Dobro da teže ne može biti

,

U odnosu na broj stanovnika situacija je najgora u Preševu, Trgovištu, Bosilegradu i Vladičinom Hanu, gde se procenat nezaposlenosti kreće oko ili preko 50 odsto. U Vranju se na evidenciji NSZ godinama nalazi desetak hiljada ljudi

Pogledajte ovu tabelu! Zadržite se neki minut nad ovim brojkama! Uporedite ih? Ako vam je pri ruci digitron, poslužite se, izračunajte – utisak će biti kompletniji.

No, pođimo od prve kolone ove tabele i njene poslednje brojke na desnoj strani: oporo deluje podatak da je, u sedam opština Pčinjskog okruga, na početku ove kalendarske godine, bilo čak 31.135 nezaposlenih. U odnosu na broj stanovnika situacija je najgora u Preševu, Trgovištu, Bosilegradu i Vladičinom Hanu, gde se procenat nezaposlenosti kreće oko ili preko 50 odsto. Zavisno odakle gledamo na ovu brojku, vrtoglavica će biti veća ili manja. U Pčinjskom okrugu ima više nezaposlenih nego što cele opštine Vladičin Han (21.751) i Bosilegrad (8.571) zajedno imaju stanovnika. Živo nas zanima da li su takve proporcije u Beogradu – da li tamo recimo svih šest gradskih opština imaju više nazaposlenih nego recimo Zvezdara i Stari Grad. No, naša muka je naša muka.

Od te glamurozne brojke čak 52,6 odsto ili 16.377 je žena, što najbolje govori o njihovoj društvenoj ravnopravnosti. Dozu optimizma unose podaci da je u Bosilegradu i Trgovištu više zaposlenih žena nego muškaraca.

Kada je reč o kvalifikacionoj strukturi onih koji traže posao, i tu je poprilično anomalija. Najpre pada u oči podatak da je svaki trideseti koji traži posao završio fakultet, a u Trgovišti čak svaki stoti, jer je i tamo 12 fakultetski obrazovanih stiglo na evidenciju Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ).  A kada će ga naći, to  teže pitanje. Naravno da fakultetski obrazovanih ima najviše u Vranju – čak svaki deseti. Njihovu ukupnu situaciju u okrugu otežavava i podatak da je preko 8.000 nezaposlenih, odnosno 26,6 odsto onih sa četvrtim stepenom stručne spreme, koji najčešpće ne biraju ili nemaju pravo da biraju posao.

Među ljudima koji traže posao, čak polovina je onih koji su radili, ali su u međuvremenu ostali bez posla. Malo je reći da su tih 15.194 stanovnika okruga, onda kada su ostajali bez posla, doživeli psihički slom, pa se ne zna kome je sada teže: njima ili onima koji još tragaju za radnom knjižicom. Tu je situacija najteža u Preševu, Trgovištu, Bosilegradu i Vladičinom Hanu.

Romi Pčinjskog okruga, to već nije nikakva novost, imaju pravo da budu itekako nezadovoljni.  Od ukupno 13.826, koliko ih je upisano na popisu 2011. godine, trenutno čak 2.318 ili 16,7 odsto traži posao, sa minimalnim ili nikakvim šansama da ga nađu. U apsolutnom iznosu najviše nezaposlenih Roma ima u Bujanovcu (734), Vranju (707) i Surdulici (463).

Ovoj ni malo prijatnoj priči dodajmo podatak i za osobe sa invaliditetom. Takvih lica koja u Pčinjskom okrugu traže posao, ukupno je 288. Takvih je najviše u Vranju – 236, odnosno 82 odsto od ukupnog broja u svim opštinama Pčinjskog okruga.

Na kraju, sumarni zaključak nad ovom gomilom brojki, mogao bi da bude onaj koji često ponavljaju najviši funkcioneri lokalnih samouprava. On glasi da je ekonomska sitiacija u Pčinjskom okrugu, gledano kroz prizmu zapošljavanja i šansi za otvaranje novih radnih mesta, situacija najgora u Preševu, potom u Trgovištu i Bosilegradu, pa u Vladičinom Hanu i Bujanovcu.