Vranje složno glasa, i Borisa i Djilasa

Igor Andonov zamera Stefanoviću što je na Glavnom odboru u Novom Sadu podržao Djilasa, bez prethodnih konsultacija sa ostalim prvacima stranke na lokalu

Ma koliko se trudili, ni vranjski DS nisu zaobišli sukobi koji ovih dana po Srbiji razaraju samo tkivo te stranke. Podela na pristalice aktuuelnog predsednika Dragana Djilasa i njegovog izazivača, ranijeg predsednika Borisa Tadića kulminirala je prošle  nedelje na sastanku GO stranke u Novom Sadu. Sad za sad, kraći kraj izvukao je Tadić, ali to ništa ne mora da znači, jer prava odmeravanja snaga među demokratama tek slede. Po običaju, Vranjanci su pokušali da se iz čitave priče izvuku kao neopredeljeni, jer nisu podržavali ni jednu ni drugu stranu. Idilu je u pravom času, tri dana pred obračun, narušio predsednik Okružnog odbora DS Goran Stefanović, jasno se svrstavajući, i lično i u ime stranke, na Djilasovu stranu. E, sad ovi koji nisu baš za to rešenje, odmah su reagovali, i to u prestoničkim novinama. Nema, naime, samo Djilas prolaz u medijima (vidi okvir), ima tu nešto i Tadićeve sile, pa se potpredsednik odbora Igor Andonov, drugi junak ove priče, samo pravi nevešt kada kaže da mu nije poznato odakle „Blicu“ njegovi kontakti.

NOVOGODIŠNjI KOKTEL

Uglavnom, na Stefanovićeve ocene da je jug Srbije uz Djilasa, stigla je ocena Igora Andonova, inače zamenika predsednika GO DS-a u Vranju, da demokrate o tome nisu ni razgovarale, i da niko nema pravo da govori u njihovo ime, pa ni Stefanović. Retko direktno suprostavljanje  u medijima dva čelna čoveka među vranjskim demokratama moglo je da iznenadi samo neupućene – još na novogodišnjem koktelu moglo se videti da Stefanović nije mnogo popularan među ostalim prvacima stranke. Sukob  u DS čini se tinja još od osnivanja, po raznim osnovama, iako se za sadašnji saziv verovalo da je prilično monolitan. Ono, to se verovalo i za prethodni, iz koga su trojica sada van politike, a dvojica u SPS-u. Najnoviji sukob ipak nije izraz nekakve lične netrpeljivosti na relaciji Stefanović – Andonov, nego je reč o različitim koncepcijama traženja izlaza iz ćorsokaka u kome se stranka, i ovde, i svuda, evidentno nalazi.

Sve u svemu, Goran Stefanović izneo je stav da Djilasa treba pustiti da radi, jer je u punom mandatu tek godinu dana, i to u času kada trpi napade kakvi se ovde ne pamte još od Miloševićevog zemana. Replicirao mu je Andonov, idejom da svoje lične stavove članovi stranke ne smeju da iznose nikada javno, a kamoli u najosetljivijim trenucima za stranku, koja, kako je izjavio, nikada nije lošije stajala. 

Danas, Andonov objašnjava da je problem što je Stefanovićev javni istup stvorio utisak da Vranje podržava Djilasa, što se iz zvaničnih dešavanja u stranci ne može zaključiti ni na koji način. 

– Rekao sam medijima da DS Vranje nije zasedao, da nikakva odluka odbora po tom pitanju ne postoji i da bi bilo dobro da niko ne izlazi sa ličnim stavovima koji bi mogli da izazovu podele u stranci, sada, kada imamo puno jedinstvo. Da smo držali odbor po ovom piitanju, ubeđen sam da bi bilo i sukoba u stranci, sa ozbiljnim posledicama – kaže Andonov.

Prema njegovim rečima niko, pa ni Stefanović, nema prava da govori u ime gradskog odbora DS-a, a naročito ne o pitanjima oko kojih nema zvaničnog stava.

