Socijalisti treba da odu u opoziciju

Ovo je nešto što su mnogi dopustili i nema potrebe da budu ljuti ni na koga, osim na sebe. Da Tadić nije raspisao predsedničke izbore, Nikolić ne bi postao predsednik 2012. Da Dačić nije dobio mandat, Vučić ne bi bio u vlasti i čitavo vreme tu činjenicu koristio za sebe. Sad, svi ostali su bili u toj priči, pa i Dačić, nemaju izgovor  zašto su rezultati ovakvi. Oni sebi treba da postave pitanje zašto je Vučić od 20 napravio 50 posto,  a oni od 15-20 odsto uspeli da padnu do šest ili sedam odsto. Šta se to desilo?

Posle izbora 16. marta i vrlo ubedljive pobede SNS-a svuda, pa i u Vranju, čovek koji se prirodno našao u žiži interesovanja lokalne političke javnosti svakako je gradonačelnik Vranja Zoran Antić. Pobednici tvrde da on i SPS, stranka koju Antić ovde vodi, više nemaju legitimitet da, zajedno sa DS i bivšim odbornicima naprednjaka upravljaju gradom, dok socijalisti smatraju da nema mesta ni panici, ni žurbi. Na koji način su izbori promenili lokalnu političku stvarnost, hoće li biiti lokalnih izbora, ili će doći do smene vlasti nekim drugim putem? Ili je uopšte neće biti. Promišljanje lokalne političke stvarnosti Zorana Antića i ovoga puta je zanimljivo i, reklo bi se, dovoljno provokativno.

VRANjSKE: Gradonačelniče, kako je bilo na „Vranjskoj večeri“ prošlog vikenda?

ANTIĆ:  Vrlo simpatično. Videli smo se  sa ljudima, razgovarali čitavog dana, bilo je tu dosta znamenitih Vranjanaca koji žive u Beogradu, interesantnih likova i pojava i vrlo uticajnih ljudi u državi u nekom periodu. Malo se proveselili sa narodom, i tako. Završi se i to „Vranjsko veče“.

A jeste li razgovarali o izborima?

– O izborima? O tome sam pričao sa nekim ljudima sa kojima sam trebao da pričam.

Pa, kako ocenjujute čitavu situaciju? Hladne glave, kako ste sagledali ovaj cunami SNS-a? Šta se to zapravo dogodilo?

– Ne znam, svi su sada nešto iznenađeni, a nema potrebe za tim. Ovo je nešto što su mnogi dopustili, i nema potrebe da budu ljuti ni na koga, osim na sebe. Da Tadić nije raspisao predsedničke izbore, Nikolić ne bi postao predsednik 2012. Da Dačić nije dobio mandat, Vučić ne bi bio u vlasti i čitavo vreme tu činjenicu koristio za sebe. Sad, svi ostali su bili u toj priči, pa i Dačić, nemaju izgovor  zašto su rezultati ovakvi. Oni sebi treba da postave pitanje zašto je Vučić od 20 napravio 50 posto,  a oni od 15-20 odsto uspeli da padnu do šest ili sedam odsto. Šta se to desilo?

Postoje li u SPS-u jasne ideje o razlozima ovakvih izbornih rezultata?

– Imao sam sa nekim ljudima interesantne razgovore u Beogradu, i složili smo se da je reč o jednom revoltu naroda prema Osmoj sednici, Slobi, Šešelju, Djinđiću, Koštunici, Tadiću, prema svemu što se dešavalo u prethodnih možda 30 godina. Nama se stalno dešava narod, i onda se fokusira da su političari krivi za nešto. A njih je doveo narod, to je jedan kohabitacioni odnos. I desilo nam se to što se desilo, i tek će se dešavati. A čeka nas veoma težak period.

I, kako dalje?

– Moramo da vidimo imamo li opoziciju ili ne, ili će svi da budu vlast. Da li mi od bivših komunista i njihove dece pravimo novi jednopartijski sistem? Kad vidim sada naprednjake, sve sami bivši komunisti, pa se pitam, ko je kod nas u SPS-u? Moramo da vidimo šta se to dešava sa našim društvom. Oni koji su kroz JUL pokušali da se nametnu kao nova društvena elita, sada su u SNS. Pa, mi se 20 godina ovde bakćemo sa tim ko će naslediti komunističku moć i privilegije. Kako je inače moguće da dojučerašnje perjanice SPS-a i „Simpa“ sada budu nosioci progresa u najnajprednijoj partiji ovde?

