, 
Postoji ozbiljna ideja da ovde industrijski pogoni ponovo zažive, bez obzira na to da li je u pitanju konditorska industrija, trikotaža, energetika, organska hrana ili na primer banjski turizam, te je naš proizvod, odnosno student koji se školuje na Fakultetu za inženjerski menadžment na ovom lokalitetu jednostavno neophodan
– Vrlo je bitno da se naglasi da Fakultet za inženjerski menadžment ovde u Vranju nije istureno odeljenje gde dolaze profesori i drže blok nastavu, već je akreditovani centar van mesta sedišta ustanove. To je zvanična formulacija po Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta Ministarstva prosvete Republike Srbije. To znači da se ovde predavanja odigravaju identično kao u Beogradu. Postoji nekoliko grupacija profesora – profesori iz Beograda koji dolaze redovno i ovde su po tri dana, zatim su tu određeni profesori sa doktoratima koji su fizički odavde a zaposleni su kod nas, i treća grupacija su profesori stranih jezika, ljudi koji su takođe iz Vranja i koje smo posebno odabrali. Većina profesora je sa Kembridža, a sarađujemo i sa Harvardom, Stanfordom, Prinstonom, Jejlom i Sorbonom, kao i sa svim našim Fakultetima – kaže Tomašević za Vranjske.
Zbog čega je uprava Fakulteta odabrala Vranje za otvaranje jedinog akreditovanog centra pored sedišta u Beogradu?
– Nismo odabrali Niš, Leskovac, Vladičin Han ili Surdulicu za otvaranje akreditovanog centra upravo zbog toga što naš student postaje proizvod koji je potreban sredini sa industrijskim potencijalom kao što je Vranje. To je pojedinac – tehnički sposoban, ekonomski vispren i intelektualno uzdignut. Inženjerski menadžment je hibrid, tj. izučavaju se najbitniji predmeti sa fakulteta organizacionih nauka, tehnološkog i ekonomskog fakulteta. Dakle, ovaj fakultet se nalazi na toj tromeđi. Postoji ozbiljna ideja da ovde industrijski pogoni ponovo zažive, bez obzira na to da li je u pitanju konditorska industrija, trikotaža, energetika, organska hrana ili na primer banjski turizam, te je naš proizvod, odnosno student koji se školuje na Fakultetu za inženjerski menadžment na ovom lokalitetu jednostavno neophodan. Mi smo ovde došli da bismo bili povezani sa industrijskim pogonima tako što svaki naš student mora da stažira u nekom od vranjskih preduzeća sa kojima imamo ugovore kako bi osetio atmosferu, razvijao radne sposobnosti i stekao kontakte. Bitno je da pokažu svoju zainteresovanost za rad i napredovanje. Niko nikome ne može da nađe posao ali možemo da im otvorimo vrata i damo priliku da pokažu najbolje što znaju.
Na koji način integrišete vaše studente na tržištu?
– U okviru našeg fakulteta postoji Centar za razvoj karijere u kome naša koleginica mr Tatjana Ilić-Kosanović i ona od prve godine radi sa studentima na pisanju CV-ja, na tehnikama za intervjuisanje, snima ih na primer kamerom pa im pokazuje gde su pogrešili i kako to da isprave. Ona ima neke svoje metode kojima pomaže studentima sve do kraja njihovog školovanja i meni je veoma drago što takva stvar postoji kod nas. Ja sam to preneo sa Kembridža gde sam bio prorektor za poslediplomsku nastavu, doktorirao i počeo da radim. Takvi centri su spona koja pomaže studentima i mladim stručnjacima da se integrišu. Sve ono što postoji u Beogradu na našem fakultetu, važi i za studente ovde. Bitno je da naši studenti imaju priliku da saznaju gde država prestaje da se ponaša kao „majka“, odnosno da brine o socijalnom aspektu tržišnog poslovanja, a gde se ponaša kao „maćeha“. Nije ovo samo Ekonomski fakultet gde ljudi uče da pišu projekte na kojima se zasniva tržište, već mi njima omogućavamo da se osposobljavaju da osmisle projekat sa nekom koncepcijom i idejom, pripreme ga u smislu prikupljanja dokumentacije i da ga potom realizuju.
S obzirom na to da je ovo akreditovani centar, da li se studenti ovde mogu upisati na master i doktorske studije?
– Da, naravno. Međutim, trenutno je na doktorskim studijama kvota popunjena dok je na master studijama ostalo još nekoliko mesta. Postoje sledeći programi na master studijama: Informacione i komunikacione tehnologije, Kreativne industrije, Upravljanje projektima i Upravljanje ljudskim resursima. Program traje jednu godinu, odnosno dva semestra i sastoji se od ukupno osam obaveznih i izbornih predmeta koji predstavljaju balans između akademsko obrazovnih, naučno stručnih, stručno aplikativnih i teoretsko metodoloških predmeta. Obavezni predmeti doprinose opštoj stručnosti kandidata dok izborni omogućuju studentima da se dodatno specijalizuju za odabrane smerove kako bi stekli svrsishodno praktično i tržišno upotrebljivo znanje i veštine.
SMEROVI
Koji sve smerovi postoje na Fakultetu za inženjerski menadžment, za šta se zapravo studenti obrazuju?
– Na osnovnim studijama Fakulteta za inženjerski menadžment postoje sledeći smerovi: Menadžment visokotehnoloških industrija (logistika, špedicija, proizvodnja, prehrambena industrija, konditorska industrija…), Menadžment kreativnih industrija (filmska, muzička, televizijska, pozorišna produkcija, organizacija kulturno-scenskih događaja, turizam…), Menadžment informaciono-komunikacionih tehnologija i Menadžment bezbednosti. Akreditovani smo da primimo do sto studenata na osnovnim akademskim studijama koje traju četiri godine i još nekoliko slobodnih mesta na master i doktorskim studijama. Moram da naglasim da na većini privatnih fakulteta sa sličnim nazivom školovanje traje tri plus dve godine jer je to zbog principa da studenti nakon treće godine počinju sa radom i dok rade u struci masteriraju. Međutim, činjenica je da Srbija nema takav sistem, odnosno tržište nije takvo da bi se taj princip pravilno primenjivao, te u skladu sa tržištem studije na našem fakultetu traju četiri godine. Za te četiri godine su studenti takođe u obavezi da izučavaju strane jezike, što je retkost na fakultetima. Jezik je nešto na čemu se kontinuirano mora raditi, a ne samo godinu ili dve. Tako, na primer, studenti koji odaberu francuski jezik sve četiri godine, sposobni su da ih finansira francuska Vlada u smislu da im obezbedi školovanje u Francuskoj na nekim od univerziteta sa kojima imamo sporazum i da im pokrije troške studiranja i života dok borave tamo. Vranje teži ka tome da postane univerzitetski centar i naše postojanje ovde u velikoj meri približava grad tom cilju jer će studenti imati pravo da koriste sve prednosti ovog centra kao što su ishrana u menzi i smeštaj u studentskom domu i naravno naši prostorni kapaciteti – moderne učionice, novi amfiteatar, studentska služba, biblioteka i td.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.