Neugovoreni radnici ne ostaju bez posla

Ukoliko ne budemo vraćali dugove došlo bi do blokade ZC što bi izazvalo pravi haos; tada ne bi bilo para ni za plate svih 1.500 radnika, ni za osnovno funkcionisanje Centra. Takvu mogućnost ne smem ni da zamislim

Nedavni cunami-talas masovnih promena u vranjskom Zdravstvenom centru, na čelo bolnice doneo je dr Zvonimira Djorđevića, uglednog internistu i jedinog gastroenterohepatologa u Vranju. Situacija koju je novi direktor nasledio, evidentno je dramatična, pa se postavlja kako će dr Djorđević pokušati da zatečeno stanje ispravi.

TRI REŠENjA

Svakako najveći problem koji je dr Djorđević zatekao, predstavljaju takozvani „neugovoreni“ radnici, kojih u ZC Vranje ima ukupno oko 130, od kojih je oko 90 u stalnom radnom odnosu, a ostali na određeno vreme. Postavlja se pitanje, da li su oni neophodni za normalno funkcionisanje ustanove, i šta će biti sa njima?

-O njihovoj sudbini – kaže dr Djorđević – postoje tri rešenja: prvo, da budu otpušteni. To je poslednja opcija koja postoji. Ta opcija nikome nije u interesu, a najmanje nama u menadžmentu. Drugo je da ih i dalje plaćamo, ali iz sopstvenih sredstava. To je naše trenutno stanje što nam stoji kao kamen oko vrata. Od Fonda ne dobijamo novac za te radnike, a sopstvena sredstva nemamo. Treća i najbezbolnija, ali jako teško izvodljiva varijanta je da te radnike ugovorimo.

Menadžment je, objašnjava Djorđević, doneo odluku i zatražio prijem kod ministarke zdravlja po tom pitanju.

PROFIL
Dr Djorđević je rođen u Donjem Zapskom kod Vranja 21.9.1954 godine. Medicinski fakultet, specijalizaciju iz interne medicine i subspecijalizaciju iz gastroenterohepatologije završio je u Nišu. Prvi je subspecijalista gastroenterohepatologije u Vranjskoj bolnici i prvi na niškom Medicinskom fakultetu. Do postavljenja za Upravnika Bolnice bio je šef odseka gastoenterohepatologije Internog odeljenja od formiranja odseka. Desetak godina je uspešno radio i kao predavač specijalizantima na Medicinskom fakultetu u Nišu. Autor je zavidnog broja stručnih radova, objavljenim u eminentnim časopisima. Čest je predavač na tribinama SLD-a i kongresima gastroenterohepatologa i hirurga.
Dr Djorđević je pre dvadesepet godina osnivao i osmislio rad kabimet za endoskopiju i kolonoskopiju. Time je unapredio, ne samo dijagnostiku na Internom odeljenju, već i na vranjskoj hirurgiji.
Dvehiljadesedme godine objavio je jedinstvenu knjigu-atlas iz oblasti gastroenterologije.

– Pokušaćemo da ih ugovorimo. Ako nam to uspe, rašićemo i te radnike, ali i problem drugih dugovanja. Da li su svi neophodni za normano funkcionisanje pokazaće analize, ali da su potrebni za bolji rad ZC – sigurno jesu. Ove radnike ne plaća Fond, već se plaćaju iz naših sredstava. I tu nastaje problem. Mi nismo tercijarna ustanova koja može toliko da zaradi i da plati te radnike, što, inače, zakon dozvoljava. Pored toga, nasleđena dugovanja nas primoravaju da vraćamo dugove kako ne bi došlo do blokade ZC što bi izazvalo pravi haos jer tada ne bi bilo para ni za plate svih 1 500 radnika, ni za osnovno funkcionisanje ZC. Takvu mogućnost ne smem ni da zamislim. Na moje veliko zadovoljstvo, naišao sam na veliko razumevanje skoro svih zaposlenih. Ljudi su jednostavno shvatili u kakvim smo problemima, ali i dobro znaju šta treba svi da učinimo kako bi isplivali. Mislim da je to jako dobro jer, samo uz podršku svih i u Centru, i u gradu, i u Ministarstvu, možemo dalje.

Drugi problem su specijalizacije, o kojima se u jednom trenutku čak govorilo o prestanku njihovog finansiranja. Naime, u svakoj zdravstvenoj ustanovi postoji plan stručnog usavršavanja. Taj plan treba da ima i naš ZC, ali on prošle godine nije urađen.

