Komrad u „crvenoj zoni“

Eko Taxi Vranje

JAVNI SEKTOR U VRANjU, Situacije je pod kontrolom: Dejan Ilić, Neko će ostati bez posla: radnici Komrada u akciji

Ako je verovati rukovodiocima preduzeća i ustanova, vranjski javni sektor ima tačno sto zaposlenih na određeno vreme. Posle 30.maja neki će, međutim, morati da traže drugi posao



 

JAVNI SEKTOR U VRANjUPosle 30.maja, na osnovu Zakona o budžetskom sistemu i vladinoj Uredbi o zabrani zapošljavanja od 6.decembra 2013, u javnim preduzećima moći će da radi samo 10 odsto povremeno i privremeno angažovanih radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih. U praksi, ukoliko firma sa 100 radnika ima 15 na određeno vreme, petoro će morati da dobije otkaz. U Vranju se, ako je verovati podacima dobijenih od direktora preduzeća, u „crvenoj zoni“ nalazi jedino „Komrad“, gde je od ukupno 243 zaposlena 36 na određeno vreme. Dejan Ilić, direktor ove firme, međutim, kaže da je „situacija pod kontrolom“:

– Prema zakonu, zatečeni broj zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima tolerisaće se do 30.maja, uz napomenu da se on ne povećava od 1. marta. U našem slučaju, nekim radnicima su ugovori već istekli, nekima ističu ovih dana, a nekima će isteći do 1. juna. Dakle, što se „Komrada“ tiče, stvari su pod kontrolom – tvrdi  Ilić.

PARTIJSKA DIPLOMA

Uz „Komrad“, najviše privremeno angažovanih je u Predškolskoj ustanovi, ali njihov broj ne prelazi zakonski limit (15 od 297).

ZAKON, POSLEDICE, SANKCIJE…
Zakonom o budžetskom sistemu, koji je usvojen 6. decembra prošle godine, zabranjeno je novo zapošljavanje u administraciji i javnom sektoru u naredne dve godine – do kraja 2015. Istovremeno ograničava se i ukupan broj privremeno angažovanih radnika na 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koja se neposredno ili posredno finansira iz budžeta. Novi radnici mogu se zaposliti uz saglasnost Vlade Srbije, na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa.
Ograničavanje zapošljavanja u administraciji i javnim službama, doneće u 2014. uštedu od oko 45, a u 2015. dodatnih 75 miliona evra.
Kazne za nepoštovanje zabrane zapošljavanja su od 500.000 do dva miliona dinara za institucije i od 30.000 do dva miliona dinara za odgovorne osobe, a predviđena je i privremena obustava isplata novca za plate i prenosa sredstava za finansiranje lokalnih samouprava.
Da bi smanjila budžetski deficit, Vlada Srbije je od 1. januara u javnom sektoru smanjila plate veće od 60.000 dinara za 20 odsto, a zarade veći od 100.000 dinara za 25 odsto.

U državi, pa i u Vranju, poslednjih godina javni sektor se specijalizovao za zapošljavanje radnika na određeno raznim ugovorima i preko omladinskih zadruga. Na taj način elegantno se prelazi preko vladine Uredbe o zabrani zapošljavanja (Zakon o budžetskom sistemu) u javnom sektoru, koja važi od 6. decembra prošle godine. Tako, u ovom trenutku, ako je verovati rukovodiocima preduzeća i ustanova, vranjski javni sektor ima tačno 100 zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima. U Gradkoj upravi takvih je 11, u javnim preduzećima 61 i u javnim ustanovama 28. Najviše ih je, rekosmo, u „Komradu“ (36) i „Predškolskoj ustanovi“ (15). Osim „Komrada“ ostali u javnom sektoru ponašaju se disciplinovano, jer imaju manje od 10 odsto zaposlenih sa „diplomom“ svoje paritije.

Sve ovo je i dokaz da kod nas, poslednjih godina kompletnu politiku i sve kompetencije u politici zapošljavanja, uredno vode stranke na vlasti, a Nacionalnoj službi zapošljavanja ostavljena je samo tehnika. Tako su stranke na vlasti postale lažni čuvari reda i poretka.

Srbija je evropski rekorder po broju zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj radnika. Do pre desetak dana sami sebe smo kritikovali podatkom „iz naftalina“ da imamo 500.000 zaposlenih u toj zoni sumraka. Onda nas je „otreznio“ ministar finansija Lazar Krstić podatkom da Srbija ima čak 781.000 radnika u državnoj administraciji, što u prevodu znači da skoro svaki drugi zaposleni u Srbiji radi za državu.  

