Svi Djurini bankari

, ,

Jedan od radnika Europetrola najpre po spisku ide od jednog do drugog akcionara, od kuće do kuće, i svakome od njih akcije isplaćuje u kešu, 1.000 dinara po komadu, mnogo više od cene na berzi. On zatim na berzi legalno kupuje akcije i odmah ih prodaje 7.julu, firmi koja u tu svrhu uzima kredit, podiže pare koje stižu na račune malih akcionara u banci i kupuje stan od Europetrola. Na taj način pare se vraćaju tamo odakle su i došle. Veljković je, sumnja se, kriv što je radniku Europetrola isplatio novac malih akcionara sa njihovih računa, za koje ovi nisu ni znali da postoje

Od početka godine u Vranju je uhapšeno pet osoba za koje policija sumnja da su umešane u pranje para od šverca narkotika Bobana Stojiljkovića Djure, protiv koga je podignuta optužnica zbog sumnje da je kao deo klana Darka Šarića učestvovao u švercu kokaina iz Južne Amerike. Poslednji među njima, Dejan Veljković, u gradu poznat i kao Dubac, direktor vranjske filijale KBC Banke, uhapšen je prošlog petka, 21. februara. Policija, koja je protiv Veljkovića Višem tužilaštvu u Vranju podnela krivičnu prijavu „za zloupotrebu položaja odgovornog lica“, sumnja da je on kao direktor filijale banke pomogao Stoiljkoviću prilikom kupovine preostalih akcija kompanije 7. Juli posle privatizacije ove firme 2003. godine.

RENOVIRANjE LOKALA

Da bismo bolje shvatili čitavu priču i razloge Veljkovićevog hapšenja, vratićemo se u ne tako davnu prošlost, na kraj prošle 2013. godine, kada su uhapšeni Dragan Jović i Novica Stošić, zvanični vlasnik 7. Jula (on je predvodio konzorcijum, u kome se nalazio i Jović, koji je 2003. privatizovao firmu za 17,1 milion dinara, uz 2,5 miliona obaveznih investicija), Goran Vučković, direktor kompanije Europetrol koja se povezuje sa Stoiljkovićem, te šefica Građevinske inspekcije u Vranju Vesna Jovanović, građevinski inspektor Zoran Cvetković i Snežana Ristić, projektant Inžinjerske komore Srbije. U ovom slučaju sporna je rekonstrukcija četiri poslovna objekta – tri u Stefana Prvovenčanog i jednog u Gornjoj čaršiji, među kojima je svakako najpoznatiji „Vranjanka“ u centru grada, u kome se nalazi veliki kineski tržni centar (policija sumnja da je ovaj objekat povećan za 1.000 kvadrata bez dozvole). Policija sumnja da su Vučković, Jović i Stošić bespravnom izgradnjom, od 2008. do 2010. svojim firmama obezbedili nelegalnu imovinsku korist od gotovo 177 miliona dinara (u to vreme 1,7 miliona evra), što su im svojim nečinjenjem, odnosno „nevršenjem službene dužnosti“ omogućili ostali uhapšeni.

Ovde se u javnosti po prvi put pojavila veza između Djure Stojiljkovića i 7.jula. Samo nešto više od meseca dana kasnije, uz krivičnu prijavu uhapšena su i četvorica radnika Europetrola: Dragan Mihajlović, Dragoljub Avramović, Ljubiša Nedeljković i Goran Bogdanović. Prema policijskim izvorima, svi oni su pod sumnjom da su pomagali da se novac zarađen švercom narkotika stavi u legalne tokove. Zbog toga je prošlog petka uhapšen i Veljković.

Pa šta je to što sve njih povezuje i otkud u čitavoj priči 7.juli, kada se zna da je ova firma, prema podacima sa sajtova zvaničnih institucija (Agencija za privredne registre, Narodna banka…), u stopostotnom vlasništvu Novice Stošića i Dragana Jovića?!

