KAMPANjA

Eko Taxi Vranje

Evo nama radosti i veselja, za koji dan počinje izborna kampanja. Turske serije biće prekidane blokovima reklama u kojima će Srbija izgledati kao obećana zemlja. Veseli poljoprivrednici na njivama, još radosnije radništvo u fabrikama, pa Arapi na vodi, brze pruge, kanali, avioni i kamioni, milijarde, čuda i pokore kao u nekom magnovenju, sve dok se tamo oko 17. marta ne probudimo u stvarnosti. Zloj i naopakoj kad smo dočekali da nas, da prostite, iz fekalija vade oni koji su nas u iste uvalili. Ipak, volja birača mora da se proveri, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenice što ogromna većina glasača SNS i SPS nije votirala za politiku koju ove stranke vode u poslednje dve godine. Ajde, molim vas, nađite mi nekoga SPS ili SNS vernika da je maja 2012. glasao za Briselski sporazum! Ili nekoga ko potajno ne želi da se ostvari tisućljetni san predsednika države pa da Srbija postane ruska gubernija, Putin godpodar svih srpskih zemalja, od Vladivostoka do Karlobaga i Virovitice, a Vučić prvi gubernator. Kada bi poslušali Branka Ružića, ministra za evrointegracije i funkcionera SPS, ko zna šta bi nam naši političari obećali. U intervjuu nedeljnoj Politici, pošto ga je zla novinarka podsetila da je premijer i lider stranke vukao neke poteze koji baš i nisu bili u koliziji sa proklamovanom politikom SPS iz prošle kampanje, i da je čak bio spreman da „ratuje za Kosovo“, Ružić je doslovno rekao: „Bilo bi neozbiljno da se vraćamo u prošlost i podsećamo predizbornih kampanja i ko je šta govorio. Jer, u kampanjama je sve dozvoljeno. Kampanje su period kada možete uticati na prosečnog birača i u pogledu njegovog nacionalnog ili socijalnog senzibiliteta“. Ružić je tako skicirao kroki prosečnog srbijanskog birača: to je osoba lobotomiranog mozga, omeđena u svom podaničkom mentalitetu, uskogruda, paranoična i ksenofobična, jedinka spremna da do imbecilnosti sledi mesijansku misiju vođe kojem u datom momentu poveruje na osnovu predizbornih obećanja. Ide Branko i korak dalje kada kaže da on, a siguran je i SPS i njen lider, „insistiraju na tome da su kampanje jedna šarena laža“. Zato, ako u narednih mesec i po čujete, bez obzira iz koje stranke, da će Bil Gejts od Vranjske kotline napraviti Silicijumsku dolinu, da se Oksford i Kembridž tuku ko će ovde da otvori isturena odeljenja, da ćemo u Simpu i Jumku opet svi da radimo, da će Srbija postati novi, pridruženi član Ujedinjenih arapskih emirata (UAE) ili da će Vranje dobiti zatvoreni bazen, svejedno, nemojte da se „primate“ na mošu. Slobodno poverujte, međutim, da će, na primer, Simpo dobiti novu kreditnu liniju ili garancije od države, u zamenu za glasove radnika i njihove familije. I, ne brinite, biće i u Vranju i u Srbiji sve isto kao do sada, bar još neko vreme. Dok ne dođu Nemci. Ili Rusi. A ako se pitate da li je to Branko Ružić toliko pametan i mudar, ili potcenjuje svoj narod koji, uzgred, o sebi misli da je nenadjebiv, dakle najbolji među narodima, u oba slučaja niste u pravu. Branko je već u kampanji!





  • Ostavi komentar