U Vranju se situacija ne razlikuje od drugih sredina. U Gradskoj upravi je 268 zaposlenih, u javnim preduzećima 701, javnim ustanovama 530, pa kada podvučemo liniju, dolazimo do podataka da javni sektor u Vranju  ima čak 1.499 radnika (vidi tabelu). Ovde smo u obzir uzeli samo firme i ustanove pod patronatom grada, kojima treba dodati filijale državnih preduzeća poput „Pošte“, „Telekoma“, PIO i RFZO fondova i, konačno, Zdravstveni centar sa oko 1.700 zaposlenih. Međutim, nismo uspeli da dođemo do podatka koliko je u Vranju zaposlenih u proizvodnji, u privatnom i državnom sektoru. Ono što se pouzdano zna je to da u Vranju danas zvanično radi nešto više od 20.000 ljudi, a u kakvom se ambisu nalazimo svedoči činjenica da je 1988. posao imalo 35.000 Vranjanaca.

A, da smo se jutros probudili u našoj budućoj domovini – Evropskoj uniji, shodno broju od 85.802 stanovnika Vranja po poslednjem popisu, u Gradskoj upravi bi radilo 86 zaposlenih (jedan činovnik na 1.000 stanovnika) i još toliko u javnim preduzećima i ustanovama. To je standard Evropske unije i svih zemalja „trulog kapitalizma. Međutim, i u Vranju, su oni koji odlučuju o zapošljavanju (direktori i lideri vladajućih stranaka) pribegli metodi da i vuk bude sit i ovce na broju, pa u zapošljavaju ljude na određeno vreme.

Neki podaci kažu da je od 5. oktobra u javnom sektoru dupliran broj zaposlenih jer su ljudi ukapirali da preko stranačkih ekspozitura vode svi putevi do posla i boljeg života. U Vranju dva primera najbolje govore o tome. Oko 5. oktobra, Turistička organizacija i Omladinski sazez imali su po troje ili četvoro zaposlenih. Danas i jedna i druga ustanova imaju po 11 – više radnika nego što imaju stolova i stolica.

Zoran Antić, gradonačelnik Vranja kaže da treba izvršiti racionalizciju javnog sektora u duhu evropskih standarda i onoga što nas čeka na putu pridruživanja. Ali, da to treba uraditi na način da niko ne bude oštećen, da niko ne ostane bez posla, jer su to ljudi koji imaju porodice. Po njegovom mišljenju, u jednom normalnom prirodnom procesu treba stvoriti modernu, efikasnu i pre svega mladu javnu upravu.

Neko će ostati bez posla: radnici Komrada u akciji– Reforme u ovom sektoru moramo vršiti kontrolisano, onim tempom kojim se stvari menjaju u privredi. U Vranju nisu problem ljudi u javnom sektoru, već je problem što mi danas nemamo 20.000 zaposlenih u privredi, a nekada smo imali čak 32.000. Zamislite da ih imamo, kome bi onda palo na pamet da priča o ovih 1.500 u javnom sektoru. Kada nama dođe „Geoks“ sa 1.250 zaposlenih, kada dođe „Ditra“ sa 410, kada u „Alfi“ puste nove kapacitete, kada rešimo „Jumko“, „Nemetale“, „Rasadnike“…kome će onda pasti na pamet da pita koliko ljudi radi u javnom sektoru. Tada će ovi iz javnog sektora otići, jer će u proizvodnji imati veće plate – tvrdi gradonačelnik.

KLASIČNA KORUPCIJA

Ipak, vratimo se tabeli. Od devet javnih preduzeća u Vranju, samo dva (Direkcija i Vodovod) imaju manji broj zaposlenih nego što su imali 2004. godine, dok je Komrad otišao u drugu krajnost. Tamo je 68 radnika više nego pre četiri godine (32 radnika na neodredjeno i 36 na određeno).

Situacije je pod kontrolom: Dejan IlićZoran Stojiljković, profesor Fakultetu političkih nauka u Beogradu i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije kaže da partijsko zapošljavanje predstavlja klasičnu korupciju, odnosno zloupotrebu javnih ovlašćenja radi privatne koristi. On savetuje da se pritiskom javnosti na politiku i institucije može uvesti kakav-takav red.

– Valja promeniti izborno zakonodavstvo da bi se birao čovek sa biografijom, onaj za koga će se znati šta je prethodno radio, gde se obrazovao, da li je diplomu stekao pošto je već bio funkcioner, da li negde ima upravljačka i vlasnička prava, gde je sedeo po upravnim odborima – upozorava Stojiljković i naglašava da je u Srbiji već davno vrag odneo šalu.

Naš roblem je u tome što 900.000 zaposlenih u privatnom sektoru, izdržava 780.000 onih koji rade za državu i još oko 1.700.000 penzionera.

To je osetno više kako u odnosu na zemlje u okruženju, tako i od ostatka Evrope, gde je država u proseku poslodavac tek svakom petom radniku.

Posledica toga je veoma visok javni dug koji Srbija ima i koji ćemo dugo s mukom otplaćivati. Prevedeno na Vranje, privremeno se radi, povremeno se traži posao.



  • Ostavi komentar