Prema navodima iz krivične prijave protiv Veljkovića, u čije su delove Vranjske imale uvid, on je kao direktor filijale tada „A banke“ (koja je kasnije prodata KBC banci), od 15.januara 2007. pa do 11.septembra iste godine davao naloge službenicima banke da klijentima (čitaj malim akcionarima 7.jula), bez njihovog prisustva, otvaraju tekuće račune za trgovanje akcijama, a zatim da Goranu Bogdanoviću, komercijalisti Europetrola, isplate tačno 7.629.500 dinara (u to vreme oko 120.000 evra):

SLUČAJ BOKIJA SPASIĆA
Veljković nije jedini bankar za koga postoji sumnja da je učestvovao u pranju para. Još 2011. optužnica je podignuta i protiv Nebojše Spasića, direktora vranjske filijale Komercijalne banke. Upoređivanjem navoda optužnice i delova prijave protiv Veljkovića, primećuje se izvesna analogija.
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Neobojše Spasića zvanog Boki (predmet KT-7/11), poznatog vranjskog bankara, zbog sumnje da je učestvovao u pranju novca odbeglog narko bosa Darka Šarića. Tužilac je optužnicu podigao 9. decembra 2011, tri meseca nakon što su pripadnici specijalnih policijskih snaga uhapsili Spasića i još tri osobe u Vranju. Nebojšu Spasića, koji se brani sa slobode, Tužilaštvo tereti da je, kao direktor vranjske Filijale Komercijalne banke, marta 2009. omogućio „konverziju imovine – gotovog novca u iznosu od 280 000 evra, koji je pribavljen vršenjem krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 KZ, u pravo vlasništva na akcijama preduzeća, ulaganjem u njihovu kupovinu u procesu privatizacije“. U konkretnom slučaju radi se o preduzeću „Bratstvo“ iz Preševa koju je za 3,2 miliona evra kupila kompanija „Aguš gradnja“, čiji se vlasnik Aguš Erdinč iz Kumanova takođe nalazi na optužnici. Spasiću Tužilaštvo na teret stavlja to što sumnjive devizne depozite ulagane u banku nije prijavio Upravi za sprečavanje pranja novca.
Prema optužnici, takođe okrivljeni Goran Vučković doneo je kao, garanciju, u „Komercijalnu banku“ u Vranju iznos od 170.000 evra u torbi, sve u apoenima od 10 evra (17.000 takvih novčanica). Tužilaštvo tvrdi da se o tome Stojiljković ranije dogovorio sa Spasićem, kome ništa od toga nije bilo sumnjivo i na jednom mestu u optužnici pita kolika je verovatnoća da 11 osoba u istom momentu ima ukupno 170.000 evra ušteđevine u apoenima od 10 evra! Svih onih 11 osoba su kasnije na saslušanju izjavili kako su taj novac pozajmili Agušu Erdinču, bez ikakvih ugovora i garancija oko vraćanja iz jednostavnog razloga jer imaju poverenje u njega. „Nakon toga je okrivljeni Spasić naložio službenici banke Kostakiev Nataši da na osnovu ličnih karata navedenih fizičkih lica, koje je po nalogu okr. Stojiljković Bobana, okrivljeni Bogdanović Goran doneo u banku, zajedno sa spiskom na kome je stajalo kolika bi novčana uplata trebala da bude izvršena na ime svakog od navodnih deponenata, organizuje otvaranje deviznih računa i uplate na taj račun, što je ona potom i učinila, da bi zatim okrivljeni Spasić Nebojša kao član kreditnog odbora izdejstvovao odluku da Komercijalna banka izda traženu garanciju“.

„Postoji osnovana sumnja da je Veljković Dejan iz Vranja, u svojstvu odgovornog lica, izvršio krivično delo Zloupotreba položaja odgovornog lica iz čl 234, stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakona, na taj način što je naložio zaposlenim radnicima banke da bez prisustva malih akcionara AD 7.juli otvore tekuće račune za promet akcijama, što je B.B. i učinila, a zatim naložio blagajniku I.S. da sa ovako otvorenih tekućih računa isplati Bogdanović Goranu iznos od oko 7.629.500 dinara, što je ovaj i učinio, i na taj način Bogdanoviću pribavio imovinsku korist u napred navedenom iznosu“.

Šta, zapravo, stoji iza ovih navoda?

Prema rečima našeg sagovornika bliskog istrazi, posle privatizacije 7.jula 2003.godine, oko 30 odsto akcija ostalo je u vlasništvu malih akcionara, uglavnom bivših radnika firme. Akcije su se kotirale na Beogradskoj berzi, cena im se kretala oko 500 dinara po komadu,  ali do 2007. niko za njih nije bio zainteresovan. Odjednom, ove akcije postaju vrlo popularne a sedam godina kasnije, ispostaviće se, postaju razlog za lišavanje slobode.

