Ako je za utehu, „vranjančiki osmačiki“ će biti u prednosti u odnosu na učenike sa severa: u zbirci testova iz srpskog jezika ima svakakvih, po mnogim nastavnicima ovog predmeta nepotrebnih pitanja, a na svu (ne)sreću nema mnogo zadataka sa padežima
Koliko roditelja imaju mladice jagoda? Ko ima sistem vodenih nožica? Kako ribe preživljavaju sušu? Gde se sintetiše šećer? Kako se dobija kvadrat binoma? Gde se sve u registru spominje Marko Kraljević? Da li, na osnovu nekoliko rečenica iz Sterijine Feme, autor analizira ili prepričava komediju? Šta piše u Napoleonovom dekretu… (Ove tri tačke da se niz besmislenih pitanja nastavlja).
Ovo su samo neka od pitanja na koja će osmaci morati tačno da odgovore ukoliko žele da sa što više poena upišu srednju školu po izboru, pa je mala matura u Srbiji, umesto sreće i zadovonjstva postala košmar i noćna mora za đake i roditelje.
MINISTARSKA BRUKA
Svake godine sa ranim prolećem stiže i euforija zbog pripremanja završnih ispita u osnovnim školama. Iako su roditelji oduvek više uznemireni od učenika, ove godine učenici i roditelji paniče udruženim snagama. Razlog – po prvi put će pored maternjeg jezika i matematike, polagati treći, takozvani kombinovani test koji sadrži pitanja iz biologije, geografije, istorije, fizike i hemije. Svi znamo da je jedno od pitanja iz zbirke sa pitanjima kombinovanog testa, muke nedavno zadalo i samom ministru prosvete u jednoj TV emisiji.
Pitanje na koje ministar u intervjuu za B92 netačno odgovorio bilo je: Koje od navedenih procesa koji se odvijaju na zemlji ima suprotan smer od ostalih: disanje, isparavanje, kondenzacija ili transpiracija? Ministar je odgovorio transpiracija, a u zbirci piše kondenzacija.
Međutim, pogrešili su i ministar i autori zbirke, jer nam je više profesora biologije reklo da je tačan odgovor – disanje.
No, ministar je završio svoju školu a u nebranom grožđu našli su se maturanti.
POLITIČARI NA TESTU
Pitanja iz kombinovanog testa koji svima zadaje muke su svakako karakteristična po tome što su ekstremno laka ili ekstremno komplikovana. Neka od njih smo postavili lokalnim funkcionerima.
Pitanje koje se odnosi na poznavanje istorije, pod rednim brojem 173. u ovoj zbirci postavili smo Neli Cvetković, kandidatkinji za poslanicu URS-a:
Pitanje: Koji od ponuđenih istorijskih izvora daje podatke o Prvom srpskom ustanku? Žitija svetih, natpisi na stećcima, diplomatska prepiska sa Vatikanom ili Memoari Prote Mateje Nenadovića?
– Ne znam, ne mogu da se setim– odgovara Cvetkovićeva, dodavši da njen sin, koji je u sedmom osnovne, verovatno zna odgovor na ovo „trik“ pitanje.
Inače, tačan odgovor je Memoari Prote Mateje Nenadovića.
Goran Stefanović, kandidat za poslanika DS nije mogao da se seti zapovednika koji je otkrio Ameriku (Kolumbo), možda zbog načina na koji je pitanje postavljeno:
Pročitaj tekst i odgovori na pitanje:
„U rane sate 12. oktobra 1492, tri mala broda kretala su se lagano na zapad preko Atlantika. Noć je bila tiha, ali su se ljudi na tri broda nemirno okretali u snu. Plovili su neispitanim vodama već više od mesec dana, i veći deo posade bio je duboko ubeđen da su osuđeni na propast…“
Pitanje: Kako se zvao zapovednik brodova koji se pominju u tekstu?
Stefanović je objasnio je da su mu pitanja iz zbirki zamarajuća, da ima besmislenih stvari iz različitih oblasti i mnogo detalja koji mogu opteretiti dete od 15 godina.
Dragoljub Stevanović, novi zamenik gradonačelnika koji je u poređenju sa ostalim koje smo pitali poslednji izašao iz školskih klupa, ovog puta je imao sreće sa kokoškama. Tačno je odgovorio na sledeće pitanje: Koja od osobina domaćih životinja jeste rezultat veštačkog odabiranja: Koza pase travu i brsti lišće; konj brzo trči kad se uplaši; kokoška svaki dan nosi jaja; mačka mjauče kad je gladna.
Zbirke za pripremu maturskih ispita ovih dana su stigle u lokalne knjižare, komplet košta 560 dinara. I nas je, prilikom prelistavanja, zabolela glava, posebno kod zbirke zadataka iz srpskog jezika na dvesta strana, pa možemo zamisliti kako je tek petnaestogodišnjacima. Mnogo je pitanja koja zauzimaju i po dve strane i odnose se na „razumevanje datog teksta“. Razgovarali smo sa nekoliko nastavnika srpskog jezika i književnosti i svi se slažu da ima dosta propusta:
– Jedina dobra stvar je što su pitanja podeljena na osnovni, srednji i napredni nivo. Međutim, odabir i forma pitanja su katastrofalni, preopširna su i nisu proporcionalno obuhvaćene sve oblasti, morfologije na primer ima jako malo – kaže sagovornica koja iz razumljivih razloga želi da ostane anonimna.
