Biti poseban, biti samo svoj

Rock&Roll je smisao života, to će vam prvo reći svako ko nešto zna o tome. Ja znam puno. Čitao sam, slušao i čitao tekstove mnogih domaćih i stranih rok izvođača i mogu da vam kažem da sam srećan što me, pored roditelja i škole, i muzika vaspitavala. Nisi roker samo ako imaš dugu kosu, slušaš glasnu muziku, pušiš i piješ – objašnjava ovaj učenik sedmog razreda

Mihajlo Spasić, trinaestogodišnji učenik sedmog razreda iz Hana, ostavlja vas bez teksta već na početku razgovora. Jasnim izražavanjem, oštroumnošću, zrelim rezonom, kulturom i odmerenošću, ali pre svega muzičkim ukusom o kome priča sa  puno strasti, potpuno se razlikuje od većine svojih vršnjaka. Mihajlo je dečko koji stvarno zaslužuje pažnju, a našu je zaslužio time što sluša Azru, Smak, EKV, Deep Purple, Pink Floyd, Hendriksa, Nirvanu… zna sve o Vudstoku, bazičnom roku, ima gramofon, skuplja ploče, odlično svira gitaru, odličan je đak, dobar drug, skroman i nenametljiv. Sve to sa samo trinaest godina. 

– Moj tata sluša tu muziku i nekako sam od malena svoje uši navikao na rok. Da se razumemo, nije me on terao da to slušam niti me je forsirao da ja to prihvatim, jednostavno, imao sam prilike da čujem i drugu vrstu muzike ali se rok najviše prija mom čulu sluha i osećaju za lepo.

HIPI POKRET

Mihajlo o muzici priča sa mnogo strasti, ona je deo njegovog života. Da li smo u pravu?

– Da vidiš, i jeste – kroz smeh odgovara Mihajlo.

– Rock&Roll je smisao života, to će vam prvo reći svako ko nešto zna o tome. Ja znam puno. Čitao sam, slušao i čitao tekstove mnogih domaćih i stranih rok izvođača i mogu da vam kažem da sam srećan što me, pored roditelja i škole, i muzika vaspitavala. Nisi roker samo ako imaš dugu kosu, slušaš glasnu muziku, pušiš i piješ. Rok te uči da se duboko zamisliš nad mnogim životnim temama, da budeš poseban i drugačiji u pozitivnom smislu, da poštujući druge, pokažeš koliko poštuješ i sebe, prihvatiš i drugačije ali ostaneš svoj… ma to je nemoguće objasniti, rock&roll se ili razume ili vam dođe kao kineski jezik. Nema druge.

Iako je rođen pre 13 godina, Mihajlo odlično percipira poruke koje nosi rok, posebno tekstove iz šezdesetih godina prošlog veka.

– Imao sam nešto očevih knjiga o roku, Vudstoku i nekim muzičarima. To sam odavno pročitao i vraćao sam im se više puta. Uvek iznova otkrivam novi smisao u onome što čitam. Onda sam počeo i sam da kupujem neke knjige na sajmovima, da čeprkam po internetu i jednostavno, ono što te zanima nekako samo nađe put do tebe. Divio sam se muzičarima iz vremena hipi pokreta kada su muzikom pokušavali da svet menjaju nabolje. Vreme u kome moja generacija i ja rastemo nije najsjajnije i mislim da bi nam dobro došao neki takav pokret koji bi, ako ne na drugim poljima, bar u oblasti muzike i kulture, doprineo da se neke stvari okrenu na bolje. To sam i prepoznao u tekstovima kultnih rok pesama. Jake poruke o miru, slobodi, poštovanju prava na različitost, ljubav kao pokretač svih dobrih stvari i negovanje dobrih namera. E, sad, dobro se ne vraća uvek dobrim, ima na ovom svetu puno nepravde, ima toga i u pesmama, ali nekako generalna poruka je da treba negovati pozitivnu misao i dobru nameru.

Većina njegovih vršnjaka nije ni videla gramofonsku ploču ploču, dok Mihajlo ima pravu kolekciju. U čemu je draž slušanja muzike sa gramofona?

– Da, pa ja na prste mogu da nabrojim ljude za koje znam da imaju gramofon. Ovaj moj je u savršenom stanju, često se i starije komšije okupe kod mene pa onda zajedno slušamo ploče. Imam albume Led Zeppelin, Deep Purple, Hendriksa, Pink Floyd, Riblju čorbu, neke Azrine albume ali ću uskoro morati sve da ih nabavim jer njihove pesme nestaju sa jutjuba. To su mi omiljeni bendovi. Drugačije je, mnogo je drugačije kad neku stvar slušate sa kompjutera i sa gramofona. To čarobno pucketanje kad igla prelazi po sitnom reljefu ploče, oštrina zvuka i odsustvo veštački miksanih tonova i dodataka, ma… ne vredi da objašnjavam, svakome ko hoće da čuje pravi zvuk preporučujem da svoje uši časti muzikom sa gramofona, to je zadovoljstvo neprevodivo u reči.

Sad, kad je neko roker, normalno je da počne da svira gitaru. Mihajlo je počeo pre pet godina.

ČITANjE
Mihajlo puno čita a ono što ga posebno interesuje jeste istorija. Vlada neverovatnom količinom istorijskih podataka koji se tiču srpske ali i prošlosti drugih naroda. Voli poeziju, recituje, svake godine učestvuje na smotrama i takmičenjama recitatora na kojima je osvajao nagrade.

– Učio me Žika, nešto sam učio sam, skidao sa interneta, iz knjiga, gde god sam mogao i našao nešto. Ide mi dobro, nemam ideju da se takmičim u tome, učim i sviram što se kaže „za svoju dušu“ i svoj ukus a ima nas nekoliko u društvu koji vrtimo po glavi ideju da možda napravimo i neki bend. Muči nas novac, sve to košta, treba kupiti dobre instrumente, pojačala i svašta nešto, ali opet, znam da je bubnjar Zabranjenog pušenja svirao u početku na kutijama i limenkama, da su u Ribljoj čorbi stavljali nekakve magnete u gitare kako bi one zvučale kao električne… snaćićemo se i mi nekako, samo da ideja još malo sazri. Iskreno, još uvek nisam siguran da sam spreman za nastup, ima tu još puno da se radi i nigde ne žurim.

GARAŽA

U malom mestu poput Hana retke su prilike za slušanje roka uživo. Hančani jednom godišnje imaju tu priliku.

– Han je srećan što ima Reload festival. Za nas koji volimo dobru muziku, ovo je pravi praznik. Ove godine sam mogao da čujem i Obojeni program, grupu koju slušam od malena. Super je i što ovaj festival veliku pažnju posvećuje mladim i neafirmisanim garažnim bendovima. Tamo sam sreo puno veselih i dobrih ljudi iz celog regiona, a sve nas je spojila strast ka roku i to je super iskustvo. A na TV-u skoro da i nema emisija koje daju šansu da se čuje nešto drugačije od popularnog turbo folka. Možda Jelen top i pre nje emisija Rok čitanka.

Mihajlo želi da u narednom periodu usavrši gitaru, ali priznaje da mu je obrazovanje na prvom mestu.

 – Pre svega se nadam da ću uspešno raditi na svom obrazovanju ali ću uporedo sa tim istrajati u nameri da usavršim sviranje gitare. Nadam se da ćemo već za koju godinu skupiti dovoljno para da kupimo instrumente pa da i mi zasviramo na Reload-u, možda snimimo neki album, utičemo na formiranje drugačijeg muzičkog ukusa u našoj sredini… što da ne, vidimo se.