, 
Vi ste po struci učitelj?
– Da, radim u OŠ „SvetozarMarković“. Posao učitelja mi omogućuje da stalno ispoljavam kreativnost, jer je pogodan za različite aktivnosti. Volim da pišem za decu, da crtam stripove, da ilustrujem i uređujem đačkelistove, ali i da svoja interesovanja prenosim na mlade. Srećom, ono što je zanimljivo meni, zanimljivo je i učenicima. Poručio bih najmlađima, mada ni odraslima to ne bi škodilo: Ako žele dobro da pišu, moraju dosta da čitaju, jer postoji veza između čitanja i pisanja. A postoji i ona mudra misao koja kaže da će onaj ko pročita hiljadu pesama biti u stanju da hiljadu prvu napiše sam!
Kada ste počeli da pišete?
– Još u osnovnoj školi.Ipak, prvo ozbiljnije bavljenje poezijom vezujem za 1985. Te godine smo sa bratom osnovali rok grupu „Radno vreme“ i ja sam počeo da pišem tekstove pesama koje smo izvodili pred publikom. Njih sam 1996. Objavio kao rok poeziju u zbirci „Slepa raskršća“. Ubrzo sam napisao i zbirku pesama z adecu pod naslovom „Dohvatiću zvezdu“ (1997). U Doljevcu, godinu dana kasnije, na Susretima prosvetnih radnika – književnih stvaralaca, a iz rukuDobrice Erića, dobijam Nagradu za moderan pristup poeziji i ona mi znači kao pokazatelj da sam na dobrom putu. „Vatrolov“ ještampan 2006. i to je moja najnovija, treća po redu, zbirka pesama.
Krenimo od samog naziva te zbirke…
– „Vatrolov“ je neobičan, učinilo mi se i efektan naslov za knjigu, a znači loviti vatru, igrati se vatrom, baviti s nečim što je opasno i može da „opeče“. Ja pišem o životnim temama, ali omiljene su mi ljubav i ljudska glupost. Opasno je ukazivati da je gluposti najviše tamo gde je najmanje očekuješ. A ljubav… To je vatra koja te zgreje, ali i opeče!
Da li Vam inspiracija za pisanje dolazi iz svakodnevnog života, iz slučajnihsusreta, iz rada sa decom…?
– Ja sam kao na nekoj osmatračnici sa koje posmatram i osluškujem život. Utisci se u meni talože, a zatim prerađuju kao u radionici. U početku imam samo skicu, nacrt za pesmu, ali vremenom se to izbrusi i uobliči se pesma. Nekad to traje i godinama. „Vatrolov“ sam, recimo, brusio deset godina. Međutim, ja ne žurim – smatram da ono što se dugo stvara, dugo i traje.
Šta Vas još zaokuplja? Bavite se muzikom…?
– Da, muzikom. Sada ne toliko kao ranije, ali naravnoda muzika i nadalje ostaje moja velika ljubav.
Kada možemo videti Vaše stripove?
– Štampaću zbirku stripova i ilustracija koje sam dosad nacrtao.Njih ćete uskoro moći da gledate i čitate i na mom sajtu koji je u završnoj fazi izrade. Zanimljivo je da sam i diplomirao na temu „Strip kao sredstv oedukacije“ i u tom radu, između ostalog, izneo lična iskustva o efektima primene mojih stripova u nastavi.
Da li, možda, imate najdražu pesmu, neki omiljeni stih?
– Najdraža mi je Nesam živ. Napisao sam je na lokalnom dijalektu.
Zašto baš dijalekat?
– Tri sam pesme napisao na lokalnom dijalektu i nazvao ih Vranjska sevdah trilogija. Želeo sam da dokažem da se i na lokalnom jeziku mogu izraziti duboka osećanja.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.