Superligaši za tri godine

I gospodina Dragana Markovića Palmu su ismejavali kad je pomenuo ideju da se Jagodina nađe u društvu Zvezde i Partizana, tako sada i u Surdulici, i ne samo ovde već i šire u Pčinjskom okrugu, brbljivci zbijaju šale. A u Surdulici nema šale

Od trenutka kada je daleke 1926. godine mladi obućarski radnik Gradimir Antić, u pletenom cegeru iz Beograda doneo prvu fudbalsku loptu, kao i pravila igre,  sve potonje generacije igrača sa ovog prostora počele su da sanjaju o timu koji će da igra značajnu ulogu na prostoru Srbije. Prvoj generaciji bio je cilj da se dokopa fudbalskog podsaveza u Vranju, zatim je došla želja da se igra regionalna liga, ambicije su potom dalje rasle i mnogi su sanjali takmičenja u zoni poput Južnomoravske i Niške. Oni najhrabriji razmišljali su o Srpskoj ligi. O ideji da se igra elita – to nikome nije padalo na pamet ni u maloj moždanoj kori mozga. Međutim, pošto je fudbal najsličniji životu, stvari su se potpuno okrenule 2008. godine kada su građani Surdulice za svog predsednika izabrali Novicu Tončeva, diplomiranog građevinskog inženjera, koji i danas obavlja tu važnu funkciju. Gospodin Tončev u planovima za razvoj Surdulice daje veliko mesto i razvoju sporta. Imao je sreću da mu i neki događaji idu na ruku. Te godine srpskoligaš iz Vranjske Banje Železničar – Soko našao se u finansijskoj krizi i nađen je spas tako što će se banjski srpskoligaš fuzionisati sa članon Niške zone, Radnik Rosom iz Surdulice. Na taj način Surduličani su postali članovi Srpske lige – grupa istok. Predsednik Tončev svojim Surduličanima saopštava da mu je namera da do kraja mandata tim bude u Prvoj ligi.

SVETI AUGUSTIN

To se obistinilo prošlog leta, kada je Radnik u baražu bio bolji od niškog Sinđelića i zasluženo ušao u prvoligaški krem Srbije. I kada se pomislilo da je tu kraj, hiperaktivni predsednik najavljuje nove, još smelije planove.

– Samo radom se stiže do rezultata. Ako hoćete veliki cilj, onda prvo morate da taj cilj imate u glavi, a onda i da znate da praktično realizujete tu ideju. U svom životnom stavu ja se držim misli Svetog Augustina koji kaže: «Svet je jedna velika knjiga i onaj ko ne putuje, pročitao je samo jednu stranu». Ja sam na to dodao svoju misao i smatram da je fudbal jedna izuzetno debela knjiga i onaj ko ne napreduje u toj knjizi može da bude samo na jednoj strani ili čak ni na jednoj. Pola veka Radnik nije uspevao, sem u retkim trenucima kao 1997, da odmakne nešto dalje od Grdeličke klisure, sve ostalo bila je igra do tunela i nešto dalje. A velike pare su ulagane. Želeo sam, kao i svaki građanin Surdulice, da Radnik bude u ligi sa klubovima koji su iz velikh centara, poput Kraljeva, Zaječara, Novog Sada, Užica, pa konačno i Beograda. I u toj nameri, sa grupom istomišljenika i vrlo vrednih ljudi, mi smo postali prvoligaši i u ovom trenutku fudbalski centar Pčinjskog okruga, što nije mala stvar.

Jedini ste prvoligaš, Dinamo i BSK su u Niškoj zoni, ostali tavore u Okružnoj ligi.

