Ne spajaju nas samo trubači

U Vranju danas imamo četiri Roma sa fakultetom. Među njima je i Romkinja koja je završila Fakultet umetnosti. Istovremeno, na Pravnom fekultetu imamo tri studenta, na Ekonomskom u Bujanovcu tri, na Visokoj školi u Vranju četiri, na Višoj u Bujanovcu pet

Prošlog četvrtka u jedan vranjski restoran stigli su Majkl Devenport, šef  Delegacije Evropske unije u Beogradu, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Grem Tindal, menadžer programa EU Progres. Razlog – 45. rođendan Saveza društava Roma Republike Srbije.

Nenad Tairović , predsednik društva primao je čestitke i održao prigodan govor.

Govorili ste na svečanosti “iz glave“ bez pripremljenog govora?

-Nije mi to teško, jer se tako osećam. Ovde u Srbiji je rođen moj čukundeda, zatim pradeda, pa deda, tu se rodio moj otac, tu sam se ja radio, sada i moja deca. Tako je sa Romima, što znači da naša država može da bude samo Srbija, a Srbi naš bratski narod.  Najviše smo vezani zajedničkim životom, druženjem, muzikom. Vidite, samo na jugu Srbije mi imamo registrovanih 100 duvačkih orkestara.

PROFIL
Nenad Tairović je rođen 15. 07. 1973. Godine u Surdulici, gde je završio osnovnu školu. Potom je upisao Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici koju je završio sa prosekom 5 i bio treći đak generacije. Uz rad je nastavio školovanje na Pravnom fakultetu u Nišu, koji je završio 2007. godine. Četiri godine kasnije završava master studije na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Sada je na akademskim specijalističkim studijama drugog stepena na istoj Akademiji. Njegovi saradnici kažu da je posle prof. dr Rajka Djurića nivoom obrazovanja drugi Rom u Srbiji,
Osim što je od 2011. predsednik Saveza društava Roma Republike Srbije, Tairović je i prvi potpredsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i osnivač i predsednik Saveza društava Roma Pčinjskog i Jablaničkog okruga, jedne od najboljih organizacija Roma u Srbiji.
Zaposlen je u MUP, oženjen je, otac Natalije (15) i Nade (17) učenica Srednje medicinske škole u Vranju.

ZAČARANI KRUG

Rekosmo, nećemo i siromaštvu Roma?

-Naravno, jer se mi već 50-60 godina vrtimo u jednom začaranom krugu koji nas skreće s osnovnih problema. Tako se kaže da smo mi siromašni jer smo neobrazovani, a neobrazovani smo jer smo siromašni. To naravno nije tačno.

Na koje ste rezultate danas ponosni?

-Mi danas najveće i najznačajnije rezultate postižemo u obrazovanju, jer nam je dosadilo da budemo na plećima države. Recimo, samo na Univerzitetu u Nišu, mi danas imamo 272 studenta. Koliko juče imali smo ih 5-6.

I ovde je situacija slična?

– U Vranju danas imamo četiri Roma sa fakultetom. Među njima je i Romkinja koja je završila Fakultet umetnosti. Istovremeno, na Pravnom fekultetu imamo tri studenta, na Ekonomskom u Bujanovcu tri, na Visokoj školi u Vranju četiri, na Višoj u Bujanovcu pet itd.

Akcenat ste stavili na sistem srednjeg obrazovanja Roma?

-Da, zato đacima obezbeđujemo prevoz, obroke u školi, stipendije. Jasno je svima zašto smo odatle krenuli. Ja na radnom mestu primam 60.000 dinara, pa ipak teško sastavljam kraj s krajem. A, zamislite one porodice koje imaju jednog-dva đaka, a žive od socijalne pomoći.

Obrazovanje Roma je osnovni stub vaše politike?

-Jeste, a ništa manje važan je sledeći – puna, odnosno proporcionalna zastupljenost Roma u institucijama države Srbije. Mi ne tražimo da se danas zapošljavaju nestručni, jer je to teret za svaku državu. Ali činimo sve da do posla dođu oni koji su završili fakultete i srednje škole.