– Nikada nismo gore stajali u istoriji stranke, to je moje lično mišljenje. Ali ni ja, ni bilo ko, pa ni Stefanović, nemamo pravo da govorimo u ime odbora bez njegove odluke. U DS-u svi imamo lične stavove, ali treba poštovati dogovor da se ne izlazi u javnost kada za tim nema potrebe – objašnjava Andonov, napominjući da mu ne pada na pamet da se svađa sa bilo kim zbog politike.

– Ja se sa Stefanovićem nisam svađao, niti ću to činiti – kaže Andonov.

Sa druge strane, i predsednik Okružnog odbora DS Goran Stefanović kaže da ne vidi problem u svom istupu, jer je tom prilikom u javnost izneo saamo svoje lične stavove.

– Nemam više šta da kažem. Mi smo DS, i kod nas nije zabranjeno da ljudi imaju svoje stavove i da ih javno iznose, to u DS nije partijski prekršaj. Kao predsednik stranke u okrugu mogu da kažem da je većinsko raspoloženje u odborima bilo da se podrži izveštaj predsednika stranke, što se i pokazalo na samoj sednici u Novom Sadu – kaže Stefanović.

MEDIJI
Zanimljiva je i priča o tome kako je čitava „vranjska stvar“ dospela u medije. Posle intervjua za „Vranjske“ u prošlom broju Stefanović je, po sopstvenim rečima, taj tekst prosledio centrali stranke u Beogradu.
– Djilasu se to svidelo i odobrio je njegovo slanje medija. Prvo se pojavilo na B92 i Tanjugu, ali su sa neke druge strane odmah krenuli i komentari i napadi na moj tekst od koga je ostala jedna jedina rečenica. Verovatno iz tih razloga je čitava ta priča sa sajta B92 skinuta već posle dva  sata – objašnjava Stefanović.

U DS-u  kažu da su lako na Gradskom odboru mogli da dobiju podršku za Tadića, ali da sastanak na tu temu nije održan jer se sukobi u stranci, ili još gore u odborničkom klubu, žele izbeći po svaku cenu. E sad, pitanje je kako je onda formiran većinski stav pa su oba vranjska predstavnika na Glavnom odboru, i Stefanović i predsednik Gradskog odbora Slobodan Stamenković, svojim glasovima na licu mesta podržali Djilasa? Vranjanci po to pitanju nemaju zvaničan stav, dok se za Tadića izjasnilo pet od osam odbora u Okrugu (Bujanovac, Preševo, Bosilegrad, Surdulica i Vranjska Banja). Što se tiče „deputata“ na sastanku GO DS-a ZA Djilasov izveštaj bili su, pored Vranjanaca, još i Hančani i predstavnici Trgovišta, (ukupno pet glasova), dok su praktično svi ostali bili PROTIV (pet glasova). Na pitanje odakle crpe legitimitet za javnu podršku Djilasu sa mesta i u ime Okružnog odbora, koji takođe nije zasedao po ovoj temi, Goran Stefanović kaže da i organizaciono i brojčano i politički, odbori koji su podržali Djilasa imaju veću težinu od recimo bosilegradskog odbora koji već dve godine ne radi ili preševskog sa svega desetak članova. Oni koji ga dobro poznaju pak tvrde da Stefanović uporno želi da sebe predstavi kao sponu između Beograda i juga Srbije, koja se sada uz jasnu i javnu podršku Djilasu u pravom času nada boljoj poziciji na poslaničkoj llisti, koja bi ga, danas – sutra, mogla vratiti u skupštinske klupe.

Začudo, ni za predsednika Gradskog odbora Slobodana Stamenkovića u čitavoj priči nema ničeg spornog, jer je Stefanović, kaže, nastupao sa pozicije predsednika Okružnog odbora, i „ni jednom rečenicom nije spomenuo Vranje u svojim istupima“.

– Jednostavno, nije bilo legitimnih inicijativa da se DS u Vranju odredi po pitanju vrha stranke. Niko od nas nije tražio da se opredeljujemo i zato nismo ni zauzimali zvaničan stav, kao odbor. Glasao sam za izveštaj predsednika Djilasa jer sam ga prvi put čuo na GO, i nisam mogao po tom pitanju da tražim stav odbora, jer je nemoguće dogovarati se o nečemu čija vam je sadržina nepoznata – kaže Stamenković, koji je svestan da je u javnosti stvorena slika o razmimoilaženjima u vranjskom DS-a, ali da to ne želi da komentariše.