– Sećam se sa radošću kada je Dinamo 2006. ušao u Prvu ligu. Radovao sam se kao dete, ali sam 2011. bio tužan kada su ispali iz prvoligaškog društva. Posebno sam bio razočaran prošlog leta, kada su ispali iz Srpske lige. Mnogi su me tada napadali bez razloga, kriveći me da je to sve zbog našeg plasmana u viši rang. Međutim, to nema nikakve veze, jer se dobro zna da sam mnogo puta priticao u pomoć ne bi li se klub spasao. Jedva čekam da se Dinamo vrati tamo gde mu je i mesto, a to je prvoligaško društvo. To ne može da se desi preko noći, ali nema posustajanja. Rad i samo rad je pravi i istinski put do velikih rezultata. To se odnosi i na Bujanovac, s tim što je BSK-u mesto u Srpskoj ligi, a i moje komšije Hančani moraju mnogo da rade, jer zaista je sramota da se takmiče u Okružnoj ligi, a u Hanu fudbal je počeo da se igra iste godine kao i kod nas – 1926. Trgovište mora uložiti napor da Pčinja bude u Niškoj zoni, a to važi i za Mladost iz Bosilegrada. Mora se ulagati u mlade i mora neko od mlađih selekcija iz okruga da bude u omladinskoj, odnosno, kadetskoj i pionirskoj ligi Srbije. Ono što me brine, to su brbljivci. Samo pračaju, a prethodnih pedeset godina su radili tako da im se klubovi takmiče u rangovima koji ne predstavljaju neki značajniji rezultat u državi. Ja ih uopšte ne slušam, jer to su ljudi koji džarkaju žar po hladnom pepelu ugašene fudbalske vatre. Ipak, znajući da je u Srbiji najteže promeniti mentalitet i shvatanja ljudi, vrlo često me strah da upravo zbog toga Pčinjski okrug ne postane beznačajan fudbalski prostor Srbije.

Uveliko se govori da želite da stadion Radnika poprimi izgled modernog zdanja sa reflektorima koji će ga krasiti. Hoće li se to realizovati?

– To se mora realizovati, to je naš glavni cilj. Do sada smo adaptirali teren, napravili nove tribine, zatim potpuno novu klupsku zgradu, pa su na red došli i reflektori. To je logično, jer po planu koji smo zacrtali, Radnik bi trebalo da se nađe u Jelen super ligi 2016. godine. I gospodina Dragana Markovića Palmu su ismejavali kad je pomenuo ideju da se Jagodina nađe u društvu Zvezde i Partizana, tako sada i u Surdulici, i ne samo ovde već i šire u Pčinjskom okrugu, brbljivci zbijaju šale. A u Surdulici nema šale, već rada na realizaciji zacrtanog cilja. Biće Radnik u eliti, il’ nas neće biti!

Sve te ideje dosta koštaju. Hoće li biti problema sa parama?

– Da nismo u mogućnosti da finansijski ispratimo sve te planove, ne bi ih ni postavljali kao cilj. Niko nije lud da u 21. veku priča o reflektorima, a da pritom nema para. Dakle, sredstava za ovaj veliki posao ima, a kad je u pitanju tekući sport, od 42 miliona dinara, koliko je budžetom namenjeno sportistima u 2014. godini, prvoligaš Radnik na raspolaganju ima 25 miliona, a naši vredni odbojkaši, košarkaši, bokseri i drugi imaju ukupno 17 miliona.

HVALA ENGLEZIMA

Jeste li optimista da će Radnik i po okončanju sezone i dalje biti prvoligaš?

– Biće! I još da vam kažem, biće peti na tabeli! Imamo odličnog trenera Sašu Nikolića i njegovog pomoćnika, zlatnu uzdanicu, mladog Surduličanina Aleksandra Stankovića, imamo 25 vrhunskih fudbalera, imamo najdivniju publiku u Srbiji. Zato ćemo i dalje biti prvoligaši!

Na kraju, recite nam zašto vas toliko fudbal zaokuplja?

– Moram da vam kažem da je fudbal nešto najdivnije što je čovek mogao da izmisli. Izmislili su ga Englezi i ja im se zbog toga divim. Divim se i Nemcima koji svaki meč svoje reprezentacije gledaju i to tretiraju kao sednicu vlade. Za mene lično, fudbal je zajedno sa muzikom najlepša simfonija sveta. To su jedine oblasti koje su u stanju da zaustave vreme.