Mlađe je slađe

, , , , ,

Naprednjaci su, postavljanjem dvojice direktora za šefove kampanje, jasno pokazali da im je veoma stalo do 4.000 glasova zaposlenih u Simpu. Samo, pitaju se i socijalisti

Još malo pa glavno piitanje predstojećih parlamentarnih izbora u Vranju postaje dilema kome će se “Simpo” privoleti carstvu. Doskora, ovako nešto  se niko nije pitao, jer je između Kompanije i SPS-a postojao znak jednakosti. No, vremena se menjaju, pa i “Simpo” sa njima, i u poslednjem času pred zahuktavanje borbe za svaki glas u “Simpo” utrčava SNS. Najpre se pričalo da će poverenik SNS-a u Vranju biti lično direktor “Simpa” Slađan Disić, čini se da je to i dogovoreno u jednom času, ali su na kraju javnosti prikazani Goran Nikolić i Slaviša Bulatović, obojica iz nomenklature viših rukovodilaca kompanije mlađe generacije. U čitavoj priči glavni posrednik bio je Dragan Stevanović Bosanac, državni sekretar u ministarstvu za regionalni razvoj, pre svega iz svojih ličnih razloga (vidi okvir).  Posle više sastanaka sa Disićem, šef izbornog štaba za Pčinjski okrug uspeo je da na velika vrata uvede SNS u “Simpo”, uz za sada nepoznatu svotu novca koju je država za taj ulazak morala da plati.

POVRATAK NA TRŽIŠTE

Koliko je situacija konfuzna pokazuje činjenica da se povodom svega prvi oglasio Dragan Tomić, koga izgleda svi u ovoj priči potpuno izbegavaju.

– Postigli smo dogovor sa Vladom Srbije da se deblokira račun “Simpa”. Kompanija će ponovo da pokrene proizvodnju i pokuša da se vrati na evropsko tržište – rekao je Tomić za “Nedeljnik”, optužujući za trenutnu situaciju u firmi doskorašnjeg ministra Sašu Radulovića i njegove “opstrukcije” (vidi okvir).

Lepo, samo što Tomić u “Simpu” više očigledno nije ono što je ranije bio, naročito od ulaska naprednjaka u tu firmu. Lice tog ulaska svakako je jedan od povernika vranjskog SNS-a, Slaviša Bulatović. A on ima pomalo drugačije viđenje situacije u “Simpu” od onog koje javnosti prezentuje večiti Tomić. Eto, novine izveštavaju da je Tomić ponovo napravio nekakav dil sa državom, znači uspeo da iskamči još, priča se, deset  miliona evra. Ali, Bulatović tvrdi da prvi put čuje za to.

– Isključivo poverenje radnika uživa generalni direktor „Simpa“ Slađan Disić. Radnici  su još uvek u „Simpu“ iako četiri meseca ne primaju platu samo zahvaljujući tome što veruju Disiću. On je u Ministarstvu privrede dogovorio neku pomoć, pa će proizvodnja u „Simpu“ krenuti do kraja nedelje. Koliko je meni poznato, tu Tomić i nema neke zasluge – kaže Bulatović.

On jasno otkriva osnovni problem najveće vranjske kompanije u ovom času – kako dalje sa Tomićem, kada on već ne želi da se povuče? Ova dilema ima i oštru političku konotaciju, jer je ekipa koja se očigledno okuplja oko SNS-a i Disića oštro suprostavljena socijalističkoj pozadini Tomićevog delovanja. Pa računa li SNS na „Simpo“, u punom kapacitetu od 4.000 glasova?

– Bilo je govora čak da će Disić biti poverenik SNS-a, ali to je bila potpuna dezinformacija. „Simpo“ bije glas da je SPS-ovska firma, ali čini mi se bez valjanog razloga. Pa sad SPS ima premijera, baš kad je „Simpo“ u potpunom kolapsu od avgusta. I to je valjan dokaz koliko SPS „voli“ „Simpo“. Mi glasove tražimo svuda, a radnici „Simpa“ će već jasno prepoznati kome treba da daju glas – kaže Bulatović.