Nemate uvek podršku za takva nastojanja?

-Taj plan se dosta teško ostvaruje. Boli nas što neki političari, da bi zadovoljili svoje hirove i razne ključeve, često u svoje forume uključuju baš one neobrazovane Rome, kako bi pokazali koliko su sa nama.

Sa kojim organizacijama u republici sarađujete?

-Sarađujemo sa svima od kojih zavisi naš bolji život: sa kabinetima predsednika države i Vlade, sa resornim ministarstvima, kancelarijama, agencijama, službama, nevladinim organizacijama..

A sa kojim međunarodnim organizacijama?

-Najviše sa Delegaciom Evropske unije u Beogradu. Odličnu aradnju koju smo uspostavili sa gospodinom Vensanom Dežerom sada nastavljamo sa ambasadorom Majklom Devenportom, kao i sa EU Progresom i menadžerom Gremom Tindalom.

KOLIKO JE ROMA U SRBIJI
– Poslednji popis kaže da u Srbiji ima 147.604 Roma, odnosno 2,04 odsto. Od Roma, u Srbiji više ima samo Srba i Mađara. Međutim, prema našim podacima, Roma u Srbiji ima između 600 i 800 hiljada. Zašto je to tako? Razlog su razni stereotipi i činjenica da je veliki broj mojih sunarodnika bez ličnih dokumenata – pravno su nevidljivi. Gde su u Srbiji Romi skoncentrisani? Naravno, nas najviše ima na jugu Srbije. Samo u Nišu oko 20.000, Leskovcu 10, Vranju osam, Bujanovcu sedam, Surdulici pet, Vladičinom Hanu četiri hiljade …- kaže Tairović

Ta podrška nije samo verbalna?

-Naravno. EU Progres je pre godinu-dve prihvatio našu ideju da temeljitije pomogne romsku zajednicu. Zahvaljujući tome danas Romi naselja Ćoška u Vranju, sela Jelašnice kod Surdulice i Romske mahale kod Novog Pazara, imaju kanalizaciju i zdravu pijaću vodu.

Evropa je u taj projekt investirala oko 300.000 evra?

-To je najveća pojedinačna pomoć Romima za koju ja znam. Ljudi koji su nam to omogućili su pravi prijatelji Roma?

To treba da bude model i za neke naše organe i organizacije?

-Kako da ne. Eto, ja pitam zašto o nama malo brige ne povede i Uprava carina. Vidite, na jugu Srbije imamo 7-8 graničnih prelaza. Zašto na svakom od njih ne bi bio zaposlen po jedan Rom.

STIPENDIJE

Kojim se trenutno projektima bavite?

-Sada sa OEBS realizujemo jedan veliki i jako značajan projekt. Hoćemo da za sve Rome učenike, koji imaju dobar prosek ocena, obezbedimo kakvu-taku stipendiju. Od preko 900 učenika, danas njih samo 114 ima stipendije. To je ispod svakog minimuma. Na naše insistiranje Ministarstvo prosvete je, uz pomoć Svetske banke, odobrilo još 250 stipendina. I sa tim brojem mi nismo zadovoljni. Zato smo ušli u ovaj projekt sa OEBS sa kojim ćemo obezbediti novih 500 učeničkih stipendija za srednjoškolce.

Koliko juče, to je bilo teorija?

– To je stub svih naših uspeha. To je budućnost romske zajednice u Srbiji.

Da ovaj razgovor završimo vašim pogledom na dekadu Roma?

– Relativni su rezultati Dekade. Mi za ovo vreme, recimo, nismo uspeli da se izborimo za jedno romsko glasilo koje bi izlazilo dnevno, nedeljno ili mesečno u nekom razumnom tiražu. Taj čin ne smatramo samo našim porazom, već i porazom resornog ministarstva. A znate sami kolika je danas moć javnih glasila. Mi očekujemo da se ova nepravda ispravi u najskorije vreme.