SIMPO, VUČIĆ I RUSI
Kako će sada sa „Simpom“, kada je „Kondiva“ u štrajku, čuje se da je i matica obustavila posao? Kako će se to završiti, glede predizbornih Vučićevih obećanja?
– Ja nemam ingerencija u privredi. Moj odnos prema „Simpu“ se nije promenio i neće se promeniti, bez obzira na sve.
Zašto nije bilo Dragana Tomića na vašoj završnoj konvenciji?
– To morate da pitate gospodina Tomića.
Vi ste još pre izbora direktora „Simpa“ Slađana Disića proglasili za „legitimnu metu“.
– Ne, ne može nam biti meta neko ko nije politički deklarisan. Za mene su trenutno legitimna meta Nikolić i Bulatović, kao poverenici SNS-a. Što se tiče Disića, on možda vuče poteze iz pozadine, ali to nije sigurno. Možda će Disić postati neka važna politička ličnost u Srbiji, i ja mu želim mnogo uspeha. Svako se bori za sebe. Ja nemam nameru da menjam političku opciju kojoj pripadam i imam obavezu prema onoj energiji u SPS-u koja tek sad ima snagu da radi.
Da li su vas kontaktirali Rusi iz „Dela“ koji žele da kupe „Simpo“?
– Nisu, jer nemaju tu obavezu. Ali, mi ćemo to podržati, ako je to rešenje za kompaniju, isto kao što se nadamo da će i „Jumko“ dobiti partnera iz Turske. Ali, sve je u rukama države.

Kakva je to sada priča oko „Simpa“? Ako ste vi zadržali svoj broj glasova, za koga se onda opredelio „Simpo“?

– Ni na ovim izborima nismo poraženi, nego su neki drugi ljudi dobili više nego mi, opet, jer neki treći nisu dobili ništa. Mi imamo odstupanje od biračkog tela za 0,14 odsto. Ali imamo 1.000 nevažećih listića koji su glasali sa SPS! I to sa grafitima. Da li je to neko grafitirao glasove SPS-a? Vladajuća stranka je sve učinila da sve  ostale svede na manje od 10 odsto, i da posle njima cinculira kako hoće. Da se napravi jedan monarho- politički sistem u Srbiji, da imamo jednog vladara a da svi ostali budu tabloidizirani kako im se prohte.

Izbegli ste odgovor oko „Simpa“.

– Za mene je od oktobra, pa i ranije, počela ta igranka oko „Simpa“, pa i „Jumka“. To što moji ljudi iz vrha partije nisu iskoristili, iskoristili su neki drugi.

Ali, ni vi se niste dali, mešetarili ste po „Jumku“.

– Uopšte nisam mešetario, ponašao sam se vrlo korektno.Kako  biste se ponašali da  vama  na vrata dođu ljudi koji mesecima nisu primili platu i nemaju overene zdravstvene knjižice? Da li biste sedeli skrštenih ruku? Ja to ne mogu. Jednostavno sam pokušao da pomognem, koliko mi ingerencije dozvoljavaju.

Vi se sada žalite na nešto što ste vi ovde radili godinama i decenijama?

– Ne žalim se, samo konstatujem činjenice. Kažem da neko to nije iskoristio, a bilo mu je servirano sa moje strane.

Bilo kako bilo, vi sada prvi put priznajete da ste ovde izgubili izbore?

– Ne. Gledajući ranije izbore, mi smo ovde gubili od radikala i većim razlikama. Izgubili bi da smo ostvarili rezultat ispod republičkog proseka. Ali ne, mi smo ispunili svoj zadarak.  Da su svi toliko ostvarili, mi bismo imali preko 80 poslanika. Opet: šta se desilo sa glasovima drugih stranaka? Mi smo naše zadržali, a svi ostali su strašno pali. Ne svodi se sve na napade prema SPS-u i meni. Od rušenja SPS-a  i mene, doživeli su debakl, a neko treći je profitirao.

Zašto vas ruše, od kako ste počeli da se bavite politikom?

–  To je njihovo pogrešno mišljenje, od miša ne vide slona. Ja sam još 2008. godine opominjeo da će se ovo desiti, ali me niko nije slušao.

Da li će ovakav rezultat izbora da izazove podele u SPS-u, od vrha dovde?

– Imam neki svoj stav da je za partiju u ovom momentu najbolje da se transformiše i reorganizuje, i možda ode u opoziciju. Ne vidim zašto smo mi sada potrebni SNS-u, koji je dobio mandat od naroda da upravlja državom. Ne vidim šta mi to možemo da doprinesemo a šta do sada nismo doprineli. I čime su se naši funkcioneri bavili u vlasti kad nemamo 15 odsto? E, SNS je to za sebe uradio, a ostali su se negde uzgubili.

Šta će se dalje događati na lokalu?

– Ne vidim šta će se događati. Ako budu izbori, biće, ako ne, neće ih biti. Verovtno će početi pritisci, kupovine odbornika, šikaniranje, ucene… Ali, imamo dovoljno snage da održimo vladajuću većinu. Ako ne bude ova, možda bude neka druga vladajuća većina.

Sa vama na čelu, ili bez vas?

– To se nikada ne zna. To samo Bog zna.

Može li se dogoditi da vas sve moćnija opozicija stalno napada bez stvarne namere da preuzme vlast sve dok vas totalno ne iznuri?

– Moraću da nađem odgovor za to, kao što uvek imam odgovor na sve. Ruše me punih 20 godina, i još sam tu. Valjda ću imati znanja da se i sada oduprem.

Ima li sadašnja vlast legitimitet?