TRŽIŠNI PRINCIPI
Do kontakata “Simpa” sa jedne i SNS-a sa druge strane došlo je preko državnog sekretara za regionalni razvoj Dragana Stevanovića Bosanca iz Surdulice, i generalnog direktora “Simpa” Slađana Disića. Prvi sastanak održan je u ministarstvu za regionalni razvoj, pa potom u Disićevoj kancelariji, da bi se treći put videli prošle nedelje ne velikom skupu u “Vlasinskim elektranama” u Surdulici, u prisustvu naprednjačkog ministra Igora Mirovića. U trampu “mi vama državne pare vi nama glasove i jedni i drugi ušli su iz gotovo ličnih razloga. Naime, posle raspada SNS-a u Vranju i odustajanja od koncepta Dragana Nikolića, dugo se tražio najpogodniji čovek da preuzme stranku u okrugu. Za taj status nekako se izborio Stevanović, ali uz jasan zadatak da pobedi na izborima, i to na račun socijalista. Znači, da pobedi i Tončeva i Vranje. Kao stari radikal, Stevanović je znao gde ovde leži moć i obratio se “Simpu”. Opet, Disić iznad sebe ima tešku senku Dragana Tomića, koji očigledno ne sagledava novu realnost i prostor koji mu je obezbeđen za časno povlačenje. I Sad Disić em mora da diže “Simpo”, em mora da se oslobodi Tomića. Nema šta, prava prilika za traženje novog partnera, koji će znati da ceni partnerske odnose više od Dačića. I tako se rodila ljubav SNS-a i “Simpa”. A dokle će da traje, to će se videti već 17. marta.

SIGURNI GLASOVI

Posle svega, može li se njemu verovati kada kaže da njegovo postavljenje na čelo SNS-a nema nikakve veze sa činjenicom da radi u „Simpu“? U vezi sa tim, gradom kruže emisari SNS koji sakupljaju takozvane sigurne glasove, koje birači overavaju svojim potpisima. Pouzdani naprednjački izvori kažu za Vranjske da do sada u “Simpu” nisu sakupili više od desetak potpisa.

Sa druge strane, SPS je 2012. godine na izborima ovde imao oko 22.000 glasova, i bio najuspešnija stranka. Može li zadržati takav plasman, posle svega, i činjenice da su sada svi protiv njih, kao što su 2012. svi bili protiv DS-a? SPS u Vranju nikada recimo nije imao problema da napuni halu za konvenciju ili sakupi potpise podrške. E sad, da li stara ljubav zaborava nema, ili je mlađe slađe?

– Mi naše glasove držimo i zadržavamo, a svi ostali se bore kako misle da treba. Reč je o legalnoj političkoj borbi. Eto, SNS traži kadrove za koje smatra da će joj doneti dobro. Ali, i mi radimo na tome da sačuvamo sve naše glasove, u punom obimu. Što je naše, naše je, što znači da tuđe nećemo, ali svoje nikako ne damo – kaže gradonačelnik i prvi čovek vranjskog SPS-a Zoran Antić.

Na pitanje kako je to „Simpo“ pušten niz vodu baš u vreme premijerstva prvog socijaliste, Ivice Dačića, Antić odgovara kontrapitanjem.

– A iz kojih stranaka su bili ministri finansija i privrede? Da nisu i oni bili naši?

Pozicija SPS-a je dakle jasna, oni računaju na svoj “Simpo”. Možda im na ruku ide i činjenica da se radnici kompanije, ona prava, najbrojnija glasačka mašina, sa nostalgijom sećaju Vožda Slobe, uz opasku da si “dobro beše dok si beošev naši”. No, čini se da njihovih više nema, i neće ih ni biti, ma za koga oni glasali 16. marta. Eto, brzo se zaboravilo šta je sve URS uradio za “Simpo” u 12 godina svoje vladavine. Stizale su iz Beograda pare, krediti, garancije, donacije, sve što je trebalo, doduše uz stalnu pretnju da će Dinkić da okrene list, što se na kraju izgleda i dogodilo. URS je to što je imao da naplati od “Simpa” izgleda naplatio u Kuršumliji, ne dirajući Vranje, poslednji pravi socijalistički bastion. Danas, Uroš Trajković, šef vranjskog odbora URS-a, smatra da stranka još samo može da objašnjava ljudima šta je sve učinila za njih, i da se nada da će se građani po tome opredeljivati kome će dati glas.

– Mi ćemo da prezentujemo naš program, a poznato je šta je sve za „Simpo“ odradio Mlađan Dinkić u vreme dok je bio ministar. U to vreme su problemi te firme itekako sagledavani, i to pre svega zbog radnika. Sad, neka ljudi sami vide – kaže Uroš Trajković, predsednik GrO URS-a u Vranju.

Sa demokratama stvar stoji nešto komplikovanije, jer su se pocepali na dve struje, “staru” DS i Novu demokratsku stranku, NDS. No, biće da je to samo personalni sukob, jer lideri obe “frakcije” govore u suštini isto. Vranjski lider NDS-a Igor Anadonov smatra da rešenje za “Simpo” svakako nije da sjaše Kurta a uzjaše Murta, pa da se zamene, jer će situacija ostati neizmenjena.

