Sebevranje, tebe Vranje, njega Vranje

, , ,

Ovo selo deli sudbinu vaskolikog srpskog sela, naročito planinskog, koje se polako ali sigurno gasi; ipak, pre toga, žitelji daju žilav otpor, ovoga puta izražen kroz političku volju glasača, koji u SNS-u vide formulu za rešavanje bar dela njihovih problema. Ovde su naprednjaci dobili 41 glas a socijalisti 6, iako iz Sebevranja potiče Negovan Stanković, državni sekretar u Ministarstvu rada, socijalne politike i zapošljavanja

Krajolik je prekrasan; brda puna šuma, livada i voćnjaka, iz doline reke štrči crkveni zvonik, u daljini, ispod Pljačkovice, Vranje u martovskoj izmaglici. Šta se bijeli u gori zelenoj? Na svakom brdu kuća, ili mahala, jedan pitoreskan ambijent, u kome bi moglo da se uživa. Sebevranje, selo u kome je na netom proteklim izborima SNS, kako ovde kažu, „utepao na mesto“ političke protivnike, dobivši više glasova nego svi ostali zajedno. Doduše, tako je bilo u celoj Srbiji, ali ovde je situacija specifična – Sebevranje je bilo bastion SPS-a, pa zašto je ovde za socijaliste krenulo po zlu?

ŠO SE SLUČI SO SPS

Do Sebevranja se dolazi preko Vranjske Banje, ali kako most preko Južne Morave trenutno nije u funkciji, ide se zaobilaznim putem, makadamom, koji vodi ka Krivoj Feji i izletištu Besna kobila. Očekivali biste – selo kao selo – tu negde je centar, crkva, škola, dom kulture, mesna zajednica, autobusko stajalište, zadruga, kafana… E pa, ovoga u Sebevranju nema, pa tu možda leži ključ ovako ubedljivog uspeha naprednjaka; u stvari, lakše je nabrojati ono što u ovom selu ne postoji, nego ono što postoji. A i to što postoji, opstaje na jedvite jade, i Sebevranje deli sudbinu vaskolikog srpskog sela, naročito planinskog, koje se polako ali sigurno gasi; ipak, pre toga, žitelji daju žilav otpor, ovoga puta izražen kroz političku volju glasača, koji u SNS-u vide formulu za rešavanje bar dela njihovih problema.

I tako, izborni rezultati u Sebevranju izgledaju ovako: od 111 upisanih birača, na glasačka mesta izašlo je njih 80; bila su tri nevažeća listića, dakle 77 važećih; od toga, SNS 41, SPS 6, DSS 8, LDP 3, NDS 15 (vicešampion, što je svojevrsno iznenađenje), i po jedan glas URS, DS i Dveri. SPS, dakle, u političkom nadmetanju u Sebevranju nije osvojio ni bronzu.

Stajemo na sred puta, gledajući one kuće, kao orlova gnezda, i merimo koje je brdo najniže, pa da idemo tamo, da pitamo šo se ova sluči so SPS. Bog nanese Dragišu Jovanovića, šumara ovdašnjeg, koji sa petogodišnjim unukom Strahinjom obilazi teren.

– Ne znam – kaže Dragiša – to se do sada nije desilo ni na jednim izborima; obično je SPS dobijao po 80 procenata glasova, pa i više. A imamo i jake ljude u vlasti: tu je Miroslav Nikolić, u Gradskoj upravi zadužen za mesne zajednice i mesne kancelarije, tu je odbornik SPS Branko Petrović, i kao vr’, Negovan Stanković, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Ali, sada je Sebevranje najzad glasalo protiv lažnih obećanja.

– Oni su – nastavlja Dragiša – pred svake izbore dolazili u Sebevranje, i uvek kobajagi nešto radili ovde. Recimo put, nasipaju pet-šest kamiona tucanika, i narod si glasa. Pred ove izbore, doterali su crevo za vodu od 220 metara, koje su obećali, a evo ga crevo sedi u školi, i pošto nisu prošli na izborima, crevo nema ni da se ukopa.

