, 
Publika prestižnog američkog specijalizovanog sajta, album Gipsy manifesto proglašen je najboljim na svetu u 2013. Markovići su, uoči koncerta u Londonu, radost zbog priznanja podelili sa sugrađanima na spektaklu povodom dočeka julijalnske nove godine
Prema ocenama slušalaca iz celog sveta, u izboru prestižnog američkog sajta Worldmusiccentra.ord, najbolji album izdat u 2013.godini je „Gipsy manifesto“ Marka i Bobana Markovića, u izdanju jedne nemačke produkcijske kuće. Ovaj album je u Srbiji izdala muzička kuća City records pod nazivom „Čovek i truba“. Ovo veliko priznanje, Markovići su proslavili sa prijateljima i familijom, ali i sa nekoliko hiljada svojih hančana za doček julijanske Nove godine na varoškom trgu.
Marku podršku odmah uz binu pružaju supruga i dvoje dece, Boban – već prekaljen u svim varijantama scenskog nastupa, komotno nazdravlja sa prijateljima, članovima orkestra i svima koji bi da ga pozdrave ili se slikaju sa njima. Čini se da tajna njihovog uspeha, pored velikog i napornog rada, leži i u normalnosti koju su sačuvali iako su i ove godine su svirali po celom svetu, aplaudirala im je publika na tri kontinenta, karta za njihov koncert u Londonu koštala je oko 100 evra, sviraju u najelitnijim koncrtnim dvoranama a priznanje im odaju vrhunski muzičari.
KAO NA JUGU AMERIKE
Kritičari ih porede sa čuvenim trubačima iz New Orleans-a koji, kao Markovići danas, sviraju bez nota, isključivo po sluhu, hipnotišući mase.
Scenski i muzički besprekorno uigrani i tačni, a opet uz neophodnu dozu spontanosti i improvizacije, opušteni i ležerni, svih jedanaestoro u orkestru deluju kao priča za sebe. Oni koji ih prvi put vide i čuju, obično očekuju uobičajeno poređan trubački orkestar koji na početku ima prvu trubu, negde u sredini doboš a na kraju veliki bas. Nastup orkestra Markovića je pravi scenski spektakl razrađen u više segmenata umetničkog izraza. Sve to im dozvoljava njihov beskrajan talenat koji stalno nadograđuju. Oni igraju, plešući sa svojim instrumentima, jedan sa drugim, prilaze publici, koketiraju sa njom, Marko peva, jodluje, uvek iznova iznenadi i šokira čak i svog oca nekim novim scenskim pokretom ili glasovnom egzibicijom koja mu u trenutku naiđe. Boban ne krije ushićenje zbog toga što ga je sin još davno prevazišao na sceni:
– Mnogo sam ponosan na Marka; sam je napravio aranžmane za sve numere, u orkestar doveo vrhunskog bubnjara i klavijaturistu, uneo toliko novina da sam se u početku, moram da priznam, plašio kako će to sve da zvuči. Vidiš, ispalo je super, najbolje – oduševljen je Boban posle svirke.
Boban priznaje da najpre nije verovao kada je čuo da je objavljen zvaničan podatak da je publika njihov album izabrala za najbolji na svetu. Tek kad su počeli da stižu pozivi od poznanika, saradnika, muzičara i stručne javnosti sa svih strana, onda su, kako kaže, informaciju ozbiljno primili znanju. Marko dodaje da posebno prija svaka nagrada koja dolazi od publike:
– Ovo priznanje je posebno zbog toga što nam ga je dodelila publika. Ona je naš najvažniji žiri i do njenih ocena nam je jedino i najviše stalo. Rad i samo rad i to ne samo na sebi nego kompletno, timski, ceo orkestar nema tu mnogo filozofije. Ili radi najbolje ili se povuci, tako ja razmišljam. Shvatio sam da moj talenat i sve ono što sam naučio od oca i ostalih starijih trubača nije dovoljno, pa sam krenuo da gradim sopstveni stil i pravim potpuno nove aranžmane. Moje kompozicije su mešavina različitih ritmova i stilova, neverovatna energija koja me nosi ali i stalno osluškivanje publike kojoj sviramo širom sveta. Mislim da nepogrešivo osećam kad publika dobro reaguje i ne umem da vam rečima opišem taj osećaj kad sviram a vidim da je publika u transu. Tu nema greške ni varanja. To je svojevrsno muzičko orgazmično iskustvo, svaki novi nastup je priča za sebe – priča Marko.
U razgovoru sa njima shvatate da iza svih, pa i ovog poslednjeg uspeha, stoji veliki rad u svakom smislu. Oni nisu samo muzičari – zabavljači, oni su uvek spremni da savršeno biranom igrom reči animiraju publiku, šarmiraju sagovornika. Odlično govore engleski, Marko uči i nemački (treba da radi muziku za jedan film u toj zemlji), u Norveškoj se takođe dobro snalazi na njihovom jeziku, svirajući u bendu „Tutti Serbia Orcestra “ sa Jovanom Pavlovićem, violinistom srpskog porekla.
NEMAČKI FILM
Ekskluziva je da je Marko Marković dobio prvu priliku da se oproba i kao kompozitor filmske muzike i to za nemački film a ovog posla će se prihvatiti u martu ove godine. Kaže da je ovo veliki profesionalni izazov za njega i da je sam poziv veliko priznanje njegovom dosadašnjem stvaralaštvu.
– Pored toga što sam se oprobao kao glumac pre nekoliko godina, tumačeći glavni lik u igranom filmu Guča, sada ću moći i da radim muziku za film. To je potpuno nova dimenzija u umetnosti, ali sam ja spreman, jedva čekam da počnem- uzbuđeno nam priča Marko.
Već 17. januara, orkestar Marka i Bobana Markovića sviraće veliki koncert u Londonu a pripreme repertoara i vežbe su priveli kraju. Otkrivaju nam tajnu da se uvek nekoliko dana pred velike koncerte odmaraju u krugu porodice i prijatelja, i kažu da je to najbolji način da se prikupi energija i opuste um i telo pred grč koji veliki koncerti nose sa sobom.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.