– Ako će SNS da radi kao što je radio SPS, da deli plate i regrese pre izbora, da vozi  autobuse “Simpovih” radnika na mitinge, da daje pare za proizvodnju, to dugoročno vodi u propast. “Simpo” mora da postoji, ali ne kao rupa bez dna. Od ovakve firme niko nema koristi, ni grad, ni radnici, niko, osim političkih partija. To je neukusna zloupotreba, i dugoročno, vidi se, vodi potpunoj propasti “Simpa” – kaže Andonov.

TO JE SRAMOTA

Njegov doskorašnji “klupski drug” Goran Stefanović predsednik OkO DS-a za Pčinjski okrug čak smatra da je ponašanje SNS-a u “Simpu” sramno.

– To je loša poruka za investitore i ozbiljne biznismene. Direktor, pa poverenik, prima platu u firmi a radi za stranku, to nigde nema. Vidi se kuda to vodi: proizvodnja obustavljena, poslovi zaustavljeni, plata nema…SNS želi samo kontrolu te glasačke mašinerije, i to je sramno. Mi to nikada nismo radili i nećemo ni raditi – kaže Stefanović.

Glavna borba za Simpove glasove vodiće se između naprednjaka, koji su u strateškoj prednosti, i socijalista. No, socijaliste nikada ne treba pre vremena otpisati, isto kao što ni naprednjaci ne treba da se izuvaju mnogo pre vode. Videće se sve 17. marta, a naročito ovde, gde se svaki glasač zna po imenu, prezimenu i liku. Ništa ne može da zameni rad na terenu, nikakvi bilbordi i tv emisije, a tu je SPS, bar u Vranju, neprikosnoven. Što se “Simpa” tiče, sada je možda čak i svejedno na koju stranu će glavom klimnuti rukovodstvo. Glasa se iza paravana.

ISPOVEST DRAGOMIRA TOMIĆA NEDELjNIKU 

Radulović nas je uništio

Umesto lovorika za jubilej, SIMPO je u poslednje vreme bio na meti medija, ali i nekih ministara, konkretno Dinkića i Radulovića. Zašto ste ćutali? Kako ste doživeli te napade?

– Teško sam prihvatio i doživeo te napade upravo zbog toga što sam dobro izučio način ponašanja države u kriznim vremenima – poverio se Tomić beogradskom Nedeqniku, odakle prenosimo najzanimljivije delove intervjua.

– Napad je dosta široko prihvaćen jer je država to obrazložila nepotpunim informacijama, zbog čega je SIMPO postao veliki dužnik iako je kao i mnoga druga velika preduzeća, Zakonom o privatizaciji bio oslobođen plaćanja određenih doprinosa. Pošto je sistem sa najvećim brojem radnika, visina tih doprinosa je bila velika srazmerno broju radnika i tako je bila atraktivna za stvaranje afera o velikom dugu jedne kompanije. Ni u jednom tekstu a ni govoru političara nije se spomenulo, šta se desilo sa velikim firmama u našoj zemlji koja je trpela zbog posledica embarga, ratova, mega inflacije. Zato sem javnih preduzeća nije preživelo nijedno veće preduzeće osim SIMPA. Srećom Radilović je napustio ekonomiju i otišao u politiku. Srećno mu bilo. Mislim da niko iz vlasti više neće hteti da ubaci SIMPO u stečaj i da ćemo ići sa tim da se uradi konverzija dugova i da država postane većinski vlasnik. Verujem da će država uspeti da izabere dobar menadžment i nastavi razvojnu politiku. SIMPO je jedina firma u Srbiji koja ima dobre odnose sa svetskim firmama u svojoj branši industriji nameštaja – Ikeom, Kikom, Luzom, Harvi Normanom, a posebno sa najekskluzivnijim lancima poput grupacije Roš Boboa, Krozatiea, Kuir Centra ili Semerara…

Ko je za to odgovoran?

– Kako su analitičari zapazili, činjenje Dinkića i nečinjenje Radulovića bilo je takvo da nam je nanelo nemerljivo veliku štetu. To je bez presedana u savremenoj privrednoj istoriji. Nema svrhe da ulazim u anatomiju i detalje tih događaja koji su drastično ugrozili funkcionisanje SIMPA, ali moram da primetim da se nažalost umesto evolutivnog usavršavanja vrednosnog sistema i stvaranja tradicionalnih vrednosti u svim vremenima prave i takve greške koje se teško ispravljaju.

Možete li već da procenite koliku ste štetu pretrpeli u ovim poslednjim trzavicama s Radulovićem ili Vladiom Srbije?