MLADI
Sagovornici kažu da u Sebevranju sve uspeva, voće, povrće, žitarice, samo nema ljudi. Stočarstvo se gasi, ostali su samo stari ljudi, nema ko da istera stoku na pašu. Dosta ljudi se bavi pčelarstvom, čuvene kovandžije iz Sebevranja „izvoze“ med i van granica Srbije.
Ipak, najkritičnija je situacija sa mladima. Dvadesetrogodišnji Miloš, po struci konobar, ne radi nigde.
– Nema posla, nema ni zabave za nas mlade. Da vidimo sveta, moramo u Korbevac, ko ima sreće i nešto novca, ode do Vranja. Pomažem u domaćinstvu, oko poljoprivrede, idem u drva, tako nešto zaradim.
U mladom domaćinstvu Saše i Marine Mitrović, slična situacija.
– Kada smo videli da smo zapostavljeni od SPS – kaže Marina, koja na sreću ima radno mesto u Direkciji za razvoj i izgradnju Vranja – onda se i narod malo probudio. Očekujemo pomoć i podršku od SNS, koja nam je obećana. Nadam se poslu za muža, važno je da se radi, bez obzira ko je u kojoj stranci. Dosta je bilo ovog partijskog zapošljavanja.
Saša je po struci automehaničar, ali posla za njega u Sebevranju nema.
– Nema, na žalost, u selu, možda u gradu. Šta ja ovde da radim kao automehaničar, ko ovde vozi kola, po kojim putevima, pa ja da ih popravljam? E, to očekujem od nove vlasti da reši. Sačekaćemo još malo sa decom, nadamo se da će posle ovih izbornih rezultata biti drugačije. Kako se ono ranije govorilo – zato smo se borili.

PRIRODA I LjUDI

Dragiša nas vodi kod Srđana Ivanovića, predsednika biračkog odbora u Sebevranju; srećom, brdo nije toliko visoko, čak ni za čoveka od 110 kila, duša mu zna. Dočekuje nas gostoljubiva domaćica Suzana, i sin Miloš. Uskoro, eto i domaćina, Srđana, radnika vranjskog Zavarivača.

– Kako smo pobedili, pitate – kaže Srđan – pa prosto tako što mi ništa nerealno nismo obećavali pre izbora, niti radili nešto u vreme izborne kampanje, već smo obećali da će posle izbora selo da bude pomognuto.

– Ajde, ajde – ubacuje se Dragiša – pošteno kaži koliko ste ukrali?

– Ma ne – pravda se siroma Srđan – nismo, ovoga mi krsta…

Nedoumicu izaziva drugo mesto Tadićevog NDS.

– Osim puta – kaže Srđan – struja je u selu najveći problem; e sada, došla je neka ekipa, za koju smo čuli da je NDS opcija, i u tri mahale struja je pojačana, tako da sada možeš tamo da variš. A u drugim delovima sela, nema napona ni za sijalicu. Te tri mahale su glasovi NDS, ali ostale su naši.

U Sebevranju funkcionišu samo priroda i ljudi, ono ostalo što je na državi, skoro da ne postoji. Selo ima 118 stanovnika, od toga sedmoro maloletna deca (otuda onih 111 na biračkom spisku); ali, za njih ovde nema ničega – zdravstvenu zaštitu koriste u Korbevcu, tamo im je i mesna kancelarija za administrativne rabote, osnovnu školu pohađaju dve učenice, učitelj dolazi iz Vranja; crkva katastarski pripada Sebevranju, ali je parohija korbevačka.

– U selu – kaže Dragiša – nema prodavnice, trgujemo u Korbevcu i Vranju. Pa ko da otvori, za koga? Ne isplati mu se, nema ljudi. Pa se čudite rezultatima izbora; ovdašnji narod je izgubio poverenje u one koji obećavaju, a ništa ne rade.

– A taj Negovan – ubacuje se domaćica Suzana – šta je on doneo Sebevranju? Pa on ni njegovu kuću ovde nije opravio, a kamoli tuđu!

– Prosta je računica – nadovezuje se Srđan – za svoga četvorogodišnjeg  mandata samo da su svake godine po pola kilometra puta pravili, pa bi ga završili; a sad se kao čude zašto ljudi nisu glasali za njih.

– Nemojte da obećavate ljudima – upada žučno Dragiša – ono što ne možete da ispunite! Obećavali su most preko Korbevačke reke; pa koga to oni misle da lažu?!

Po svemu, ovde je SPS pobedio samog sebe.

– Bivši predsednik Mesne zajednice – kaže Srđan – uvodio je ulično svetlo bez projekta. I stigao je do crkve, postavio bandere, ali nije stigao da postavi sijalice, tako da svetla još nema. A dok je pravio to „svetlo“, presekao je telefonski kabl, tri dana smo bili bez komunikacije, i to je svesno urađeno pred izbore. Kad smo mu se obratili, on nije hteo sa nama ni da razgovara! Idi posle pa glasaj za njega. E sad je on smenjen, a na njegovo mesto je došao čovek iz SNS, od koga očekujemo da nam pomogne u izgradnji puta, oko vode, struje, celokupne infrastrukture. Ovde su ljudi skromni, ne traže mnogo, samo to, a za hleb ćemo da se snađemo.