Većina pitanja iz srpskog jezika, osim pomenutih „pitanja razumevanja“ odnosi se na stilske figure, svetsku književnost i fonetiku. U odnosu na njih, ima veoma malo pitanja iz sintakse i rečeničnih odnosa i, začuđujuće, pitanja koja se odnose na padeže. Olakšavajuća okolnost za južnjake svakako.
Ali, da vidimo šta se to krije u zbirkama!
Zadatak iz zbirke srpskog jezika pod rednim brojem 327. glasi ovako: Pogledaj grafik i legendu o čitalačkim navikama i odnosu prema knjizi u porodicama u Srbiji. Služeći se datim podacima, odgovori na postavljeno pitanje: Koliki je procenat porodica u kojima je odnos prema knjizi u suprotnosti sa njihovim čitalačkim navikama? Dati su procenti za sledeće situacije: knjige se cene u porodici, ali se ne čitaju; knjige se cene u porodici i čitaju se; knjige se ne cene u porodici i retko se čitaju; knjige nikad nisu predmet razgovora u porodici i nikad se ne čitaju.
Zašto bi, na primer, ovo trebalo da zna neki učenik koji planira da se bavi prirodnim naukama? I da ovo pitanje kojim slučajem nije zalutalo iz matematičke zbirke? Literatura za spremanje završnog ispita na 600 strana, ako se tako uopšte može nazvati, više podseća na literaturu za pripremu prijemnog ispita za fakultete. Osnovcima je škola na ovaj način više teret nego podstrek za dalje obrazovanje.
Zanimljivo je što su pitanjima iz maternjeg i matematike obuhvaćene i druge discipline, pa u zadatku koji se odnosi na izračunavanje prosečne dužine nekoliko ponuđenih filmova, stoje i nazivi i imena reditelja tih filmova. Ideja o povezivanju gradiva i razvijanju logičkog razmišljanja je dobra, a da li je primerena ovom uzrastu i da li su pitanja prilagođena programu i načinu rada škola?
– Prelistao sam zbirku iz matematike i nekoliko puta se zbunio jer nisam baš znao koja je poenta zadatka i šta zapravo moram da pronađem – kaže osmak Viktor.
– Ne paničim zbog završnog ispita, ali sam čula od vršnjaka da su pitanja baš komplikovana. Nastavnici vežbaju sa nama dosta i nadam se da će to biti dovoljno, ne planiram da idem na časove – priznaje Viktorova vršnjakinja Milica.
Slađan Kitanović, profesor matematike, pored uloge predmetnog nastavnika je i roditelj maturanta. Po njemu su testovi iz matematike za ispit 2011. godine daleko kvalitetniji od ovog:
– Sada je sve podeljeno na osnovni, opšti i napredni nivo, ali je selekcija loše odrađena. Kada sam prelistao zadatke za osnovni, odmah sam se zapitao na šta li liče zadaci za napredni nivo – kaže Kitanović.
On je dodaje da ipak ne očekuje da će učenici imati problema sa spremanjem matematike jer odavno znaju šta ih čeka, a da će problem predstavljati verovatno kombinovani test.
– Nastaje opšti haos i kod nastavnika i kod učenika zbog uvođenja novog testa. Nisu mogli da kontrolišu polaganje srpskog i matematike, kako li će tek sada biti? – zaključuje Kitanović.
OZBILjNA KONTROLA
Po njegovom mišljenju, učenici se i bez privatnih časova za polaganje matematike mogu spremiti u školama, mada sve zavisi od nastavnika. Takođe, njegov utisak je da se roditelji odlučuju za plaćanje privatnih časova jer je to trend.
Što se same procedure polaganja tiče, neće biti drastičnih promena u odnosu na prethodne godine, osim što će umesto dva, ispit trajati tri dana. Za svaki test će učenici imati po dva sata, a na deset učenika dežuraće po jedan nastavnik.
– Uskoro će izaći novi Pravilnik o polaganju završnog ispita u osnovnim školama i krenuće se sa obukom nastavnika koji će biti uključeni u organizaciju samog ispita – kaže prosvetni savetnik za Pčinjski okrug Jovica Stevanović.
Kontrola će, kako reče, biti oštrija. Već smo pisali da su vranjski osmaci statistički među najboljima u Srbiji na završnim ispitima, pa je oko toga pukla bruka jer je utvrđeno da prepisuju uz obilatu pomoć dežurnih nastavnika
Za razliku od prethodnih godina, u prošlogodišnjim testovima bilo je svega 25% zadataka iz zbirki za pripremu, dok će ove godine svi zadaci biti nepoznati, odnosno, neće biti nijedan iz zbirke. Međutim, s obzirom na skandale iz prethodnih godina oko provaljivanja testova, od kojih su neki dobili i sudski epilog, ko nam garantuje da će sada biti sve u redu?!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.