Otkud ja u tefteru tvom

Eko Taxi Vranje

Neko nas posmatra

Problem odnosa prema privatnosti građana nije zanemarljiv. Ne postoje precizni podaci o tome ko sve poseduje neki vid baze podataka i koliko često ih koristi ali se najčešće licitira brojkom od 300.000



 

Neko nas posmatra– Ne vidim razlog zbog čega ste poslali sva ona pitanja, mislim, mi se time bavimo, ne shvatam u čemu je problem. – čulo se sa druge strane slušalice tokom razgovora sa jednom od zaposlenih u marketniškoj agenciji, dobro poznatoj javnosti, od koje je potpisnik ovih redova tražio odgovore u vezi posedovanja njegovih ličnih podataka. A razloga ima odviše, a problem leži u tome što ova privatna firma grubo krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, svesno ili ne, nema razlike.

Poslednji izveštaj poverenika za zaštitu podataka pokazuje, da u Srbiji, podatke sakupljaju, kako oni kojima Zakon to omogućava tako i oni koji za to nemaju pravnog osnova. Protekle nedelje obeležen je 28 januar, evropski Dan zaštite podataka o ličnosti, šesta godina od kako je ovaj Zakon donešen u Srbiji, ipak rezultati su i dalje nezadovoljavajući sveopšti je zaključak.

Da li zbog neinformisanosti samih građana ili nedostatka institucija koje bi se bavile ovom tematikom, stiče se utisak da se veoma malo zna o zaštiti privatnosti, koja u eri „Velikog brata“ odavno ne postoji kao takva. Prateći tehnološku inovativnost suviše smo naivno ušli o otkrivanju svakojakih podataka o nama samima, svuda gde se to traži veoma često ostavljamo podatke ne sluteći o mogućim posledicama i potencijalnim opasnostima. A lični podaci su danas svojevrsna vrednost. Njima se trguje, stiče imovinska korist, ali posledice najčešće snosi samo lice čiji su podaci zloupotrebljeni.

Problem odnosa prema privatnosti građana nije zanemarljiv. Ne postoje precizni podaci o tome ko sve poseduje neki vid baze podataka i koliko često ih koristi ali se najčešće licitira brojkom od 300.000.

PITANjA NA KOJA NIJE DOBIJEN ODGOVOR
Da li ste u toku prethodne nedelje ažurirali ili pravili bazu podataka novinara?
Sa kojom svrhom pravite bazu podataka novinara?
Postoji li naručilac te baze i ko je to? ( Da li Vam je plaćeno za to i koliko)
Šta nameravate da radite sa tim podacima?
Da li znate da ovakvim postupkom kršite Zakon o zaštiti podataka o ličnosti?
Posedujete li zakonski dopust za takvu aktivnost?
Odakle Vam podaci koje posedujete?
Zbog čega niste tražili saglasnost upitanika?

– Postoji samo pretpostavka i to aproksimitivna. U svakom slučaju radi se o bar par stotina hiljada subjekata. Baze podataka o ličnosti kojima raspolažu su, razume se vrlo različite veličine, Postoji ogromne baze poput nrp. MUP, Republičkog fonda za PIO i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, nešto manje, ali takođe velike u bankama, osiguravajućim društvima, obrazovnim ustanovama, a i sasvim male kod preduzetnika odnosno fizičkih lica –  kaže Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

Iako male kod preduzetnika, te baze ne treba zanemarivati. Gore pomenuta firma je tako npr. , osim mog punog imena, broja mobilnog telefona imala i informacije o mom nekadašnjem radnom mestu u jednoj firmi. Činjenica da ne znamo da li se naši podaci tek upisuju u neku bazu ili se samo ažuriraju dodatno treba da nas zaplaši. Yaposlena u gore pomenutoj firmi pokušala je da utiša moju znatiželju o tome kako su se moji podaci našli kod njih objašnjenjem da firma vrši analizu stanja u medijima, koji i dalje funkcionišu, oni koji su ugašeni i da vrše proveru urednika tj. da li se i dalje nalaze na tim mestima i naglasila da te informacije nalaze na internetu a neke dobijaju i od samih redakcija. Ne treba reći kako ovo objašnjenje vređa zdrav razum te sam dotičnu upitao na kojoj veb adresi se nalazi broj mog mobilnog i ko je taj bivši poslodavac koji je dostavio takav podatak. – Možda ste na nekom događaju, koji smo mi organizivali ostavili podatke- glasio je odgovor. Da, moguće da jesam, ali podatke ostavljam onda kada im znam svrhu, ova se definitivno nije nalazila ni na jednom upitniku – rekao sam i zamolio još jednom, ovog puta usmeno, da mi se na postavljena pitanja odgovori u formi u kojoj su dostavljena. Dobio sam uveravanja da ću odgovore dobiti u naznačenom roku, ali oni do dana pisanja ovog teksta nisu stigli.

 Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (…) (član 3, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti). Iz ovogo proističe da su informacije koje firma poseduje o autoru zapravo podatak o ličnosti, koji je uskladišten bez znanja i odobrenja, što se ponovo kosi sa članom 8 Zakona u delu Uslovi za obradu. Obrada je dopuštena ukoliko za nju postoje izričiti zakonski osnov ili ukoliko se vrši uz saglasnots o čijim podacima se radi. Bez toga obrada podataka je nelegalna, bez obzira ko je vrši i o kakvoj vrsti obrade je reč.

– Obrada podataka suprotna Zakonu je prekršaj,a u nekim slučajevima i krivično delo. Poverenik ima ovlašćenja da pokrene prekršajni postupak, ali sam ne utiče na kažnjavanje prekršilaca, to je u nadležnosti prekršajnog suda.  – decidan je poverenik glede Zakona. On napominje da je bilo slučajeva kažnjavanja rukovalaca koji su kršili Zakon, ali je broj slučaja mali u odnosu na broj kršenja istog.

Samo u  januaru ove godine Kancelarija poverenika za zaštitu podataka o ličnosti imala je u radu oko 450 predmeta, u kojem su se građani žalili da su im na ovaj ili onaj način zloupotrebljeni podaci. Poverenik je 28. januara, na evropski Dan zaštite podataka o ličnosti izjavio da intervencija, po pravilu daje rezultat, ali da je to samo „grebanje sante leda“

– Ne možemo da kažemo da nema nekih pozitivnih pomaka. Naravno da ih ima, jer bi bilo neverovatno i neprihvatljivo da ih nema“, rekao je Šabić  za Tanjug tada i dodao da se broj predmeta u oblasti zaštite podataka o ličnosti iz godine u godinu povećava i da je u 2013. bilo 2.200 predmeta.



    • Ostavi komentar