-Do kraja januara – tvrdi dr Djorđević – plan će da se donese. Po zakonu, specijalizacija se odobrava u dva roka, a na specijalizaciju se ide oktobra. Međutim, sad mi imamo još jedan problem, a to je zabrana zapošljavanja do 2015. godine. To znači da jedan lekar, koji radi u Domu Zdravlja, ne može da pređe u Bolnicu na specijalizaciju jer to znači novo radno mesto za Bolnicu i novo zapošljavanje. S druge strane, i ako pređe, njegovo radno mesto ostaje upražnjeno, Služba ostaje bez jednog radnika, a Uredba ne dozvoljava prijem na to upražnjeno mesto. To su problemi čije rešenje na zavisi od nas, ali se ja nadam da mogu da se nađu neka rešenja i mi ćemo da vidimo šta možemo da uradimo kako bi naše kolege normalno odlazile na specijalizacije, a lekari koji su na birou, bili zapošljavani.

S druge strane, pominje se nedostatak lekara, naročito nekih specijalista, a lekara, u svakom slučaju, nije dovoljno.

-Pa uzmite samo slučaj mog Internog odeljenja – kaže dr Djorđević – gde radi po jedan gastroenterolog, reumatolog, jedan endokrinolog, a tgreba bar po dvoje. Zatim, nemamo imunologa, hematologa, nefrologa … Ili, recimo Hirurgija. Na tom odeljenju, najviše u Bolnici, imate doktore i magistre medicinskih nauka, subspecijaliste. Pa ti ljudi nisu dobili sertifikate na crne oči. Na Hirurgiji imamo stručnjake koji mogu da urade i jako komplikovane operacije. I radili su. Ali, oni objektivno imaju problem kadrova. Bilo bi idealno da dežuraju po dvojica i da onda bez tenzije rade i komplikovane operacije, a ne da operiše jedan, bez asistenta, što je i zakonski nedopustivo, a da ne govorrim o naporu i komplikacijama koje ga čekaju u toku operacije.

Sledeći problem je  podatak da u Bolnici nedostaje čak 150 sestara; koliko tačno tog kadra nedostaje, dr Djorđević još ne raspolaže tačnim podacima.

-Ali – kaže dr Djorđević – na primer, u jednom odeljenju, prema normativima za negu bolesnika, i kada bi se radilo na stopostotnoj popunjenosti odeljenja, postoje povećane potrebe za većim brojem sestara, kao što je, na primer Interno, gde je popunjenost oko 50%. Ali , ako se uzme u obzir Hirurgija, gde je, prema popunjenosti postelja, manja potreba, onda je popunjenost više od 80%. To takođe zahteva analizu i mi ćemo na tome da radimo. Naravno, to treba da se radi u dogovoru sa Higijenskim zavodom, dakle po zakonu. Ali, ponovo nailazimo na problem koji se zove ograničenje primanja radnika koji stoji u Uredbi Vlade Srbije.

HIRURŠKI BLOK
Šta se dešava sa izgradnjom novog Hiruškog bloka? Prema nekim informacijama Ministarstvo zdravlja nije predvidelo sredstva za ovu namenu u 2014. godini.
– Hiruški blok –kaže dr Djorđević – je nešto za šta treba svi da se zalažemo – i mi u Menadžmentu, i svi radnici ZC, i Grad i Ministarstvo. To je naša budućnost. Sa završetkom Hirurškog bloka, rešićemo mnoge probleme, podići ćemo nivo lečenja na zaista visok stepen. Bićemo prava regionalna bolnica. Međutim, s obzirom da su pare za njegov završetak potrošene, mi nailazimo na problem. Odluka Menadžmenta je da se ode u Beograd i da se razgovara o mogućnosti dobijanja sredstava kako bi konačno Blok počeo da radi. U tom pravcu su preduzeti prvi koraci – poslato je pismo na više adresa i očekujemo prijem i razgovor, a nadamo se i razumevanju odgovornih u Ministarstvu. Ukoliko uspemo da obezbedimo novac, odmah ćemo započeti sa preostalim radovima. Hiruški blok mora da zaživi.

Često se, međutim, čuje da pojedinim odeljenjima nedostaju lekovi i osnovni sanitetski materijal za normalan rad. DR Djorđević tvrdi da taj problem nije od juče i nije samo u našem ZC

– Sa nedostakom lekova i sanitestkog materijala kuburi cela Srbija. Do pre nekoliko nedela u KC u Nišu nije bilo stentova za lečenje koronarnih srčanih bolesti. I kod nas se javlja nedostatak pojedinih lekova i sanitetskog materijala. Trenutno imamo problem novog tendera koji može da se raspiše samo nakon odluke Upravnog odbora koji ne može da se sastane. Za nekoliko dana rešićemo i taj problem, raspisaćemo tender i krenuti u proces nabavke.