– Stefanović je govorio kao predsednik „okruga“, i to je njegova stvar.  I Andonov je izneo lični stav. Razgovaraćemo o tome. Većinsko raspoloženje u DS-u videlo se na Glavnom odboru, ali to nisu bili izbori, pa da se mi opredeljujemo na neku stranu. Mi smo DS, i svako ima pravo na svoj stav – kaže Stamenković.

Sve u svemu, Stefanović ima funkciju koja mu omogućava da podrži Djilasa, dok Andonov mora da čuva svoje stavove za sebe. Ili tako nekako. U čitavoj priči zanimljivo je i to da Andonov nikako ne može da se proglasi za „Tadićevca“, jer je on u leto 2012. godine bio među ključnim zagovornicima dolaska Djilasa na vlast u stranci. Dublje se nešto među vranjskim demokrata valja, a nesporazumi na relaciji  Stefanović – Andonov samo su, izgleda, vrh ledenog brega. 

Eto, simptomatično je da situaciju u stranci gotovo identično kao Stamenković sagledava i Perica Janković, predsednik IO DS-a za Pčinjski okrug. I on smatra da Stefanović nije napravio prekršaj javnim istupom jer nije pominjao Vranje, i napominje da ovo nije bio trenutak u kome je bilo ko od Vranjanaca tražio da se izjašnjava o bilo čemu vezanom za rukovođenje strankom.

– Mnogi nisu razumeli o čemu je ovde reč. Nije bilo nikakvih prepucavanja i konflikata. Sitacija je na GO bila mirna, čak nekad neprijatno mirna. Sve naduvava štampa, a mi samo tražimo jedinstvo i uspeh stranke. Svi smo pistojni ljudi, glasalo se pojedinačno, ustajanjem sa mesta, i ponosan sam što sam prisustvovao čitavoj stvari. Kada budu izbori, e to je već druga stvar – kaže Janković, uz jasnu poruku da „tamo viđenu energiju neko sada treba da iskoristi“.

SNS I SPS

Ovde je očigledno  najspornija situacija baš  u tome, ko će voditi energiju DS-a dalje, i to ne samo u Beogradu. Igor Andonov se od glasogovornika  stranke polako pretvara u neposlušnog sina, a nekada nepomirljive krajnosti kao da su sada bliže  nego do pre nekoliko nedelja. Razlog čitavoj ujudurmi u stvari leži u borbi za opredeljenje na jednu od mogućih koalicionih strana. Poznavaoci kažu da je podržavanje Tadića podržavanje velike koalicije sa SNS-om, a votiranje za Djilasa okretanje ka SPS-u. Prevedeno na vranjski slučaj, izgleda da je Andonov (kome poneki zameraju da se „previše druži sa Niku“) glavna, ako ne i jedina prepreka ulasku DS-a u socijalističku tvrđavu vlasti. Ono, i ostali se kao nećkaju, ali izgleda da je ulazak u vlast većinsko, ma šta to u DS-u značilo, stanovište demokratskih lidera ovde, bar tajno ako ne javno. Jedino je Andonov apriori protiv. Posle svega, kao da Andonov ostaje usamljen, prividno u borbi da dešavanja među demokratama vrati u legalne tokove, a stvarno kao jedini antisocijallistički centar u svojoj stranci. Iako svi tvrde da između SPS-a i DS-a u Vranju nema kontakata još od Nove godine, vreme za odlučivanje sve je kraće. Skupština grada na kojoj će biti izabran novi (stari?) predsednik parlamenta zakazana je za 27. januar. Ako demokrate propuste taj termin, sva je prilika da će čekati do izbora, ili ostati bez mesta predsednika Skupštine. Sudbina Igora Andonova u DS-u svima će pokazati na koju stranu su vranjske demokrate klimnule još i pre nego što, moguće je, zvanično uđu sa socijalistima u vlast. A tada, tada će prepucavanje preko medija izgedati kao prava dečija igra.