– Izgubili smo celo francusko i skandinavsko tržište. To je veći gubitak nego što SIMPO ne radi četiri meseca, a 4.300 radnika ne prima plate. Francuzi ne samo da više neće da rade s nama, nego će nas tužiti za odštetu koju su pretrpeli zato što šu kupcima uzeli pare, a nisu mogli da isporuče našu robu. Sada smo se dogovorili s Vladom da pokrenemo proizvodnju i očekujemo da deblokiramo SIMPO. Nadam se da ćemo uspeti da se vratimo na evropska tržišta. Nastavićemo saradnju s Ikeom, Kikom i drugim tradicionalnim dugogodišnjim partnerima.

Često vas ubrajaju među tajkune. Doživaljavate li vi sebe tako? Ili samo kao srpskog „kralja nameštaja“?

– Nisam tajkun. Nisam ni vojskovođa iz doba drevnog Japana, što ovaj termin izvorno označava, niti se bavim diskutabilnim poslovima.  Više od 50 godina se borim za otvaranje radnih mesta, očuvanje kapaciteta i razvoj srpske privrede, ne samo SIMPA. A u SIMPU imam tačno 0,014 posto udela u ukupnom broju akcija.

Vi ste jedan od retkih koji je preživeo svrstavanje na Stambolićevu stranu. Mirko Marjanović vas je pozvao u vladu. Kako danas gledate na period Miloševićeve vladavine?

– U vladi sam bio prvi potpredsednik i vodio sam samo privredu. Nisam mogao da odbijem ulazak u Marjanovićevu vladu. Mislim da sam pomogao da privreda lakše preživi taj težak period. Činjenica je da sam na Osmoj sednici podržao Ivana Stambolića a ne Slobodana Miloševića, koji mi je kasnije ponudio da budem ambasador u Atini ili u Češkoj, ali nisam prihvatio. Objasnio sam mu da neću da napustim svoj kraj. Nikada. Ivan Stambolić i Dragiša Pavlović su me pre toga mesec dana mučili da prihvatim JAT, ali ni to nisam prihvatio. Pre toga je od mene zahtevano i da budem direktor Jugobanke, ali ni to nisam hteo da prihvatim. Nisam jednostavno hteo da odem iz SIMPA. Spasio sam se svih ponuda i ostao u Vranju. A bilo je i ozbiljnih političkih ponuda iz zemlje i iz inostranstva. Ali nemam ja kapacitete za političara.

A kako ste posle te podrške Stamboliću sarađivali s Miloševićem?

– Profesionalno.

Poznavali ste sve političare u Srbiji u poslednjih pola veka. Tita, Miloševića, Djinđića, Koštunicu, Tadića… Ali ko je na vas ostavio najjači utisak?

– Ivan Stambolić.

Kako ste onda doživeli njegovo ubistvo?

– Kako drugačije nego mučki možete da doživite ubistvo prijatelja.

Spekulisalo se da ste bili jedan od retkih, ako ne i jedini finansijer SPS nakon petooktobarskih promena? Da li ste finansirali još neku partiju ili ste verovali samo socijalistima i kada su joj te 2000. svi okrenuli leđa?

– Nisam se iščlanio iz partije, ali posle 5. oktobra nisam imao nijednu funkciju u SPS. A partijski finansijer nikada nisam bio, to nije tačno.

Vašem poslovnom uspehu nije odoleo ni Djinđić, kasnije ni Koštunica ni Tadić. Zašto? Jesu li se plašili ako unište vas da će uništiti jug Srbije? Ili ste toliko moćni?

– Moram da budem iskren da me je Djinđić pozvao posle petog oktobra. Djinđić je nakon našeg sastanka izjavio da je razgovaro sa jednim od verovatno najboljih privrednika u zemlji i da je njegov koncept zapravo moj koncept razvoja nerazvijenih područja. Tadić je obišao fabrike u Vranju i poručio da sam veliki vizionar. Koštunica je otvorio fabriku puhina u Bujanovcu. Politički se nisam svađao ni sa kim. A Dačić je uvek tvrdio da sam otvarao fabrike tamo gde niko drugi neće.

A kako vi doživljavate Aleksandra Vučića? A kako predsednika Nikolića?

– I sa jednim i sa drugim sam bio u vladi. Tada smo imali potpunu saglasnost oko ekonomskih tema. Imali smo dobru saradnju. Predsednik Nikolić ima kapacitete za rad sa narodom, Vučić je u Vladi mnogo i vredno radio. Njegovo zalaganje za razvoj i povećanje broja radnih mesta je u skladu sa mojom poslovnom politikom da sačuvamo zaposlene i gradimo našu zemlju.

Do kada ćete ostati u SIMPU?

– Ako dođe IKEA ili ruski partner, ostaću do kraja života. A ako dođe Srbin, smeniće me odmah.   

(Nedeljnik)