju u Njujorku.
Izlagala je širom sveta, na svim kontinentima, što samostalno, što grupno, bila je učesnik preko 200 internacionalnih bijenala grafike. Nagrade i priznanja, širom sveta, ne mogu se prebrojati.

– Dva su dominantna motiva – kaže Zvonimir Kostić Palanski – u njenim radovima. Najpre je to ljudsko biće, a zatim predmeti koji nas okružuju. Prvo, u pitanju je žena kao ljudsko biće, u mnogo slučajeva njeno lice, a na njemu oči koje pre otkrivaju strah, naglašen začudnom i dirljivom svetlošću u njima, nego radoznalost i radost. I svakako ruke, preplet prstiju, opet u strahu ili očaju, u svakom slučaju u nemoći i u slućenoj opasnosti i neizvesnosti. Prikazan je i prostor kroz koji se umetnica kreće i u koji nas priziva i uvodi, prostor sa izraženom atmosferom i tajanstvenošću u spojevima realnog i imaginarnog.

Retki su pokreti na grafikama Kleo Vilkinson. I kada ih ima, oni su zaustavljeni i miruju u tišini. I krik na jednoj od grafika nije Munkov krik koji se razleže nebom nad zalivom, već krik u zatvorenom prostoru, krik koji se ne čuje, i utoliko više boli saznanje da pomoć neće stići.

Kleo Vilkinson proizvodi svetlost, kao što klavir prozvodi muziku.

– Ovladavanje ovakvom manipulacijom – kaže Ljubiša Kocić – vodi u vilinski svet blage igre svetla i senke, što je oduvek bio jedan od osnovnih zahteva likovne umetnosti. Njene grafike nije moguće posmatrati drugačije sem u dostojanstvenoj tišini.

– Usamljena ženska haljina na vešalici, jaje ili prazna stolica sa senkom na zidu, dečja igra kanapom iznad nečijeg lica, cipele, praznina hodnika, lice zatvorenih očiju uronjeno u tišinu, sve to rađa neobičan kompleks emocija jednog likovnog sveta, sveta duboke melanholične metafizičke istine koja neprestano izmiče našem spoznanju.

Teško je pretpostaviti, a još teže tvrditi, koliko Kleo Vilkinson u svojim radovima otkriva ili skriva sebe, svoju senzibilnost i krhkost, svoja ćutanja, nadanja i tišine, ali je sigurno da je našla put do svakoga od konzumenata njene izložbe.

 

ISTORIJSKI ARHIV
Knjiga na dar
Istorijski arhiv “31. Januar” u Vranju simbolično je dao doprinos obeležavanju Svetskog dana knjige. Bibliotekama osnovnih i srednjih škola poklonjen je po jedan primerak kapitalnog izdanja knjige “Društvena istorija Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka“ autora Riste M. Simonovića – Gočobana. Po jedan primerak najnovijeg izdanja ove knjige koju su, uz pomoć Ministarstva kulture, izdali Arhiv i Grad Vranje, dobile su i ustanove kulture u Vranju.
(Južne vesti)

 

Slađan Frenki StojanovićFESTIVAL DOKUMENT

Prihvati stvarnost

U organizaciji Grada Vranja, NVO „Generator“ i Dopisništva RTS-a, u Domu Vojske Srbije u Vranju, od 25. do 27. aprila biće održan 11. festival dokumentarnog filma pod nazivom „Dokument 2014“ – Prihvati stvarnos. Slađan Stojanović Frenki, idejni tvorac festivala kaže da će u programu biti prikazani filmovi „Drugi susret“, Željka Mirkovića, „Ja kad sam bila klinac, bila sam klinka“, Ivane Todorović, „Živan pravi pank festival“, Ognjena Glavonića, „Viljuška puna ljubavi“, Milice Jovčić i Aleksandre Milenković, „Kosma“, Sonje Blagojević i njegovo ostvarenje „Vilbal“.



  • Ostavi komentar