Koridor 10 najveća šansa

,

Završetak radova i spajanje modernim autoputem severa sa jugom zemlje, predstavlja okosnicu razvoja Vranja

Kroz teritoriju Grada Vranja prolazi glavni krak Salzburg – Solun panevropskog Koridora 10 (K-10) koji predstavlja jednu od najvažnijih drumskih i železničkih arterija evropskog saobraćaja. Sudeći prema Strategiji održivog razvoja Vranja 2010 – 2019, završetak trase kroz naš kraj predstavlja jedan od osnova za infrastrukturni i privredno-ekonomski napredak grada.

Ovaj dokument, izrađen pre četiri godine, prepoznaje još tri oblasti ključne za razvoj. To su poljoprivreda i ruralni razvoj, društvene delatnosti i zaštita životne sredine.

OBILAZNICA

U Kancelariji za ekonomski razvoj (LER) pri Gradskoj upravi, koja je učestvovala u pravljenju Strategije, kažu da je u toku izrada nekoliko projekata komplementarnih sa završetkom K-10 kroz gradsku teritoriju.

Jasmina Petrović iz LER-a kaže da su u pitanju obilaznica koja treba da sa južnim krakom K-10 spoji Industrijsku zonu Bunuševac (koja prema Strategiji takođe predstavlja okosnicu privrednog razvoja), kao i projekat Ribince 1. Ovaj projekat trebalo bi zapravo da predstavlja takozvani baj-pas tokom radova na autoputu, a nakon toga postao bi gradska saobraćajnica.

– Budžetom za 2014. godinu obezbeđen je novac za eksproprijaciju zemljišta za obilaznicu dugu oko 4,6 kilometara. EU Progres finansirao je izradu projekta koji je Skupština krajem prošle godine proglasila projektom od javnog interesa, tako da smo spremni da apliciramo za sredstva kod države, a za to vreme ćemo završiti eksproprijaciju zemljišta – objašnjava Petrovićeva.

Prema podacima sa gradskog sajta, čitav posao košta 220 miliona dinara i odvijaće se u tri faze:

– Obilaznica u luku zaobilazi gradsko jezgro, i spojiće Industrijsku zonu, preko Proleterskih brigada sa Radničkom ulicom, koja direktno izlazi na K-10 – kaže sagovornica.

Završetak južnog kraka K-10 u Javnom preduzeću „Koridori Srbije“ najavljuju za kraj 2016. godine. U službi za odnose sa javnošću ovog preduzeća prošlu godinu ocenjuju izuzetno uspešnom kada je u pitanju izgradnja južnog kraka K-10. Na ovom potezu završeno je i pušteno u saobraćaj ukupno 29,5 kilometara autoputa. Pored toga otpočela je realizacija pet novih ugovora kroz Grdeličku klisuru, dok su na četiri ugovora – jedan ugovor za deonicu Grabovnica – Grdelica dužine 5,6 km i tri ugovora (za tri lota) za deonicu Vladičin Han – Donji Neradovac, dužine 26,3 km, stvoreni svi uslovi za pun kapacitet radova u 2014. godini.

 – Obzirom da su radovi na kolovoznoj konstrukciji uveliko odmakli, naredne kilometre novog asfalta možemo očekivati na deonici Vladičin Han – Donji Neradovac gde radove izvodi grčka kompanija Terna.

Završetak kompletne deonice od Grabovnice do makedonske granice očekuje se u 2016. godini a radovi se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i kredita Svetske banke i Evropske investicione banke, kao i donacije Vlade Republike Grčke za deonicu Donji Neradovac – Srpska kuća, koja je već puštena u saobraćaj.

Iako ne prolazi kroz teritoriju Vranja, za grad je izuzetno važno da kompletan autoput bude završen u roku, što podrazumeva i trasu dugu 26,1 kilometar kroz Grdeličku klisuru, od Grdelice do Vladičinog Hana. U Koridorima Srbije kažu da su u toku 2013. godine zaključeni ugovori za pet od ukupno šest deonica kroz Grdeličku klisuru u iznosu od 182.336.000 evra  i svi izvođači su uvedeni u posao.

Gradi se nova trasa autoputa u punom profilu koja se proteže dolinom Južne Morave po obodu klisure, dok se postojeći magistralni put zadržava za lokalni saobraćaj. Radi se o veoma zahtevnoj trasi složenoj za projektovanje i izgradnju sa desetinama velikih mostova, galerija, potpornih zidova, regulacija vodotokova i dva tunela sa po dve tunelske cevi, od kojih je tunel Manojle, sa svojom srednjom dužinom od 1800 metara, najduži u Srbiji.

– U toku 2014. godine očekuje se sprovođenje tenderske procedure i zaključenje ugovora za preostale dve deonice, i to od tunela Manojle do Vladičinog Han i od Srpske Kuće do Levosoja. Ukupna vrednost do sada zaključenih 10 ugovora o izgradnji iz kredita (Svetske banke i Evropske investicione banke) i donacije (HiPERB Plan), uključujući i gore navedeni iznos za Grdeličku klisuru, iznosi 301.796.000 evra – kažu u Koridorima.

Prema podacima JP Putevi Srbije, iz idejnih projekata deonica autoputa E75 Niš-Preševo-granica BJRM, (izrađenih 2007. godine), prognoza prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja iznosi oko 10.000 vozila na dan do 2021. godine, dok je prognoza iz Generalnog projekta (iz 1997. godine) oko 20.000 vozila na dan.

UVOZ I IZVOZ

Prema rečima lokalnih privrednika, završetak K-10 od velikog je značaja za razvoj ekonomije. Goran Kostić, generalni direktor Alfa-plama, najuspešnije vranjske kompanije, kaže da je to najbolji način za približavanje Vranja ostatku Srbije:

– Koridor 10 je od velikog značaja za vranjsku privredu jer bi se tako  približili ostatku Srbije, kako u smislu bržeg dopremanja repromaterijala i sirovina, tako i plasmanom gotovih proizvoda. Istovremeno, u smislu uvozno-izvoznih poslova, poboljšao bi protok robe, što smanjuje troškove transporta repromaterijala, sirovina i gotove robe. To će vranjsku privredu učiniti konkurentnijom – objašnjava Kostić.

Na primeru kompanije koju vodi, završetak K-10 predstavljao bi godišnju uštedu između pedeset i sto hiljada evra:

– Na primeru Alfa-Plama, koji oko 90 odsto svojih proizvoda plasira serverno od Vranja (Srbija i izvoz), a gde preko 95 odsto inputa dolazi sa severa, završetak Koridora 10 doprineo bi bržem i jeftinijem transportu, smanjenju cene i poboljšanju konkurentnosti gotovih proizvoda.

Kroz gradsku teritoriju prolazi 609 kilometara puteva, površine 860 kvadratnih kilometara, ili 0,71 kilometar po kvadratnom kilometru (0,44 je republički prosek), što Vranje svrstava u vrh među gradovima slične veličine u Srbiji.