Dva tela jedna duša

,

Prosečan vranjski političar veruje u boga, slavi krsnu slavu, posti na Badnji dan i Veliki petak, voli da posećuje manastire, ali u crkvu ide retko. Kada tamo i sretnete nekoga od nji, možete samo da nagađate da li su tu zbog iskrenog ubeđenja ili da bi bili viđeni

Kada se veliki broj ljudi u državi okupi oko jedne stvari, kao što je to slučaj kod nas oko Srpske pravoslavne crkve (SPC), to je idealna prilika političarima da koketiraju.

Sveštenici u prvim redovima na kulturnim, političkim, sportskim i inim dešavanjima u gradu, političari u prvim redovima na liturgijama za vreme blagdana, posebno onih „težih“ – uobičajena je slika u Vranju. Prosečan vranjski političar veruje u Boga, slavi krsnu slavu, posti na Badnji dan i Veliki petak, voli da posećuje manastire, ali u crkvu ide retko. Kada i sretnete nekog od njih, recimo na Blagovesti, možete samo da nagađate da li je tu zbog iskrenog ubeđenja i vere, ili zbog protokola. Jer, realno, mnogo je birača tada u svetom hramu.

VERA I NACIJA NISU ISTO

Pozvali smo nasumično odabrane ličnosti sa vranjske političke scene i sa njima razgovarali o tome koliko su religiozni. Naišli smo na part-tajm vernike, ateiste, Titove pionire, kao i one koji se redovno pridržavaju verskih običaja i molitvi.

ATEISTI
Nebojša Zupančić, odbornik SPS-a crkvu ponekad poseti ali nije religiozan, jer kako objašnjava, nije vaspitan u tom duhu.
– Posećujem crkvu više zbog običaja nego zbog ličnog ubeđenja – kaže nekadašnji Titov pionir.
Religija ga nikada nije posebno interesovala. Ono u šta ipak veruje su moral, poštenje i sticanje sopstvenim radom, a religijska mesta i manastire ceni zbog istorijskog i kulturnog značaja.
– Svako ima pravo da veruje u ono što želi i da poštuje odluke drugog čoveka. Kod nas je takva situacija da lako mogu vernici da se iskoriste zarad političke promocije, što ne valja jer crkva ne sme da se meša u državne poslove.
Dragoljub Stevanović, zamenik gradonačelnika, kao i Nebojša Zupančić, ne pripada nijednoj verskoj zajednici:
– Verujem u ono što su ljudska dovitljivost i kreativnost stvorili, tj. u civilizaciju. U ljubav među ljudima, umetnost i u sve ono što nam je nauka donela.
Stevanović smatra da podatak koji govori da je skoro 95 odsto Srba pravoslavne vere, našu državu svrstava u sam svetski vrh, zajedno sa najstrožim islamskim džamahirijama.
– Izjednačavanje vere i nacije je ozbiljan problem sa veoma praktičnim posledicama.
Kada je u pitanju pomodarsko posećivanje verskih ustanova, kaže da se radi o
neskrivenom oportunizmu i o „mentalitetu stada“:
– To je najrevnosnije od strane onih koji su nekada jahali popove, figurativno a neki i bukvalno. Naravno, imam najdublje poštovanje za prave vernike, one koji u Crkvi i ideji o Bogu nalaze utehu, nadu i duševni mir, ali jedino ako istovremeno demonstriraju ljubav i poštovanje prema ljudima koji pripadaju drugim religijama.
Primera radi, po podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora, najveći pojedinačni dobitnik budžetskih sredstava iz takozvane linije 481 „donacije nevladinim organizacijama“ jeste Srpska pravoslavna crkva.

Dejan Manić (Jedinstvena Srbija), direktor „Skijališta“,  ne propušta odlazak u crkvu za vreme„velikih praznika“, posti prve i poslednje nedelje Velikog uskršnjeg posta, kolač lomi na Svetog Nikolu i smatra da su oni koji se nazivaju vernicima nedovoljno edukovani o načinu ponašanja u pravoslavnim hramovima:

– Smeta mi što, da tako kažem, svako selo ima svoje običaje jer ako svi pripadamo pravoslavnoj veri,trebalo bi da se svi isto ponašamo.

Voli da obilazi manastire i impresioniran je Hilandarom, a crkva Sv.Bogorodice u Sobini mu je od velikog značaja jer je tu kršten.

Manić napominje da ne voli mešanje Crkve i politike, kao i da je pogrešno izjednačavati veru i naciju:

– Često ljudi mešaju te dve stvari. Po meni, Srbin može biti i pravoslavac i musliman i katolik, vera ne znači automatski nacionalnu pripadnost.

Goran Stefanović (DS) veruje u silu božju i trudi se da isprati nedeljne liturgije kad god mu obaveze dozvole. Krsna slava mu je Sveti Jovan Krstitelj, a rado obilazi manastire. Ostrogom je, zbog legende o čudima koja se vezuju za ovaj hram kod Nikšića, oduševljen. Stefanović posti jer smatra da je to dobro za zdravlje.

– Činjenica je da je većina stanovnika Srbije pravoslavne vere, ali stav da Srbin može biti samo pravoslavac nema apsolutno nikakvog smisla niti bi crkva i politika trebalo da imaju dodirnih tačaka.

Igor Andonov (NDS) smatra da je pravoslavlje u prošlosti spasilo srpski narod u ratovima i teškim  trenucima, i poštuje Crkvu kao duhovno mesto.

– Posećujem pravoslavne hramove, ali ne tako često, nisam posebno religiozan.

Kao i većina, posti na Veliki petak i Badnji dan, a slava mu je Sveta Petka. Često obilazi manastire jer su, smatra, veoma bitan deo istorije srpskog naroda. Za dvadesetak dana planira put na Hilandar.

Nela Cvetković (URS) veruje da postoji neka energija u crkvi:

– Odlazim u crkvu da zapalim sveću za žive i mrtve na meni značajne datume, i kada su praznici poput Uskrsa, Božića, Blagovesti.

Cvetkovićeva smatra da je odlazak u crkvu postao pomodarnost, te da mnogi odlaze ne bi li tamo bili viđeni. Inače, i ona posti pred slavu Svetog Nikolu, na Veliki petak i Badnji dan.

POZITIVNE PROMENE

Za Nelu Dimitrijević (DS), gradsku većnicu za kulturu i medije, religija je polazište i ishodište; kaže da je suštinski vernik, da često posećuje hram i redovno se moli. Kolač lomi na Sv. Nikolu i posti kad god može to sebi organizaciono i vremenski da priušti,.

– Mislim da je Crkva u velikoj meri zaslužna što mi u Srbiji imamo višepartijski sistem koji je zasnovan na religiji, i to izjednačavanje politike i vere je po meni donelo brojne pozitivne promene.

Odbornica Bojana Veličkov kaže da religijom nije opsednuta i da odlazi u crkvu kad oseti da treba, a slavi Svetog Aranđela:

– Nije religija ako si u prvom redu i postupaš po pravilima, bitno je kako se ponašaš svakog dana i kako se ophodiš prema drugim ljudima.

Prema njenim rečima, pojedini političari koriste svaku priliku da se masovno slikaju u crkvi za vreme praznika i nekih gradskih događaja:

– Boga i narod ne možete prevariti.