FILTERI

Naš sagovornik objašnjava mehanizam kupovine akcija 7.jula:

– U ovom slučaju izvršeno je nekoliko krivičnih dela. Jedan od radnika Europetrola najpre po spisku ide od jednog do drugog akcionara, od kuće do kuće, i svakome od njih akcije isplaćuje u kešu, 1.000 dinara po komadu, što je nezakonito,  dvostruko više od cene na berzi. On zatim na berzi legalno kupuje akcije i odmah ih prodaje 7.julu, firmi koja u tu svrhu uzima kredit, podiže pare koje stižu na račune malih akcionara u banci i kupuje stan od Europetrola. Na taj način pare se vraćaju tamo odakle su i došle. Veljković je, sumnja se, kriv što je radniku Europetrola zapravo isplatio novac malih akcionara, sa njihovih računa, za koje ovi nisu ni znali da postoje. Prema policijskoj prijavi, sumnja se da je Goran Bogdanović dotični radnik Euoropetrola – objašnjava sagovornik.

Na taj način, dodaje sagovornik, novac za koji se sumnja da je stečen prodajom narkotika ulazi u legalne tokove, 7. Juli postaje vlasnik 100 odsto kompanije a Djura i Europetrol se nigde zvanično ne pojavljuju u ovoj transakciji. On ne zna koliko je malih akcionara učlestvovalo u transakciji u kojoj se novac, prema navodima policijske prijave, prošavši nekoliko „filtera“ ponovo vratio tamo odakle je i došao.

E, sad, otkud 7.juli u ovoj priči, naš sagovornik ne može da objasni.  Prema njegovim saznanjima iz istrage, svi pritvoreni i osumnjičeni demantuju bilo kakve veze između Stojiljkovića i 7.jula, iako stanje na terenu govori drugačije.

– U to vreme, a govorimo o 2007, Stojiljković je bio veoma moćan čovek, sa jakim vezama u Beogradu. Ne želim da spekulišem o tome kakav dil ima sa 7.julom, ali neke činjenice govore da međusobni odnos postoji – kaže sagovornik.

Europetrol je od prošle godine u nadležnosti Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Do tada je firmu vodio uhapšeni Goran Vučković,  a sumnja se da iza nje zapravo stoji Boban Djura Stojiljković, protiv koga se vodi proces pred beogradskim Specijalnim sudom.

Društveno preduzeće „7. Juli“, koje danas važi za držeću firmu, je Konzorcijum sa Novicom Stošićem na čelu, 2003. na aukciji u Agenciji za privatizaciju kupio za 17,1 milion dinara, uz obaveznih 2,55 miliona investicija. Stošić i Jović, koji su u Vranje posle rata 1999. došli iz Gnjilana, su tada kupili 70 odsto kapitala firme čije su se akcije do 2010, kada je „7.juli“ iz akcionarskog prešao u društvo sa ograničenom odgovornošću, kotirale na Beogradskoj berzi. Konzorcijum je, prema podacima sa sajta Agencije za privatizaciju, tada preuzeo i nekoliko lokala na najboljim lokacijama u gradu, među kojima su i oni za koje se sumnja da su nelegalno renovirani. Prema izveštajima sa Beogradske berze, Stošić (i Jović) su za nekoliko godina kupovinom preostalih 30 odsto akcija došli do 100 odsto vlasništva nad firmom, pa se sada u Agenciji za privredne registre vode kao jedini vlasnici.

SLUČAJNI PARTNERI

Izvori Vranjskih sećaju se da je Djura svojevremeno bio prilično besan što je neko drugi došao do „7.jula“, pre svega do nekoliko lokala u centru grada, a naš sagovornik blizak istrazi navodi da policija istražuje okolnosti pod kojima su „7. Juli“ i „Europetrol“ postali partneri u (nelegalnoj) rekonstrukciji lokala.

– Za spornu rekonstrukciju lokala 7.jula Europetrol je podnosio i plaćao zahteve za dozvole, struju, vodu, komunalije… Činjenica je da su ove dve firme napravile ugovor o poslovnoj saradnji prilikom rekonstrukcije lokala, prema kome je zvanično Europetrol radio za 7.juli. Sad prema papirima Europetrol potražuje za taj posao oko 10 miliona dinara, pa policija istražuje sve ove okolnosti – kaže sagovornik Vranjskih.

Vranjske su u nekoliko navrata pokušavale da stupe u kontakt sa nekim od vlasnika 7.jula, ali oni nisu želeli da govore za medije.