Put posut trnjem

,

Sva ta papirologija dalje se preko vranjskog Doma zdravlja upućuje Lekarskoj komisiji koju imenuje direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prof dr Momčilo Babić. Ova komisija razmatra sve zahteve jednom u šest meseci i na osnovu detaljne analize odlučuje o tome koji će biti odobren

Slučaj Anastasije Trajković, koja je prošle nedelje otputovala na lečenje tumora u Prag, potresao je srpsku javnost posle odluke drugostepene komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i žalbe njenih roditelja. Ovaj slučaj otvorio je i pitanje kako doći do lečenja u inostranstvu u slučaju kada domaće ustanove ne mogu da pomognu.

NIJE KAO ŠTO IZGLEDA

Da podsetimo, prvobitno su pre više od godinu dana lekari vranjskog Doma zdravlja posumnjali da mala Anastasija ima polipe, zbog čega je prvi put operisana u Nišu.

Potom je utvrđeno da oboljenje nema veze sa polipima, već je u pitanju maligni tumor, zbog čega je u Beogradu izdržala četiri ciklusa hemoterapije, nepotrebne, kako se kasnije uspostavilo. Na uporno insistiranje roditelja, obavljeni su detaljni pregledi i usledila je nova dijagnoza: tumor hordon koji se kod dece javlja u odnosu jedan prema milion, zbog čega je izdržala još četiri operacije, da bi potom pomoć za lečenje u inostranstvu potražila od RFZO, čija je prvostepena komisija zahtev odbila, a drugostepena, nakon žalbe i pritiska javnosti, odobrila. Inače, tretman u Pragu košta oko 60.000 evra.

Omogućavanje besplatnog lečenja ne ide tako lako kao što na papiru izgleda, jer najviše zavisi od  snalažljivosti podnosioca zahteva.

„Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo“ (Sl. glasnik RS, br. 110/20013), koji se može i „izguglovati“ sadrži sve potrebne podatke i uputstva ukoliko osiguranicima, zlu ne trebalo, bude neophoda medicinska intervencija u nekoj od inostranih zemalja.

Ceo postupak počinje zahtevom osiguranika, roditelja ili staratelja i on se podnosi na osnovu predloga stručnog konzilijuma referentne zdravstvene ustanove, u našem slučaju, Doma zdravlja u Vranju. Ovde je najbitnija saradnja sa izabranim lekarom i ostalim stručnjacima zdravstvene ustanove, kako bi se izbegle sve greške koje bi dovele do odbijanja zahteva zbog nepotpune dokumentacije. Istovremeno, podnosilac zahteva mora da kontaktira zdravstvenu ustanovu u inostranstvu koju mu stručnjaci predlože kao najadekvatniju za medicinsku pomoć, kako bi dobio saglasnost o prijemu i ostale detalje. Sva ta papirologija dalje se preko vranjskog Doma zdravlja upućuje Lekarskoj komisiji koju imenuje direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prof dr Momčilo Babić. Ova komisija razmatra sve zahteve jednom u šest meseci i na osnovu detaljne analize odlučuje o tome koji će biti odobren.

KO MOŽE BESPLATNO
U Pravilniku o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo (Sl. glasnik RS, br. 110/20013) nalazi se lista od 57 zdravstvenih ustanova u inostranstvu koje su dostupne za osiguranike RFZO Srbija. Besplatno se mogu lečiti pacijenti sa dijagnozama iz kardiologije i kardiohirurgije, hematologije, nefrologije i urologije, neurologije i neurohirurgije, oftamologije i pulmologije.

Republički fond ima više svojih filijala, a direktor matične u Vranju je Dragoslav Nedeljković, koji zbog „medijske galame“ poslednjih nedelja zbog slučaja Anastasije Trajković bez dozvole nadležnih nije mogao da nam da bilo kakvu informaciju.

Spremnost na svakakve otežavajuće situacije je izgleda nužnost, jer je sve više žalbi na rad službenika Fonda ili odluku komisije. Ukoliko je problem u opštinskoj ili gradskoj ispostavi, prvo se treba obratiti šefu ispostave, ako on ne reaguje, direktoru filijale Nedeljkoviću. Napisana pritužba se odnosi u kancelariju direktora ili se njemu usmeno obraća.

BRZA REAKCIJA

Upornost je tu ključna. U slučaju da Lekarska komisija odbije zahtev, podnosilac ima pravo na žalbu, ali zakonski rok je samo tri dana od odbijanja zahteva. Ukoliko ima vremena za brzo reagovanje i podnosilac je dobro upućen, žalba se šalje poštom direktno Republičkom fondu, ili lokalnoj filijali koja je u obavezi da istu momentalno prosledi.

Inače, ukupan godišnji budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iznosi oko 200 milijardi dinara, od čega skoro polovina ode na plate zaposlenih. Godišnje zahtev za lečenje u inostranstvo  podnese prosečno 500 osiguranika, na osnovu odobrenih zahteva formira se lista čekanja, a prednost u redosledu imaju deca i osobe do navršenih 26 godina.

Put do medicinske pomoći u inostranstvu je trnovit, pogotovo za „obične smrtnike“ koji nisu navikli da se uhvate u koštac sa birokratijom. Iako je to pravo Ustavom garantovano, samo slova na papiru ne vrede ništa bez mukotrpne borbe i snalažljivosti.