– Da rasčistimo to sa legitimitetom. Ovo su bili parlamentarni izbori, i ne razumem sada tu histeriju. Pa nisam ja išao na izbore, da jesam to bi bila druga priča. Nije prvi put da gubimo, pa 2008. godine bili smo treći na lokalnim izborima. Nema ni sada tu ničeg čudnog. Kako ćemo proći na lokalu, odlučiće narod.

ŽIVOT MI JE UGROŽEN
Nije ovo prvi put da se SPS suočava sa od sebe mnogo većim protivnikom. Setimo se da je Stojčić 2000. godine, zbog pritiska građana, izabran u hodniku?
– Sada je mnogo teže. Sada imamo „projekat Vučić“, preko koga će početi potpuna kontrola svega, od novca do službi bezbednosti.
Da li se vi sada osećate lično ugroženim?
– Lično, da. Ne za svoje mesto, nego lično za svoj život.
Zašto?
– Zato što mi dolaze takve vesti i glasovi iz sveta. To sam preneo i načelnicima MUP-a i BIA-e. Da sam jako zabriinut za fizičku egzistenciju, svoju i članova svoje porodice i nekih svojih prijatelja. Pokušaće sve i svašta da urade, da me provuku kroz blato, da me ponize, da me slome gebelsovskim metodama. Ali, neće uspeti.
Zašto se baš oko Vranja toliko ratuje? Svojevremeno ste i vi na svoju stranu uključivali sve moguće Službe.
– Nisam ja uključivao nikoga, ponajmanje službe. Čudna je to priča. Verovatno je poblem što imam svoje ja i držim do sebe.

Razgovarate li sa ovim novim drugarima iz SNS-a?

– Imao sam jedan ili dva kontakta, ništa posebno.

Pa jeste li pričali o nečemu?

– Ne razumem o čemu bih ja sa njima pričao. Dok su bili u vlasti, znao sam sa kim da pričam. Sa poverenicima koji su u SNS došli juče zaista ne znam o čemu da razgovaram. Ne znam ko koga tamo predstavlja. Trenutno, jedini legitimni predstavnik SNS-a je narodni poslanik Dragan Nikolić, moj jedini ,,pravi politički protivnik“.

Ali, mogu li se razgovorom izbeći mogući konflikti?

– Prvo, ja ni sa kim nisam pravio konflikte. Uvek je pravljen konflikt prema meni. Imali smo koaliciju, i nisam ja tražio da SNS izađe iz vlasti. Sami su tako odlučuli. Oni moraju da srede svoj odbor, kao što ću i ja srediti svoj. Imam šta da kažem mojima, verovatno i oni meni, pa ćemo da vidimo gde ćemo se naći. Svako mora da podnese svoj deo odgovornosti.

Svi vas optužuju za organizovano kršenje predizborne tišine, a naročito zbog nastupa na RTV Vranje u subotu, u sred ćutanja?

– To nema veze sa životom. Prekršili bismo ćutanje da sam poslanik ili slično. Ja sam pričao o lokalnim temama, i nisam pričao ni o jednoj izbornoj temi niti sam se obraćao biračima. Da smo dobili 20.000 glasova, pa ajde, ali mi smo na svome. Ja sam opsesija SNS-a, oni su opterećeni sa mnom. Ali, nema potrebe za tim, mi se kulovskim stvarima ne bavimo.

Da li bi ostalima bilo lakše sa SPS-om da vi niste na čelu te stranke?

– Ne razumem pitanje.

U kojoj meri ste vi lično odlučujući faktor pred naletom svih koji bi da preuzmu vlast u Vranju?

– Verovatno da da. Ja ću staviti svoje poverenje na probu stranci. Nisam ni ja zadovoljan onim što smo ostvarili. Opet, ne možemo da budemo nezadovoljni, jer mi nismo gubitnici. Nije ovde naš obor izgubio, niti SNS-ov dobio. Bilo je samo pitanje koliko će Vučić dobiti. Ja imam ovde duplo više nego SPS u Srbiji. Da sam iza sebe imao lidera kao narednjaci, imao bih ovde 80 odsto.

Priča se da je SPS na svoju stranu ovoga puta privukao mnogo „žestokih“ gradskih i naročito prigradskih momaka?

– Lepo ste rekli ,,priča se“, a u ovom gradu se svašta priča.Odgovorno tvrdim da to nije istina. Našu kampanju je vodilo stotinak ljudi, i to je to. Sva su naša sredstva bila legalna.

Kako ćete sarađivati sa Beogradom ako u republičkom parlamentu ostanete u opoziciji?

– A možda ćemo i biti u vlasti. Videćemo. Prošli smo mnoge takve situacije, recimo kad je Djinđić pitao svoje koliko u Vranju imaju odbornika, pa dva, pa šta oćete onda? Neka svako napravi izbornu pobedu, i neka tada upravlja gradom.

Imate li ikakvu saradnju sa gospodinom Tončevim?

– Kojim?

Pa ovim našim, Novicom?

– Imamo dnevnu kommunikaciju, u odličnim smo odnosima bili i pre i posle izbora. Imao je našu punu podršku, i još uvek je ima.