Carska džada

Navrh varoši, na severozapadnom kraju, u voćnjacima ima razvaline jedne crkve koja je narodu u uspomeni da je posvećena bila Sv. Nikoli. Drugih znatnijih starina po površini zemlje nema; ove će se na svu priliku tek onda pokazati i doznati kad Srbi budu otkupili sve turske kuće i baštine i po njima stanu kopati i zidati. Osim ove porušene crkve. baš od nje pravo na sever uz vranjsku reku, uz koju odavde nastaje, ili veliki prolom bregova, između dva brega s leve strane, zapadne, leži Krstac, a s desne, istočne, Plačevica; u sredini jaruge, gde se ova svršava sa vodopadom vranjske reke, leži Markovo kale, ili Markov Grad. Kad se u ovim krajevima kaže „Markovo“, onda se pod tim već razume da je to Kraljevića Marka, premda ima dokaza da se ovaj gradić zvao Golubac ili Golub, koje ime kao da se na samu Vranju odnosilo, kao što ću o tome niže kazati, premda ne oskudeva na dokazima, naročito u našim starim spomenicama, gde se spominje Vranja i Vranjsko Pomoravlje. Golub se možda zvala ova tvrđavica, sada zvana Markovo kale. Na svemu Balkanskom Poluostrvu nema, štono reč, stope zemlje koja nije sa kakvom uspomenom na Marka vezana. Bio sam i do tog gradića, no o njemu ću poznije više kazati, no sad da što rečem i o vranjskoj reci, koja pored Markovog gradića i Vranje tekući utiče u Moravu prema selu Zlatokopu (ležećem na desnoj strani Morave). I s leve i desne strane gore pomenutih bregova do Markovog gradića nema uljudnog puta, ali se tek može kojekako do njega doći. Leva strana jaruge uz reku nije tako strma, ali se zemlja roni, a ima dosta voćnjaka, a naročito pitomih kestenja, velikih kao kakvi grmovi. Ovakvih kestenja ima i po vranjskim vinogradima i s one strane na podnožju Plačevice. Desna strana jaruge, koja je više kamenitija, tako se roni, ali i tu nema nikakvog puta, i opet tuda se ide sa tovarnim konjima, kad se iz okolnih šuma drva nasečena samo za ogrev u Vranju doteruju; veća građa ne može se tim putem snositi ni dovlačiti. Ovuda je negde bio i put – carska džada – iz Vranjskog u Leskovačko Pomoravlje, koja je mnogo bliža za u Leskovac, Prokuplje i Niš nego što je ovaj sadanji, koji ide Grdeličkom Klisurom, i gde će i naša železnica proći. No jedina bi nezgoda i teškoća bila ovde pored Markovog Grada i ove jaruge provesti put, ali kad je u vreme naših kraljeva ovuda džada (cesta) bila, to bi se i malo veće teškoće oko obilaženja Plačevice savladale, jer ni pruga uza samu Moravu kroz Derven nije bez nezgoda. I danas se poznaje ovaj put oko Plačevice, gde je usečen kroz kamenje išao, ali od pet stotina godina neopravljen, zasut je i iskvaren, da mu se ne zna skoro ni traga.

Reka vranjska dosta je jaka na vodi u najsušnije doba godine, i skoro od Markovog gradića počev, pa do  na kraj Vranje ima na njoj valjavica i vodenica (oko dvadeset). Ona protiče kroz Vranju istočnom stranom varoši, pa se i na sve strane odvodima razliva kroz kuće, bašte i sokake. Ona i sredom čaršije žubori preko kaldrme, i leti se kaldrma prska zbog prašine i da bude više hlada; no njom se navodnjavaju i sva polja oko Vranje, a na sušnom vremenu zaliva i kukuruz, kupus i ostalo zelje, a naročito duvan kad se rasađuje; i tako ide po svim njivama čak do Morave: što se zemljište vranjskog atara sve više spušta k Moravi.