RODBINSKE I POLITIČKE VEZE

Bilo je i dosta kritike na račun poslednjih kadrovskih promena. Spominju se i rodbinske i političke veze pri postavljanju načelnika pojedinih odeljenja. Što se tiče Bolnice, objašnjava dr Djorđević, tu je samo jedan lekar postavljen na mesto načelnika, a da je u rodbniskoj vezi sa funkcionerom. Druge dve doktorke su već bile načelnice i na tom mestu su više od deset godina, tako da sada nisu postavljene po „rodbinskoj i političkoj vezi”. I one su se dokazale kao dobri rukovodioci. Naravno da to, što je neka doktorka nečija žena, ne treba i ne sme da bude prepreka u njenom, bilo kakvom napredovanju na poslu. A da li smo pogrešili, pokazaće vreme.

– A ako me pitate da li sam i ja član partije, jesam. Član sam SPS. A da li sam postavljen po partijskoj liniji, nisam. U ZC vranje radim neprestano od 1980. godine. Radio sam po pet dana u nedelji, dolazio sam pre podne i u dane kada sam dežurao noću i ujutru ostajao do dva bez obzira kakva mi je bila noć. Naravno, to me niko nije terao, to je bila moja želja, a još više obaveza prema pacijentima. Niti sam za takav rad dobijao bilo kakvu nadoknadu. Gastroenterologija je specifična grana medicine. Posebno pregledi želuca i debelog creva Zamislite sad pacijenta koji sav iscrpljen sutradan dođe na pregled, a mene nema. Dakle, iz toga razloga sam toliko radio, što mogu da posvedoče i pacijenti, a i moji protokoli. Sve vreme sam bio šef Odeska, a pre desetak godina i jedan od rukovodioca u ZC. Verovatno je to bila preporuka za moje postavljenje na mesto upravnika Bolnice.

I dalje se, međutim, suočavamo sa nesnosnim gužvama na pojedimim odeljenjima vranjske bolnice. Dr Djorđević, pak, smatra da gužve u Bolnici nisu posledica nestručnosti ili slabijeg rada lekara i saradnika, već su uzrok pre svega sami pacijenti. Veliki je broj pacijenta koji se, iz nepotrebnog razloga, vraćaju ili često dolaze na preglede. Pa, kaže, ne može jedan specijalista, ili subspecijalista, da jednom istom pacijentu svake nedelje meri krvni pritisak. On jednostavno dođe da proveri svoj pritisak jer sada ima uput koji mu važi šest meseci i on sada nema onu prvu barijeru, lekara opšte prakse, koji treba da porceni da li mu je taj pregled stalno potreban ili to može da se obavi u Primarnoj zaštiti. Zna se redosled pregleda i lečenja: najpre se ide kod lekara opšte prakse, pa kod specijaliste i na kraju kod subspecijalste. Ono što ne može da reši jedan, šalje drugom, ovaj trećem. A ja vam garantujem da mnogo toga mogu i lekari Primarne zaštite.

Pojedini lekari se nalaze, čini se, u očiglednom sukobu interesa jer rade i u privatnim ordinacijama. To nije samo slučaj u Vranju, ali kako će se novi direktor izboriti sa ovim problemom?

-Prema važećem zakonu objašnjava dr Djorđević – lekar može, uz obaveštenje svoje Zdravstvene ustanove, da radi i na drugom mestu do trećine radnog vremena. Koliko ja znam, a to je stvar zdravstvene inspekcije, svi lekari koji tako rade, rade po zakonu. Za ovo kratko vreme nismo imali nikakav prigovor na njihov rad. Ali, moram da dodam jednu jako važnu činjenicu. Svi lekari koji rade i privatno su izuzetno stručni vredni lekari koji svoje poslove u Zdravstvenom centru obavljaju jako savesno. Kako sam i ja jedan od njih, navešću Vam podatak da sam u prošloj godini pregledao oko 5 000 pacijenta i da sam jedan od vodećih po broju pregleda. To može lako da se proveri. A, kako sam već napomenuo, radio sam i po 24 sati dnevno, bez slobodnog dana. U privatnoj ordinaciji radim po podne, u svoje slobodno vreme.